Ja sam prestala da izlazim u grad kada su se pojavili kafici. Nisam mogla da se pomirim s tim da sate provodim stojeci na jednoj nozi kao kokoska pored neke sipke, ni da imam vidik od 2.5 stola. Ja sam zelela prostor, svetlost, velike prozore, puno ljudi. A to su ubili kafici. U moje vreme se izlazilo u Grand, Narcis, petkom, subotom i nedeljom i to posle korzoa, a ostalim danima biraj po raspolozenju- bioskop, Sofer, Platani, Dom Omladine, Lovci, Ribolovci, leti Dom Armije sa najlepsom bastom na svetu, Zdraljak,. Ko je bio malo narodnjacki orjentisan imao je Stadion, Zmajevac, Kevica kafanu u Mionici, Lipov Lad u Mionici, Kamp u Ljigiu, itd.
Enterijer je bio najlepsi u Narcisu. Vikendom puna sala i dole i u Piceriji na spratu gore. Svira Plavi Cvet sa Zdravkovicima, Vojom Milutinovicem, Karom , Damnjanom. Peva Zoran Jevremovic, brat Mikija Jevremovica / bolji i zivlji od Mikija/ili Autobus Bane arhitekta, Misa, Goran , zaboravila sam imena ostalih. Bili su zaista dobri i veseli. Kare je 30 ili vise godina zasmejavao celu salu. Niko nije mogao da bude nezainteresovan.Uvek se plesalo, nikad to niko nije objavio ali je to ponekad licilo na takmicenje plesnih parova. Najlepse su igrali profesori fizickog, Bili smo elegantni, ali ne ovako nakiceni kao pauni, sjajni u okracaloj garderobi. Lepo se naziralo intrigiralo, uzbudjivalo. Nije bilo na izvolte i zato je bilo uzbudljivije.
Najpoznatije face su bili sportisti, kosarkasi Metalca i Studenta, njihovi veterani /Leon Deleon, braca Kovacevici, Voja Brajevic, trenutno ne mogu da se setim imena ostalih, izlapelo se ,vecinu vidjam jos uvek, imaju sada oko 60 godina.
Fudbaleri Buducnosti, Elinda , Krusika, Tesnjara su bili poznati, ali malo tupaviji. Cast izuzecima. In mesto je bio i Abrasevic mada se ja tamo nisam mnogo zadrzavala.
U Grandu su se svirali vise narodnjaci /Case lomim, ruke mi krvave, Ne klepeci nanulama, Lela vranjanka i sl. mada je i tu bilo jedno dva bloka za igru.Tada Grand nije bio renoviran, na ulazu je bio divan i ogroman mozaik Seca Knezova .zidovi su bili pomalo prljavi i zuckasti, dim se mogao seci nozem, Tu se vise sedelo radi meraka i lumpovanja. Lepo je bilo sto se svi u kafani poznaju, komuniciraju, smeju se setajuci od stola do stola i sl.
Od kraja januara do aprila su se odrzavale Zabave Ciganska, Doktorska, Zanatska, Knjigovodja, Lovacka. Tu su se nosile duge naljine i tamna odela sa blistavo belim kosuljama. Sad kad vidim nekog mladjeg coveka u odelu, pomislim ovaj je iz banke i setim se dozvoljenog minusa.
Ne znam da li sam u pravu ali ja vec godinama vidjam mlade sa izrazom na licu koji vice Meni je dosadno, uzasno dosadno, ili pogledaj me Ja sam vaaaazan. Mi smo bili manje vazni, veseli, spontani, svugde se cuo samo smeh. Od dosade nismo patili. Bila su mesovita drustva, devojke i momci zajedno, nije bitno da li se zabavljaju ili druze. Sada ili je grupa momaka, ili grupa devojaka, s tim sto devojke u grupi pomalo lice na jato kokosaka, a muskarci na mrtvu prirodu.
Na Platanima, Lovcima i Ribolovcima su svirali cigani. Ne moze se nikako ne pomenuti Perica Gracanin i Mikica Gracanin. Perica je Mikicin otac i bio je virtuoz na violini. U svoje vreme je kazu svirao i u Beogrdskoj Filharmoniji. Mora se pomenuti i Jela pevacica, Mikicina majka, Visoka prava zena grcke lepote , dostojanstvena do suza, sa divnim dubokim glasom. Mirej Matje nije bila nista bolja od nje. I sviraju i pevaju od srca satima, nisu se placale pesme, ili vrlo retko se narucivala muzika. Pravili su blokove mnogo bolje nego sto bi mi to mogli.S tim sto je vrhunac veceri bio negde oko pola dvanaest, a zavrsavalo se negde oko dva ili tri sata. Nesto od tog smeka ima jos uvek Stari Grad, Milena je Pericina cerka . Cini mi se . Ali i ona je omatorila.
U Sumadiji je godinama svirao jedan visoki,dostojanstven ciganin zaboravila sam ime . Njegovi specijaliteti su bile Cerge, Djelem djelem , Ca je sukarije, Sonja.Svugde je bila ziva muzika, i ti muzicari su ziveli za muziku , a nisu otaljavali posao tek da nesto rade. Posle je dosao Djenka .On je pevao kao da krampa, na silu, i Pici sa velikim tamnim naocarima kao Bik koji sedi.
U Domu Armije je svirala vojska. Oni su bili uvek losi, ali je zato basta bila divna. Na dnu je bila kuglana, mehanicka.
Moram pomenuti Abrasevic i njihove koncerte. Kad Bobrov zapeva Kaljinku, Sa Ovcara i Kablara, Druze Tito, najezi vam se svaka dlaka na telu i ocekujete da popadaju lusteri od njegovog glasa.
Ne znam da li je bolje ovo ili ono vreme, meni se cini da je u ovom vremenu sve izvestaceno, a da je ono bilo prirodno, spontano, neoptereceno, a mozda je to samo moje osecanje.
Imam jednu zelju i volela bih da o njoj malo razmislite. Nikad necete biti mladji nego sto ste trenutno, ne dozvolite sebi nikakvo breme, tugu, neraspolozenje, nezadovoljstvo, nema te stvari koja je vredna propustene mladosti .Ima vremena stici ce vas kad tad sve muke odraslog coveka, odlozite ih koliko god mozete.
I uzivajteeeeeeeeeeeeeee u svemu.
Voli vas Cyber baka.
Be First to Comment