Grad Valjevo i Valjevska gimnazija organizovali su proteklog vikenda svečanost povodom dodele Vukove nagrade dr Vojislavu Andriću, dugogodišnjem profesoru i direktoru ugledne Valjevske gimnazije, a sa željom da ukažu da je Vukova nagrada dr Vojislavu Andriću priznanje jednoj celovitoj ličnosti, gradu i školi, ali i podsticaj mnogima, a pre svega učenicima i profesorima, da i oni budu uspešni na Vukovom tragu!
Kulturno–prosvetna zajednica Srbije ustanovila je i dodeljuje Vukovu nagradu za izuzetan doprinos razvoju kulture, prosvete i nauke u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru. Profesora Vojislava Andrića za dobitnika Vukove nagrade predložili su predsednik Srpske akademije nauka, akademik prof. dr Vladimir Kostić i akademici–valjevski gimnazijalci: akademik Matija Bećković, akademik prof. dr Aleksandar Loma, akademik prof. dr Miodrag Mateljević, akademik prof. dr Miodrag Loma, prof. dr Vladimir Mićić i novinar i publicista Miloš Jevtić. Predlog su podržali Valjevska gimnazija, Društvo matematičara Srbije, Abrašević Valjevo i Moderna galerija Valjevo, a od trenutka kada je objavljeno da je naš cenjeni sugrađanin dobitnik ovog prestižnog priznanja reči podrške i hvale pristizale su sa svih strana.
Svečanost u Valjevskoj gimnaziji bila je prilika da se podsetimo na sve što je dr Vojislav Andrić uradio za školu, za grad, za svoje sugrađane i šta i dalje radi sa podjednakim entuzijazmom i energijom. O njegovoj predanosti i posvećenosti afirmaciji matematike kao nauke i nastavnog predmeta, radu sa učenicima i nastavnicima, razvoju Valjevske gimnazije, ali i razvoju umetničkog amaterizma, kulture uopšte i velikom doprinosu u oblasti sporta, rukometa prvenstveno, govorili su njegovi brojni prijatelji, ugledni, afirmisani Valjevci, poštovaoci njegovih postignuća.
– Ovom nagradom ste sve nas u Valjevu učinili ponosnima što ste naš sugrađanin, uvaženi profesor doktor matematike, direktor Valjevske gimnazije, pedagog, sportista, što mi je posebno drago jer volim naše razgovore o rukometu ili aktuelnoj situaciji u valjevskom sportu, divan čovek, prijatelj, ali pre svega Valjevac koji voli svoj grad i pronosi njegovo ime širom Srbije i sveta. Vukova nagrada je vredno priznanje koje potvrđuje sve vaše kvalitete – poručio je tom prilikom gradonačelnik grada Valjeva Lazar Gojković.
Direktor Valjevske gimnazije Predrag Jevtić čestitao je Andriću u ime kolektiva i svih učenika Valjevske gimnazije i zahvalio na svemu što je činio, i što dan danas čini za Gimnaziju.
– Danas u svečanoj sali imamo dve Vukove nagrade, jedna je Valjevskoj gimnaziji, a druga je Voji Andriću. Mislim da su kao jedna nagrada, jedna celina – rekao je aktuelni direktor Valjevske gimnazije.
U čestitki koju je dr Vera Vaš uputila dr Vojislavu Andriću na vest o dodeli Vukove nagrade, poručila je da ju je višesturko zaslužio.
– Mogao si je dobiti i pre 5, 10, 15, 20, 25 godina i opet bi bila zaslužena! U svakom periodu svog rada si imao uspehe koji su mogli biti ovenčani ovom nagradom! Ni jedna nagrada ne može izravnati tas na vagi na kojoj su, na jednoj strani, tvoji stručni i profesionalni dometi! Lepo je što će i Vukova nagrada krasiti tvoju biografiju, ali ti si veći od svih nagrada koje si dobijao! Vukova nagrada (a i svaka druga) tebe zaslužuje! Svaka nagrada dobija na vrednosti i snazi kada tvoje ime stoji uz nju – poručila je profesorka Veru Vaš koja je ovom prilikom prisutnima u svečanoj sali škole približi mnogobrojna i raznovrsna polja delovanja dr Vojislava Andrića u obrazovanju, kulturi i društvenom životu uopšte.
Generacije valjevskih gimnazijalaca, koji su danas uspešni i ugledni stručnjaci u zemlji i svetu, pamte podršku dr Vojislava Andrića. Dr Viktor Rozgić, nakadašnji učenika specijalizovano–matematičkog odeljenja, danas ekspert za mašinsko učenje, poručio je iz Bostona:
– Stvoriti viziju, pretvoriti je u niz izvodljivih koraka, pronaći i motivisati ljude da doprinesu, nesebično im pomoći da izgrade sebe u procesu, i istrajati u trenucima kada bi mnogi odustali, zahteva talenat, mudrost i snagu. Hvala Vam za sve što ste učinili za mene lično i generacije gimnazijalaca.
Višedecenijsko uspešno delovanje dr Vojislava Andrića, koje i danas traje, vidno je u razvoju obrazovanja i vaspitanja, u posvećenom angažovanju za afirmaciju matematike kako nauke i nastavne discipline. Zajedno sa nekoliko generacija svojih kolega doprineo je da u Valjevskoj gimnaziji i u Srbiji matematika postane zanimljiv, a mnogim učenicima i omiljen predmet. Jedan od najbližih saradnika na tom polju je i profesorka Ivanka Tomić koja je podsetila da je Andrićeva životna deviza bila da svugde ima pametne dece, samo sa njima treba raditi, treba im posvetiti vreme, energiju, ljubav, pažnju! To su njegovi prvi koraci kada je došao u školu, to je ono čime se rukovodio ceo svoj život!
– Ti si zaslužio mnogo više priznanja nego što si ih dobio. Ali najveće priznanje je tvoj ugled među tvojim učenicima i to što si DOBAR ČOVEK, a to se ne dodeljuje, to se postaje – reči su arhitekte, dizajnera, karikaturiste, scenografa Dušana Arsenića.
U ime Kulurno prosvetne zajednice Srbije obratili su se prof. dr Zoran Avramović, predsednik Kulturno prosvetne zajednice Srbije i Živorad Ajdačić, sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije, a svoje utiske izneli su i novinar i publicista Miloš Jevtić, inicijator predloga za dodelu Vukove nagrade dr Vojislavu Andriću, bivši rukometaš Vladica Spasojević, prof. dr Miroslav Marić, predsednik Društva matematičara Srbije, Božidar Maljković, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
I kako dolikuje na ovakvim svečanostima, prisutnima se obratio i dobitnik nagrade, naš sugrađanin prof. dr Vojislav Andrić i izrazio zahvalnost svima koji su prepoznali i podržali sve ono što je skoro 50 godina radio.
– Danas su u ovoj svečanoj sali dve diplome za Vukovu nagradu. U duhovnom, a ne materijalnom smislu, mala koja je dodeljena meni i velika koja pripada Valjevskoj gimnaziji. Naglašavam, velika jer ona sadrži i moju nagradu i nagrade svih mnogo slavnijih i za civilizaciju važnijih valjevskih gimnazijalaca. U njoj su sadržane sve Vukove, sve književne, sve Sterijine, sve Pjerove, sve muzičke, filmske, uopšte umetničke nagrade, naučne i sportske nagrade, lekarski podvizi, privredni poduhvati, društvena nadahnuća i mnogo toga još duhovnog i materijalnog, kreiranog u korist čoveka – rekao je dr Vojislav Andrić istakavši da veliku podršku duguje i Društvu matematičara Srbije, koje je imalo sluha da prati i podrži mnoge ideje u oblastima rada sa darovitim učenicima i stručno pedagoškog usavršavanja nastavnika, kao i brojnim saradnicima koji su pomogli realizaciju tih ideja, đacima, kolegama nastavnicima, ali i članovima porodice koji su uvek bili prvi da sve podrže!
– Moji roditelji Olga i Vladimir koji su obrazovali i vaspitavali decu na Kosovu i Metohiji, u Kalinovcu, Krčmaru, Osečenici, Popučkama, Valjevu su bili moji prvi i neprevaziđeni učitelji. Naučili su me da čitam, pišem, sadim i plevim luk, vrcam med, raspremam svoju sobu i mnogo toga korisnog još i da nijedan pošten i vredan rad nije za potcenjivanje. Naučili su me da učim, radim, poštujem i volim ljude, volim svoj kraj i svoju zemlju, jer ljubav uvek može mnogo više od mržnje. Učenje, rad, znanje i vaspitanje na koje su me u detinjstvu uputili ostali su moje ideje vodilje za ceo život. Kasnije sam imao prilike da učim i od drugih. Od mnogih kako treba, a od nekih i kako ne treba. Imao sam dobre učitelje, sjajne nastavnike i divne profesore, zaljubljenike u svoj prosvetarski poziv i izuzetne majstore svog zanata. Ljude koji su kod nas razvijali radoznalost, slobodoumnost, kreativnost, među njima i moja učiteljica, danas prisutna Milica Maksić i profesorka matematike Ljiljana Jovašević. Mnogo sam naučio i od neformalnih učitelja, jer čovek uvek može principom pozitivne identifikacije dobiti mnogo ako mu uzori postanu ljudi visokih istinskih, kulturnih, naučnih, sportskih, humanih, moralnih vrednosti. U klubovima u kojima sam igrao, u istraživačima, u Abraševiću i Modernoj galeriji, u Istraživačkoj stanici Petnica naučio sam mnogo toga, što u svom programu nema nijedna škola. U armiji svojih neformalnih učitelja, posebno bih napomenuo svoje sportske učitelje. U sportu sam se naučio borbenosti, istrajnosti i upornosti i da je sve završeno tek onda kad se odsvira kraj utakmice. Da su i porazi mogući i sastavni deo života, a pouke izvučene iz poraza najbolji putokazi za nove pobede, da te mogu baciti na kolena, ali da uvek moraš naći snagu da se uspraviš – podelio je sa prisutnima dr Andrić i dodao:
– Vuk je u narodu čuo, ili sam formulisao mudru misao „Nije znanje znati, već je znanje znanje dati”, a kineska poslovica kaže „Učitelju je dužnost da otvori vrata, a učenik ima obavezu da kroz ta vrata i prođe”. Entuzijazam i želja za daljim davanjem znanja i otvaranjem vrata me ne napuštaju. Danas kada su kultura, obrazovanje i vaspitanje, čini mi se najmanje cenjeni i daleko do shvatanja da su to najveće razvojne šanse Srbije, ostaje mi samo da iskreno uskliknem „Slava i hvala učiteljima i učenju”!
Program svečanosti svojim nastupima obogatili su učenici i profesori škole. Pesmu Duška Trifunovića „Grešio sam mnogo” kazivao je Petar Uskoković, učenik drugog razreda prirodno–matemačkog smera, uz klavirsku pratnju Marije Urošević, učenice četvrtog razreda dvojezičnog odeljenja. Profesor Marko Tomić i Siniša Nedić, nekadašnji učenik Valjevske gimnazije, koji svira gitaru, izveli su pesme „Đačka klupa” i „Džemper za vinograd”. Specijalni muzički poklon inspirisan nadimkom po kom je dr Vojislav Andrić poznat u našem gradu i sportskim krugovima, „Mađarsku rapsodiju” Franca Lista darovali su mu članovi gudačkog orkestra „Feniks” Muzičke škole „Živorad Grbić” predvođeni mr Snežanom Stevanović.
B. M.
Be First to Comment