DIVAN PRIMER KAKO BRAK TREBA DA IZGLEDA I POSLE POLA VEKA: Ljubav vredna zlata

U vremenu potpuno poremećenih vrednosti i otuđenosti ljudi jednih od drugih, vest da je dvoje naših sugrađana proslavilo takozvanu zlatnu svadbu ili još zvučnije pola veka braka zvuči gotovo nestvarno! Vitomir i Milena Emreković, ugledni Valjevci, vredni, pošteni i divni sugrađani u prisustvu porodice i prijatelja obeležili su ovaj značajan jubilej, jubilej njihove ljubavi, ali i predanosti i posvećenosti jedno drugome, nešto što danas retko možemo videti i doživeti. Nisu Emrekovići jedini koji su uspeli u ovoj misiji, ima još lepih primera dugovečnih brakova, parova koji se i posle godina i godina zajedničkog života i dalje vole, a pre svega poštuju i razumeju, i to zaista ohrabruje, a mišljenja smo da bi njihovim primerom trebalo da krenu mlade generacije ili bolje rečeno da se vrate na pravi put, put tradicionalnih vrednosti!

„Bez ljubavi i rada nema života”, odgovor je Vite Emrekovića na pitanje šta je potrebno da bi brak opstao punih 50 godina!

– To je 50 godina zvaničnog braka, ali imamo dva meseca više, zabavljanja što je u ovo vreme nepojmljivo, sada se zabavljaju dve, pet, deset i više godina. To je besmisleno, meni je bilo dovoljno dva meseca da shvatim da li je ona za mene. Tačnije, bilo je dovoljno nešto više od deset kilometara na relaciji Valjevo–Kotešica da se Milena i ja pogledima odlično razumemo! Upoznali smo se na neobičan način, na autobuskoj stanici. Ja sam tada vozio autobus, a ona je išla kod sestre u Kotešicu na slavu, gledali smo se onako stidljivo u retrovizoru i tako je počelo. Iako je bila devojčurak od 19 godina, Milena je pokazala neverovatnu zrelost i pamet, o lepoti da ne govorim – sa osmehom priča Vita i podseća da u vreme njihovog zabavljanja nije bilo izlazaka u kafiće, kafane, sve se dešavalo na čuvenom Korzou.

– To je bio prostor za upoznavanje, krug od Okružnog suda pored Granda do mosta pa ka Pošti i tako nekoliko krugova, to je bila prilika da razgovaraju, da se upoznaju. Ja sam bio pomalo tajanstven, pa kad zakažemo da se vidimo, ja se pomerim tridesetak koraka iza i gledam koliko je njoj stalo da se vidimo, koliko je spremna da čeka, ali ona je uvek bila strpljiva. Nije bilo u to vreme mnogo kafića, a sreća nije ni bilo mobilnih telefona, danas mladi ne komuniciraju međusobno, samo gledaju u telefone, sede u kafiću, niko ni sa kim ne razgovara i to ih ometa u pravom razmišljanju za budući život – ispravno konstatuje naš sagovornik i otkriva šta mu je bilo najbitnije kod njegove buduće izabranice, a o čemu, čini se, danas mladi ni ne razmišljaju.

– Video kod nje i energiju i lepotu, ali što je još važnije zdrav razum i ispravno razmišljanje na teme o kojima smo razgovarali. Bila je to prava odluka! I sve ove godine održala nas je na prvom mestu ljubav, a kao drugo, Milena je dobar radnik na svom poslu, dobra supruga, dobra majka, dobra domaćica, sve to bih podveo pod jedno, a to je da poseduje vrline i to je nešto o čemu i mladi moraju da razmišljaju kad biraju životne partere. Morate dobro da upoznate osobu sa kojom ste, da znate šta vam je važno, da ne bi došli kasnije u situaciju da vam supružnik više nije lep, zabavan, da nije dovoljno pametan. U to vreme bilo je bitno ne samo da se ona meni svidi kao osoba, bilo je važno znati ko su roditelji, iz kakve porodice dolazi, da su pošteni, radni ljudi, jer oni prenose te vrednosti na svoju decu. Danas se smeju kada se o tome priča, ali to ima smisla. Mladi nikog ne slušaju, misle da su najpametniji, ne shvataju da roditelji imaju više životnog iskustva i ma koliko se vremena menjala, oni uvek mogu dati dobar savet, oni su im najbolji prijatelji – tvrdi Vita.

Nakon nešto više od decenije zajedničkog života, Vita i Milena su se upustili u zajednički posao, otvorili su najpre fotografsku radnju u Osečni, a nekoliko godina kasnije i u Valjevu, i od samog početka funkcionisali su kao tim, zajedno ulagali, pratili trendove, održavali kvalitet i po tome su do dana današnjeg čuveni, ne samo u gradu na Kolubari, već i dalje.

– Vredno smo radili, vodili računa o svakom dinaru, dogradili kuću, decu odgajili i školovali. Nismo imali puno vremena jedno za drugo, ali smo uvek bili tu jedno za drugo, uvek pružali jedno drugom podršku, a to je pokazatelj ljubavi. Nisu ljubav reči, pokloni za 8. mart, ljubav se svaki dan dokazuje kroz slogu, međusobno razumevanje. Nema braka u kom ne kresne neka varnica, ali ako je dvoje razumnih ljudi, nema problema koji se neće prevazići. Kod nas je uvek postojala sloga oko posla, gajenja dece, ulaganja u kuću, posao, sve je bio dogovor, nikad nismo lomili preko kolena – otkriva Vita, a na pitanje koliko je važno da se oboje trude da obraduju jedno drugo, da im dan učine lepšim, odgovara:

– Mi nismo imali vremena da šetamo gradom, da svoju ljubav pokazujemo drugima, mi smo je čuvali za nas. Kad god je bilo prilike odlazili smo u bioskop, pozorište, na ručak, večeru, družili se sa prijateljima. Danas se svi upinju da pokažu kako se vole, a to je lažno, nemate potrebu nikome da dokazujete ništa, važno je da ljubav postoji, a ne da je drugi vide. Tek kada su deca zasnovala svoje porodice i postala finansijski nezavisna, mi smo dobili više vremena da se posvetimo jedno drugom, da putujemo, prošli smo od severne Afrike do Severnog mora, od Bosfora do Pariza i kad se vratimo kući prisetim se kako smo šetali nekim gradom i držali se za ruke kao zaljubljena deca i to ostaje kao najlepša uspomena! Sećam se posete Veroni, kada smo stajali na Julijinom balkonu, s jednom razlikom na originalnu Šekspirovu priču, Romeo je ovog puta stajao pored Julije, a cela grupa koja je bila sa nama na tom putovanju aplauzom je pozdravila naše emotivne poglede i poljubac – setio se Vita jednog od mnogih lepih trenutaka iz zajedničkog života.

„Ne žurite, štedljivo trošite i reči i osećanja. Nemojte odmah potrošiti sve. Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života. Stalno gradite svoju vezu, proširujete njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji. Bogatite svoj zajednički život, budite realni i odmereni kad određujete svoje ciljeve i želje, a jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete. Budite ljubomorni, ne jedno na drugo. već na svoj brak. Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću” napisao je sjajni Duško Radović, a danas to matičari poručuju budućim supružnicima na dan venčanja. Vita i Milena su svojim primerom sledili ove poruke, a njihov primer mogli bi da slede i svi oni koji imaju nameru da uz osmehe i radost slave i srebrnu i zlatnu, pa i dijamantsku svadbu!

B. M.