Stres je normalan deo života i skoro je nemoguće upoznati osobu koja nikada nije bila pod stresom. Manje stresne situacije su nekada jednostavno način da savladate probleme i prepreke, i tada ne govorimo o štetnom uticaju stresa po zdravlje.

Međutim, ukoliko je stres u vašem životu prisutan tokom dužeg vremenskog perioda, on može postati hroničan, a tada i da dovede do ozbiljnih bolesti. Kako biste to sprečili, važno je da preduzmete neke mere i da promenite vaše navike. Otkrićemo vam neke ideje i dati odlične savete kako da smanjite stres ili da ga se oslobodite. Pročitajte.

Šta je stres i kako nastaje?

Stres je osećaj fizičke i emocionalne napetosti i frustracije. On je posledica konstantne tenzije, napetosti i brige oko nekih stvari koje se loše odražavaju na vaše telo i um. Stres je normalna ljudska reakcija koja se, kao takva, dešava svima – nekome manje, nekome više, u zavisnosti od životnih okolnosti.

Stres nije uvek negativan. Naprotiv, on može biti pozitivan i u tim situacijama nam pomaže da budemo motivisani, kao i bolji u onome što radimo. Na primer, na nekom važnom poslovnom projektu, u odnosu na poslu sa saradnicima, životnim okolnostima, ili pred polaganje prijemnog ispita na fakultetu.

Ipak, granica treba da postoji. Kada stres traje duže vreme, to može da naškodi vašem organizmu, a to ne želite.

Koji faktori utiču na pojavu stresa?

Stres može nastati zbog raznih događaja, životnih okolnosti ili misli zbog kojih se osećate frustrirano, nervozno i napeto. Faktori koji uzrokuju stresne situacije su brojni i raznovrsni, a mi smo izdvojili one najčešće. Obratite pažnju na njih.

finansijska situacija i finansijski problemi,
posao (ili nezaposlenost),
odnosi sa drugim ljudima (poslovnim saradnicima, kolegama na poslu i prijateljima),
porodični problemi,
izazovi i poteškoće sa kojima se svakodnevno susrećete,
loša ishrana,
nesanica,
nedovoljna fizička aktivnost,
gojaznost,
emocionalna patnja.

Koji su simptomi stresa?

Važno je da prepoznate simptome stresa kako biste uspeli da ga se na vreme oslobodite. Priznajte sebi šta je to što vas čini nervoznim i šta je zapravo uzrok vašeg stresa. Usporite tempo života, promenite neke životne navike i vrlo je moguće da ćete manje biti izloženi stresu.

Neki od uobičajenih znakova stresa su nesanica, bol u grudima, pad imuniteta, vrtoglavica i glavobolja, česta nervoza, anksioznost, uzrujanost, preterana briga, oslabljena koncentracija, prekomerna upotreba alkohola, droge ili cigareta. Osoba koja doživljava stres može osećati umor i bol u mišićima, imati visok krvni pritisak i česte promene raspoloženja. Česti simptomi su napadi panike, opadanje kose, alopecija, svrab kože glave na nervnoj bazi, te gubitak entuzijazma ili energije.

Kako stres utiče na zdravlje?

Nije lako nositi se sa stresom, ali je važno naučiti kako efikasno upravljati njim. Ljudsko telo reaguje na stres na brojne načine i to je sasvim normalno. Takođe, svaka osoba drugačije doživljava stresnu situaciju i nosi se sa njom na drugačiji način.

Iako se mnogi relativno dobro nose sa stresom i stresnim situacijama, nekima to baš i ne polazi za rukom i potrebna im je pomoć. U bilo koju grupu da pripadate, znajte da on negativno utiče na zdravlje i da nije dobar ni pod kojim okolnostima.

Osobe koje su stalno pod stresom imaju veću šansu za kardiovaskularnim bolestima od osoba koje nisu sklone stresiranju. Kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, nepravilan rad srca i sl.) nisu jedina posledica stresnog načina života. Dugotrajna izloženost stresu može da izazove napade panike i panične poremećaje, poveća anksioznost i još mnoge druge bolesti poput dijabetesa, ekcema i psorijaze i slično.

Bolesti štitne žlezde

Stresne situacije mogu dovesti do povećanog, ali i do smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde u organizmu. U oba slučaja, medicinska istraživanja su utvrdila da stres uzrokuje hipertireozu i hipotireozu. Prateće simptome kao što su lupanje srca, zamaranje ili poremećaj apetita ljudi često tumače kao posledice stresa.

Umesto zanemarivanja jasnih znakova, bolje je reagovati blagovremeno i posetiti lekara. Analiza hormona štitne žlezde može pokazati da li je došlo do njenog ubrzanog ili usporenog rada. Sa određenom terapijom i uz stručne konsultacije lekara specijaliste, ove tegobe moguće je ublažiti i držati pod kontrolom.

Ekcem i psorijaza

Stres negativno utiče i na kožu, što dovodi do raznih kožnih oboljenja. Zbog povišenog kortizola pogoršava se imunološki sistem i uzrokuje se upalni proces – ekcem ili psorijaza.

Opadanje ili proređivanje kose

Do proređivanja kose može doći u bilo kom životnom dobu, kada je osoba izložena konstantnom stresiranju i nerviranju. U stresnom periodu dolazi do pada imunološkog sistema i do nedostatka određenih vitamina. To se, podjednako, negativno odražava na celo zdravlje, pa tako i na zdravlje kose.

Brže starenje kože

Povećani nivo kortizola dovodi do smanjene koncentracije hijaluronske kiseline i kolagena. Gubitak kolagena i hijaluronske kiseline vremenom dovodi do bora i starenja kože.

Slabi i krhki nokti

Nedovoljno vitamina i minerala zbog poremećenog načina života utiču i na zdravlje noktiju. Opadanje nivoa keratina u noktima zbog stresa ispoljava se noktima koji su slabi, koji se ljušte i koji su lomljivi.

Dijabetes

Osobe koje su stalno izložene stresu imaju povišeni nivo šećera u krvi. Kortizol, hormon stresa, povećava količinu šećera u krvotoku i postepeno dovodi do pojave dijabetesa.

Astma

Iznenadni stres ili konstantni stres zateže mišiće oko disajnih puteva, ubrzava srčani ritam i povećava krvni pritisak. Sve to izaziva otežano disanje ili “gušenje” koje je jasni pokazatelj da osoba ima astmu.

Kako stres utiče na opadanje kose?

Stresan period, bio duži ili kraći, odražava se i na zdravlje kose. Tj. na jačinu, sjaj i elastičnost kose, a nekada i na njeno opadanje. Zbog oslabljenog imunološkog sistema, dlaka postaje slaba i lomljiva, što dovodi do poremećaja normalnog rasta kose. To se manifestuje opadanjem kose, nekada sa celog skalpa, nekada na pečate, a ponekad samo na određenim delovima vlasišta.

Postoje tri stanja koja dovode do oslabljenog rasta kose, a čiji uzrok je upravo stres. To su:

Telogenski efluvijum

U pitanju je privremena i prolazna faza proređivanja kose koja obično traje oko 6 meseci. Ovo stanje dovodi folikule dlaka u stanje “odmora”, pri čemu ne rastu nove vlasi. Vremenom kosa lakše opada, pa čak i na dodir.

Trihotilomanija

Trihotilomanija je poznata i kao “poremećaj kontrole impulsa”, a javlja se najčešće u adolescentnom dobu. Ovo oboljenje je prepoznatljivo po čupanju dlake sa glave kada je osoba napeta ili pod stresom.

Alopecija

Alopecija areata je bolest kože glave koja se manifestuje u vidu pojačanog opadanja kose. Nekada zahvata i ceo skalp. Češće javlja kod muškaraca, ali ni žene nisu pošteđene.

Bilo da se radi o većem opadanju kose ili samo o manjem ili intenzivnijem proređivanju, to je problem sa kojim se suočavaju oba pola različitog uzrasta. Ipak, nije sve tako negativno i loše kao što se čini! Dobra strana je to što kada se nivo stresa smanji, doći će i do smanjenog gubitka kose. Najzdravije rešenje je uvek šampon za rast nove kose koji treba da poboljša zdravlje kose, da joj omogući zdrav rast i vrati normalan kvalitet.

Metode i saveti kako da se oslobodite stresa

Veoma je važno da prepoznate simptome stresa i da postanete svesni da imate problem sa stresom. Što pre to učinite, biće mnogo lakše i jednostavnije osloboditi se napetosti. Postoje metode koje možete da primenite i da se koliko – toliko oslobodite stresa. Razmotrite naše predloge.

Vežbajte

Fizička aktivnost može mnogo da vam pomogne. Osim što oslobađa tenzije i napetosti nakon treninga, istovremeno utiče na fizički izgled. Dobar trening popraviće raspoloženje, poboljšati san i umiriti vašu napetost.

Ublažite stres trčanjem, plivanjem, plesom, vožnjom bicikla, planinarenjem, aerobikom, fitnesom. Odaberite ono što vam najviše odgovora i uverićete se u dobar osećaj nakon treninga!

Zdrava ishrana

Zdrava i pravilna ishrana umanjuje stres, poboljšava krvni pritisak i raspoloženje. Zamenite ukusnu picu zdravijom hranom, recimo ribom. Ili pak pljeskavicu zamenite ovsenim pahuljicama i slično. U ishranu uvrstite ugljene hidrate, proteine i masne kiseline koje se nalaze u orašastim plodovima, voću i povrću.

Dobar san

Dobar san je jako bitan za zdravlje! Za dobar san važno je da ne koristite mobilni i druge uređaje makar 30 do 60 minuta pre spavanja. Čitanje knjige ili lagana muzika u mračnoj prostoriji oslobodiće vas napetosti, a onda i ublažiti stres.

Tehnike relaksacije i opuštanja

Primenite tehnike opuštanja. Joga je super tehnika da izbacite iz sebe nakupljeni stres. Odradite ujutro ili uveče jedan kratak trening joge i primetićete da vaše telo super reaguje na promenu.

Osim što ublažava stres, joga poboljšava imunološki sistem, ublažava glavobolju i uklanja bol u leđima i vratu. Pored joge, tu su i meditacija, smirujuća i opuštajuća muzika, vizualizacija, tai chi i qigong.

Provedite vreme sa porodicom i prijateljima

Podrška porodice i prijatelja može da vam pomogne da ublažite stres i prođete lakše kroz stresna vremena. Kvalitetno vreme provedeno sa njima uz smeh i lepe teme poboljšaće vaše raspoloženje.

Dodatni saveti

Ovo su još neki predlozi koje možete da isprobate! Ne nervirajte se u svakoj prilici – budite vedri, veseli i lepo raspoloženi. Pokušajte da se ne opterećujete za sve situacije ili nepravde koje se svakome od nas uvek mogu desiti. Vaš optimizam, pozitivna energija i opuštenost uticaće na zdravlje vašeg organizma i na vaš izgled, pa i na izgled kose i na izgled lica.

Interakcija sa kućnim ljubimcima može pomoći u ublažavanju stresa, ali i da pozitivno utiče na vaše raspoloženje. Šetnjom psa smanjićete anksioznost i depresiju, a pored toga i lepo provesti vreme u prirodi. Smejte se često. Praktikujte vežbe disanja. Kupite kućnu biljku, sredite terasu ili uredite vaš omiljeni kutak u domu sa nekoliko biljaka da uživate u divnom mirisu i ambijentu.

Uz pomoć ovih saveta velike su šanse da se oslobodite stresa, ublažite napetost i tenziju i živite skladnim životom.