Press "Enter" to skip to content

(NE)KULTURA IZUVANJA KOD NAS

Ljiljana Kostic

Srbi za izuvanje, bonton protiv

Odlazak u goste, najbližih prijatelja, rođaka, kumova, poznanika uvek donosi novo ushićenje, ali i večito pitanje koje postavljamo sebi kada se nađemo pred njihovim vratima, da li se izuti ili ne? Pitanje je tad!

Evo šta o tome misle neki građani Valjeva:
„Ja lično ne volim kada mi se gost ne izuje, pa tako onda i ja praktikujem kada idem kod drugoga, izuzev ako mi ne nagoveste da to ne činim. Imam kod kuće obavezno više pari kućnih papuča, pa gostu kada se izuje obavezno dam, kako mu ne bi bilo hladno na nogama i osećao se neprijatno.”
„Moja kuća je dosta mala i tesna, zato sam za izuvanje, ali sam primetila da oni koji imaju veće sobe i prostorije za goste, da oni obično praktikuju da im gosti uđu obuveni. Naravno zavisi i od vremenskih uslova kakvi su, sada kad je zimski period nekad i propustim gostima da udju obuveni, ali obavezno da prvo lepo obrišu cipele o otirač.”


„Ja sam dete sa sela i to je ostalo kod mene usađeno da se izuvamo, jer je u selu blatnjavo, ali cipele gosta nikad ne ostavljamo pred vratima, jer dešavale su se i krađe ili je znao pas da cipele razbaca po dvorištu. Sada, kada živim u gradu vidim da to nije običaj samo na selu već i u gradu, izuzev kod nekih bogataša kod kojih su podovi od mermera ili drugog lepog kamena, pa ne stavljaju tepih i onda ne praktikuju izuvanje.”
Bonton kaže da je izuvanje nepristojno, na šta se većina naših ispitanika našla pomalo u čudu. Neki od njih su nam se opravdali rečima, „imamo mi svoj bonton”. Ali, odakle nama, Srbima taj bonton? Verujemo, kao i kod većine običaja, da nam je to ostalo još od Turaka jer je za njih pod svetinja, izuvaju se prilikom ulaska u džamiju, a i razlog više jer jedu i sede na podu tj. na tepihu. Svuda u svetu različite su norme izuvanja, Japanci veoma poštuju izuvanje, dok je za Francusku, zemlju visoke mode, to nezamislivo.

Pitali smo asistenta sociologije na Fakultetu političkih nauka Milovana Dekića da nam razjasni ovu večitu dilemu:
„Norma, odnosno pravilo, koje nalaže skidanje obuće kada nekome dođete u goste je kao i svaka druga norma nastala spontano i nenameravano. A kada jednom nastane, norma počinje da živi svoj autonomni život i da diriguje standarde prihvatljivog i neprihvatljivog društvenog ponašanja. Ljudi, s obzirom da je u njihovoj prirodi da ne žele da se osećaju neprijatno ili da budu kritikovani, iz ličnih interesa slede praksu koju norma nalaze kao dobru. Potom, kao i u svakoj drugoj društvenoj oblasti, ono sto drugi ljudi u većini rade počinje da utiče i na ono sto drugi ljudi misle da smeju ili žele da rade. U ovom slucaju, sleđenjem prakse izuvanja koju norma propisuje ljudi se pridružuju ostalima koji je slede i oni na taj nacin nenameravano kreiraju standard prihvatljivog ponašanje u kućnim uslovima”, objašnjava Dekić.
Iako se od kulture do kulture ovi standardi razlikuju, pa je negde kulturno izuti se, a negde je to nečuveno zahtevati od gosta, pitanje koje treba postaviti je, ima li ova norma ikakvu pozitivnu funkciju? I u ovom slučaju, kao i kod svake druge norme, ona ima funkciju da eliminiše i neutrališe negativne efekte onoga što neko (gost u ovom slucaju) radi po drugu stranu (domaćina). Šta mogu biti negativni efekti neizuvanja gosta u nekom domaćinstvu? Očigledno, unošenje raznih vrsta nečistoća sa ulice, što može uticati na zdravlje ukućana domaćina. Kako bi se ovaj negativni efekat neutralisao, dolazi do nastanka norme koja to reguliše.

„Jedno od najvažnijih pitanja za nas je kako u Srbiji, recimo, sve veći broj mladih ne poštuje ovu normu? To je verovatno zato što su shvatili da unošenje nečistoće sa ulice u kuću putem patika verovatno ima zanemarljiv uticaj na zdravlje ili makar ne postoji dovoljno atraktivna javna informacija koja bi to potvrdila. I sada se ovde opet vraćamo na proces koji sam već spomenuo: što veći broj ljudi počne da sledi ovu praksu i čim taj broj probije određenu granicu brojnosti, treba očekivati da se i sve veći broj drugih ljudi pridruživati sleđenju nove prakse, dakle neizuvanja, čime će zapravo doći do stvaranja nove norme”, kaže za ugradu.info asistent Milovan Dekić.
Sada kada smo izneli neka mišljenja sugrađana, pravila koje nalaže bonton i mišljenje sociologa, na vama je da odlučite šta ćete učiniti po pitanju dileme kada se nađete pred vratima gosta: izuti se ili ne? Pitanje je na vama!

Ljiljana Kostić

Budite prvi koji će ostaviti komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *