Press "Enter" to skip to content

Strepnja od posledica

Svetska pandemija Korona virusa vrlo brzo je zahvatila i Valjevo i zbog toga su uvedene određene mere. Brojne branše se sada prilagođavaju na novi način poslovanja i deluje da se poslovno okruženje već uhodalo, uz navedimo pozitivna opažanja, da su poslovni sastanci putem virtuelnih mreža neuporedivo efikasniji, nego li pri direktnim susretima. Međutim, posao najvećeg broja ugostitelja baziran je na neposrednoj usluzi gosta. Zbog toga, o refleksijama pandemije na poslovanje, “Ugradu.Info” beleže lična zapažanja i očekivanja pojedinih ugostitelja iz Valjeva, grada među prvim, u obimnoj meri, pogođenim korona virusom.

Jedan od najlepših restorana u Valjevu svakako je Paviljon Markova stolica. Jednostavan, funkcionalan, a divan objekat uređen tako da se prirodno okruženje preliva u enterijer. Upravo je to jedan od osnovnih razloga da brojni posetioci, uz prve sunčeve zrake, pohrle u prirodu, uz neophodan predah u “Paviljonu”.

Za ovaj objekat puna sezona počinje upravo od proleća. Vlasnik, Željko Kostadinović, u čijem glasu se oseća zabrinutost, redovno obilazi “Paviljon” jer brine: “Ne daj Bože, može se nešto pokvariti, pa moramo redovno voditi računa i o stanju objekta”. Inače, već je mnogo uložio u opremanje i renoviranje prostora, a za tekuću godinu su imali obimne planove nastavka uređenja. Međutim, od 19. marta prema odluci Grada Valjeva o prestanku rada ugostiteljskih objekata, restoran Paviljon – ne radi. Željko Kostadinović je potpuno saglasan i podržava takve mere jer je reč o višem cilju. Ipak, i neutralni posmatrač može primetiti da bilo koji dan kada ugostiteljski objekat ne radi, predstavlja čist – gubitak. Samo zakupnina objekta u kome je smešten restoran Paviljon mesečno iznosi 120 hiljada dinara. Na to treba dodati režijske troškove, zatim doprinose, tako da su mesečne obaveze veće od milion dinara. “Mi imamo deset zaposlenih. Ni jednog trena nismo pomislili ikoga da otpustimo. To su naši stalni radnici koji u Paviljonu rade od otvaranja.


Moramo voditi računa o socijalnom aspektu svih. Naši zaposleni nama donose zaradu, tako da sada, u ovakvim vremenima, moramo deliti koliko imamo. Jedino smo prinuđeni da sada isplaćujemo minimalac. Biće veoma teško ako ovo potraje, ukoliko do kraja godine budu zabranjene proslave. Smatram da država mora usvojiti poseban paket mera za ugostiteljstvo i hotelijerstvo, jer su ove branše na direktnom udaru” – zaključuje Kostadinović, napomenuvši da odlaganje obaveza može da pomogne, ali, čim obaveza postoji, mora biti izmirena. Zbog toga je potpuno opravdano strahovanje na koje se sve načine ovakvo stanje može reflektovati na buduće poslovanje ugostiteljskih objakata, posebno restoranskog tipa.

Ipak, uz dozu optimizma, vlasnik divnog restorana Paviljon na Markovoj stolici u Valjevu, Željko Kostadinović poručuje: “U ovom momentu je važno da svi sačuvamo zdravlje, pa se vidimo u nekim boljim vremenima. Uželeli smo se naših gostiju, ali, na prvom mestu, da svi budemo zdravi”.

Poslastičarnica Rim u Valjevu posluje već tri decenije ušuškana kraj Kolubare, nedaleko od Tešnjara.

Poslastičarnica Rim

Takođe, jedno od omiljenih mesta svih generacija ljubitelja slatkiša. Međutim, prema rečima vlasnika, Dušana Ristića, sva dešavanja u vezi pandemije, reflektovala su se na poslovanje odmah nakon 8. marta.”U toj nedelji smo mogli da zatvorimo jer bilo je osetno manje poseta. Radnici su sedeli, a to se inače ne dešava. Bilo je posebno teško u martu jer su otkazane sve narudžbine za rođendanske proslave. Manji je intenzitet rada tokom posta, ali se povećava pred Uskrs, tako da procenjujem da je gubitak sigurno oko dva miliona dinara. Možemo da radimo kućne dostave, ali sve je to malo. Brinemo kako će biti i tokom leta, a mi već imamo veliki broj torti naručenih za svadbe. Čim je ovo počelo, odmah je uočen ogroman gubitak, već na dnevnom nivou”, primećuje Ristić i napominje da, u ovom momentu, mnogo znači pomoć države za isplatu, iako minimalnih, zarada radnicima u iznosu od 32 hiljade dinara, u trajanju od tri meseca. Inače, u poslastičarnici Rim radi 15 zaposlenih i produžen je ugovor nedavno zaposlenim radnicima. Ukupna mesečna izdvajanja za zarade i doprinose su oko milion i sto hiljada dinara: “Gledam ih kao na svoju decu. Trebamo mi jedni drugima” – kaže Dušan Ristić i dodaje da je najvažnije da se sada svi čuvaju.

Zastupnik Kafe restorana Hemingvej u Valjevu, Zoran Živanović, takođe navodi da je od 10. marta promet naglo opao, bar za 50 odsto, da bi nakon četiri – pet dana dnevna poseta bila zanemariva. Obzirom da je nedavno renovirao lokal, i pri tome podigao kredit, sve to je znatno opteretilo poslovanje.

“Imam 15 radnika. U ovom momentu uspeo sam većini da isplatim zarade za mart, ali ne znam kako će biti za april. Sa knjigovođom ću sutra proveriti kako ide to oko pomoći države za plate zaposlenih. Koliko sam ja razumeo ministra finansija, Sinišu Malog, da će Fond za razvoj davati kredite, sa grejs periodom za vraćanje. Svaka pomoć znači. Kada je proglašeno zatvaranje, imao sam sira, kajmaka, mesa u vrednosti od 1000 evra koje sam podelio radnicima jer to ne može da stoji. Da ponovo pokrenem rad, bez obzira da li to bilo sredinom maja, ili u junu, meni treba minimum hiljadu evra, jer to je takav tip restorana. Svi su u problemima, ali mislim da je ugostiteljstvo najviše pogođeno. Možda ćemo morati da radimo do kraja godine, a možda i duže, da bi se vratili na nivo poslovanja od 15. marta ove godine”, kaže Zoran Živanović. Kaže da je mesečni zakup lokala 120 hiljada dinara, ali uz zahvalnost dodaje da ga je vlasnica obavestila da, dok traje vanredno stanje, ne plaća zakupninu: “Za to ću naći način da joj se, kada sve ovo prođe, revanširam”, zaključuje Živanović.

Prema zapažanjima Milana Obrenovića koji brine o poslovanju nedavno otvorenog veoma lepo uređenog restorana “Skadarlija” u Knez Mihajlovoj, zatim kafea “Mon Cheri” u Knez Miloševoj gde rado na palačinke i ostale poslastice svraćaju tinejdžeri, kao i prave domaćinske kafane “Kraljević Marko” u Vojvode Mišića, već početkom marta je uočen znatno manji broj poseta: “Kafana Kraljević Marko je imala poseta, ali u ostalim lokalima bilo je znatno manje, posebno u Knez Miloševoj.

Celokupne obaveze su velike. Kada je usvojena odluka o zatvaranju ugostiteljskih objekata, mi smo zatvorili. Time smo bili prinuđeni da radnicima uručimo rešenja o privremenom prestanku rada dok traje vanredno stanje. Očekujem da u Službenom glasniku bude objavljeno da li će država radnicima dati neku pomoć i kakve su naše obaveze”, kaže Obrenović koji smatra da odlaganje obaveza od ove za narednu poslovnu godinu nije dobro rešenje: “Mislim da će trebati bar šest meseci da bude dosegnut pređašnji nivo poslaovanja. Zbog toga bi značilo da, ukoliko država hoće da pomogne, neka isplaćuje plate zaposlenima, a mi da plaćamo poreze i doprinose, ili da mi isplaćujemo zarade, a da nas oslobode poreza”.

Istovremeno, procenjuje da će biti neophodno bar 200 hiljada dinara za pokretanje poslovanja nakon vanrednog stanja. Hranu koja je već bila pripremljena u momentu prestanka rada, kao i deo kupljenih namirnica, podelili sa zaposlenima, pa to ne posmatra kao gubitak.

Deluje da je ugostiteljima u Valjevu zajednička skepsa od predstojećeg perioda, jeseni, zime, pa i narednog proleća. Vlasnici restorana koji su decenijama u poslu smatraju da se ugostiteljstvo neće lako oporaviti bez konkretne pomoći. Pod time smatraju olakšice u vidu otpisa određenih potraživanja od strane države jer, za većinu, prolongiranje obaveza sa poslovne 2020. na narednu godinu, nije održivo rešenje.

Budite prvi koji će ostaviti komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *