Spavanje je suštinski deo svačije rutine i neizostavan deo zdravog načina života. Deca koja redovno spavaju imaju poboljšanu pažnju, ponašanje, učenje, pamćenje i opšte mentalno i fizičko zdravlje.
Mnogi roditelji su zabrinuti oko toga da li njihovo dete dovoljno spava i koje posledice mogu imati ako kasno legnu. Sa sve više mališana koji se uspavljuju nakon 21h uz televiziju ili mobilni telefon, čini se da je ova zabrinutost i više nego opravdana.
Zašto je toliko važno da dete ima kvalitetan noćni san, bez prekida? Da li postoji opasnost od zdravstvenih tegoba za decu koja spavaju manje? Kako kao roditelji možemo pomoći svojim mališanima da od najranijeg uzrasta lako zaspu i imaju dobar san? Pročitajte.
Koliko sna je detetu dovoljno?
Benefiti kvalitetnog noćnog sna za zdravlje deteta su ogromni. Spavanje bez prekida ima neprocenjiv značaj za detetov pravilan rast. Udobni i lepi kreveti za decu igraju veliku ulogu ovde, jer osiguravaju da se mališani lakše uspavaju. Dete koje legne na vreme i lako se budi ujutro je skoncentrisanije u školi, njegov kognitivni, fizički i emocionalni razvoj nesmetano teče.
S druge strane, nedovoljno spavanja može dovesti do visokog krvnog pritiska, gojaznosti, pa čak i depresije. Preporučena količina sna koju dete treba da dobije zavisi od uzrasta. Bebe mlađe od godinu dana trebalo bi da spavaju od 12 do 16. sati. Dvogodišnjacima je dovoljno 11 do 14 sati sna, dok deci uzrasta 3-5 godina treba od 10 do 13 sati sna.
Školarci, odnosno deca starosti od 6 do 12 godina treba da spavaju od 9 do 12 sati, a tinejdžeri do 18. godine od 8h do 10 sati.
Deca rastu kada spavaju
Kada dete spava, u telu se proizvodi humani hormon rasta, koji mu pomaže ne samo da raste, već i da ojača mišiće, tkivo i kosti. Dovoljan nivo ovog hormona je značajan ne samo za rano detinjstvo, kada postoje brzi skokovi u rastu, već i kasnije – tokom puberteta olakšava razvoj, a u odraslom dobu pomaže rast kose i noktiju, na primer.
Ako neko dete ima ozbiljan nedostatak HGH, uobičajeni simptomi su da će biti niže od druge dece svojih godina, kao i da će kasnije proći kroz pubertet. Jedan od načina da telo proizvodi dovoljno hormona rasta, odnosno onoliko koliko je potrebno da bi dete najbolje raslo, jeste zdrava ishrana i dovoljno sna. U periodiima brzih telesnih promena kao što su predškolsko doba i pubertet, ovo je naročito važno.
Deca uče dok spavaju
Baš kao što je odraslima potreban san da bi normalno radili, deci je takođe potrebno dovoljno sna da bi mogli da uče. Da li ste ikada imali problema sa spavanjem i osećali ste da vam je um „zamagljen“ sledećeg dana? Ili niste mogli da se setite nečeg jednostavnog i morali ste da zamolite kolegu da ponovi informaciju?
Deca doživljavaju isti “zaborav” i osećaj konfuzije, što može biti zabrinjavajuće jer im mozak još uvek raste i uči nove informacije velikom brzinom. Čak i samo nekoliko dana lišavanja sna može da izazove probleme. Dečji um neće moći da efikasno obradi podatke kao inače, a mozgu će biti teže da premesti nove informacije iz kratkoročne u dugoročnu memoriju. Primera radi, manje sna uopšte nije dobro za školarce koji tek savladavaju tablicu množenja ili uče glavne gradove država. Jednostavno, neće moći da upamte podatke onako kako bi to uradili da su se dovoljno naspavali.
Manji rizik od gojaznosti
Deca koja ne spavaju dovoljno izložena su mnogo većem riziku od gojaznosti od dece koja spavaju dovoljno noću. Odnos između sna i težine je kompleksan. Naime, kratko trajanje sna kod dece povezano je sa višim nivoima insulina i većom neosetljivošću na insulin. To znači da mlada tela možda neće biti u stanju da pravilno obrađuju insulin i glukozu, što može dovesti do povećanja telesne težine.
Pored toga, manjak sna povećava želju za hranom, a umor kao posledica nespavanja smanjuje fizičku aktivnost. Ujedno, može doći i do poremećaja u lučenju hormona leptina i grelina, koji imaju velike veze sa gladi. Naime, hormon leptin se luči u masnim ćelijama i pomaže mozgu da signalizira kada treba da smanjimo sa jelom.
Grelin s druge stimuliše glad. Kada dete ne spava kako treba, može jesti više nego što mu je potrebno, a zbog umora i nedostatka energije i češće posegnuti za slatkišima. Mogući rezultat su povećana telesna težina, pa čak i ozbiljni problemi sa gojaznošću.
Manja je verovatnoća da će se deca razboleti kada dovoljno spavaju
Spavanje cele noći pomaže imunološkom sistemu deteta da se aktivira. Na ovaj način telo je osnaženo i može da se oslobodi svih onih klica sa kojima se susrelo tokom dana.
Iako tela odraslih prolaze kroz isti proces, vreme spavanja sa povećanim imunološkim odgovorom je posebno važno za decu. Mališani imaju tendenciju da budu u bliskom kontaktu sa drugom decom tokom škole ili aktivnosti i više su izloženi virusima i bakterijama. Takođe, u godinama rasta, imunitet deteta tek treba da izgradi toleranciju na različite mikrobe, jer je po prvi put izložen mnogima od njih.
Kako da se pomognete detetu da ima dovoljno sna?
Neka deca teško zaspe, a druga imaju problema sa spavanjem. Postoje ipak načini da roditelji pomognu mališanima da se naspavaju.
Uspostavljanje dosledne rutine odlaska na spavanje je važno. Rutina bi idealno trebalo da počne u isto vreme svake večeri. Čim sunce zađe, počnite da “usporavate” i polako pripremate porodicu za počinak i odmor.
Prigušite svetla i najmanje sat vremena pre spavanja isključite televiziju, mobilne telefone, tablete. Topla kupka je idealan način da se dete opusti, primiri i pripremi za spavanje. Uvedite neku mirnu porodičnu aktivnost kao što je čitanje kratke knjige ili slikovnice. Ako se vaše dete probudi tokom noći, vratite ga u sobu sa što manje komešanja.
“Vežbajte uspavljivanje” bez elektronike, uz laganu muziku, pevanje uspavanki ili čitanje i tako osigurajte svom detetu kvalitetan san i bezbrižno odrastanje.
Srbijanka Stanković
Glavna i odgovorna urednica
Kreativni stvaralac
Be First to Comment