NAVIJAČ ZA PRIMER

U vreme kad je sport u unutrašnjosti kao i sve ostalo u ovoj zemlji u velikoj krizi, kad tribine na sportskim borilištima zvrje prazne i u većini slučajeva više je aktera na terenu nego okolo, kad se sve od malih nogu deli na pristalice beogradskih crveno-belih ili crno-belih kao da drugih boja nema, kad svi sve znaju i kad je jedini reper, između ostalog, snobovsko praćenje Premijer lige ili NBA cirkusa, priča o Vesni Stjepanović, najvernijem navijaču KK Metalac zavređuje posebnu pažnju.

Ova simpatična devojka koja radi u Muzeju Kule Nenadovića, ne propušta nijednu utakmicu ni trening Metalca u Hali sportova a do sada je nebrojeno puta pratila svoje ljubimce i na putovanjima. Da, to je ona devojka koja ima svoje uobičajeno mesto na levoj strani tribina od ulaza u Halu, negde u pravcu koša. Često je ostali posetioci košarkaških utakmica mogu prepoznati po dresu ili majci Metalca. Njoj nije teško da svaki put kad košarkaši kreću na gostovanje, dođe da ih isprati i poželi im uspeh ili da ih dočeka po povratku, ponekad u 2 ili 3 sata iza ponoći bez obzira na vremenske uslove.

– Prvu utakmicu Metalca sam gledala 4. juna 2009. godine u Super ligi kad smo igrali prtiv Partizana u beogradskom Pioniru. Te sezone smo se vratili u Košarkašku ligu Srbije, trener je prvo bio Vlada Đurović a kasnije su ga zamenili Aleksandar Icić i Dragan Simeunović. Predsednik Duško Đukanović je imao puno razumevanje za mene i moju drugaricu dozvolivši nam da sa ekipom putujemo u Beograd. Od tada sam propustila možda jednu utakmicu u Valjevu ne računajući nemogućnost da budem u Hali tokom prošle sezone kad su zbog epidemije korone mečevi igrani bez prisustva gledalaca. – počinje svoju priču Vesna.

Ono što ona ne može da zaboravi i stalno ističe, je izuzetan tretman na koji nailazi svih ovih godina kako od strane uprave i trenera tako i od igrača Metalca. Svi oni i te kako cene, za naše prilike, izuzetnu odanost klubu kad valjevska publika, pomalo razmaženo sve ređe dolazi na košarku osim onih 200-300 najvernijih pristalica košarke kojima bez dileme pripada i Vesna.

– Moram da kažem da su svi uvek bili izuzetno korektni prema meni, počev od nekadašnjeg predsednika Đukanovića. Takođe, svi treneri su bili vrlo ljubazni a posebno bih istakla Milovana Stepandića i Boška Đokića, koji na žalost više nisu među živima. To druženje i putovanje sa njima po celoj Srbiji do marta 2019. je za mene najlepši deo mog života, ne želim nikad da to zaboravim, gde god da su svi koji su bili u timu, ostaće mi u lepoj uspomeni. Sećam se cele prve postave od godine kad sam počela da putujem pa sve do ovih zadnjih sezona. U međuvremenu, neki igrači su prestali da igraju, neki su još u sportu ali su kao treneri i to mi je posebno drago. Svako gostovanje u Pioniru je za mene bio veliki događaj, sećam se takođe putovanja u Kraljevo, Novi Pazar, Novi Sad itd. Krivo mi je što još nisam bila u Areni. Puno ljudi na strani sam upoznala preko košarke. To je period kad sam bila najsrećnija jer sam uvek bila okružena pozitivnom energijom. Veoma veselo, zabavno i opušteno druženje u busu i na nekim malim žurkama na kraju sezone. To se ne zaboravlja! – nadahnuto priča Vesna.

– Na svakoj utakmici Metalca zapisujem najinteresantnije detalje i vodim svoju evidenciju. Želim da kažem da čuvam sve klupske kalendare kako iz KLS tako iz vremena kad smo igrali u ABA ligi. Sa većinom igrača sam ostala u kontaktu, ne zaboravljam da im poželim srećan rođendan, novu godinu i ostale praznike. Pratim i reprezentaciju Srbije a od igrača iz ostalih klubova posebno cenim velikog borca, Branka Lazića iz Crvene zvezde. – ponosno ističe Vesna.

Po svom košarkaškom umeću, borbenosti ali i harizmi i popularnosti, u dnevniku Vesne Stjepanović ima dosta imena igrača Metalca. Posebno mesto zauzimaju Đukan Đukanović, Josip Mikulić, Pera Božić, Slavko Vraneš, Marko Ljubojević, Vladimir Dašić i ostali. Ona je neumorno sve zapisivala o njima u svoj dnevnik a za neke je sačinila i pesme. Kaže da ne može da zaboravi veliki gest Metalca kad joj je omogućio da sa ekipom putuje u Niš na završni turnir Kupa Radivoja Koraća februara meseca 2018. godine.

U vezi upravo završene sezone u kojoj je Metalac zauzeo 8. mesto u KLS ali i nekim drugim poljima svog interesovanja, Vesna dodaje:
– Možda je moglo da bude bolje ali ni ovo nije loše. Nadam se da ćemo u sledećoj sezoni biti još bolje plasirani. Moram da vam kažem da sa velikim interesovanjem pratim i fudbal, naročito Premijer ligu i Bundes ligu. Moj omiljeni klub u Engleskoj je Čelsi a u Nemačkoj, Bajern iz Minhena. Od igrača izuzetno cenim Tima Vernera i Roberta Levandovskog. I da ne zaboravim, pratim NFL u Americi a moj klub u toj ligi je Tampa Bej Bakanirs.

Vesna Stjepanović, najverniji navijač KK Metalac.

Sreten Pantelić