U Beogradu se pre nekoliko dana u 84. godini upokojio Miloje Miki Marković, sjajni centarfor Budućnosti i Metalca sa kraja pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka. Miki Marković je pripadao generaciji odličnih juniora Budućnosti koji su se pojavili sredinom 50tih godina i svojim talentom i dobrim igrama privukli pažnju na sebe. Pored njega tu su bili Božidar Perović “Gnjeca”, Vlada Urošević, Žikica Marjanović i drugi. Marković i Perović su svojim kvalitetom odskočili i brzo se našli u prvom timu valjevske Budućnosti a potom i u Metalcu nakon fuzije Radničkog i Budućnosti septembra meseca 1959. godine.
Sin abadžije Aleksandra Markovića koji je imao radnju u Knez Miloševoj ulici u Valjevu, bio je prototip modernog napadača. Pored realizatorskih sposobnosti, Marković je znao da se efektno oslobodi svojih čuvara, demarkira ali i da uposli svoje saigrače zbog čega je, pored svoje mladosti, bio veoma popularan kod valjevskih poklonika fudbala. Pošto je po završetku srednje škole upisao Ekonomski fakultet gde je imao obaveza, tadašnji trener Metalca Dragoljub “Škoba” Filipović je dva puta nedeljno odlazio u Beograd gde je dodatno radio sa Markovićem i Babićem, koji je bio student elektrotehnike.
Posle neuspeha Metalca u kvalifikacijama za ulazak u Drugu saveznu ligu protiv pančevačkog Dinama u leto 1960. godine, Marković odlazi u Jedinstvo iz Zemuna (potonju Galeniku, odnosno Zemun) gde nastavlja sa uspešnim igranjem. Po završetku studija ekonomije, Marković se zapošljava u Galeniku a nakon nekoliko godina odlazi u Sjedinjene Američke Države gde je takođe nastavio sa igranjem fudbala.
Miki Marković bez sumnje pripada plejadi najboljih valjevskih fudbalskih izdanaka u vreme izuzetne konkurencije u bivšoj državi. Bilo je to neko drugo vreme kada se po valjevskim ulicama i sokacima pikao fudbal po vasceli dan i kada se su se treneri prilikom odabira najboljih klinaca rukovodili isključivo njihovim talentom, znanjem i perspektivom.
Vjačnaja pamjat.
Sreten Pantelić
Be First to Comment