Dan pobede: Kraj rata u kojem se svet suočio sa najsurovijim stradanjima i zločinima

Širom Evrope 9. maj se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom, u znak sećanja na završetak Drugog svetskog rata u Evropi 1945. godine.

Nemačka je 1. maja zatražila obustavu borbi od Sovjetskog Saveza, ali je vlada SSSR-a to odbila. Crvena armija se bila zaletela ka Berlinu i nije imala nameru da stane dok svoj pobednički posao ne obavi do kraja. Prva kapitulacija, ili protokol o kapitulaciji kako se danas naziva, potpisana je sa predstavnicima zapadnih saveznika i Sovjetskog Saveza u Remsu 7. maja u 2:41 čas, a stupala je na snagu 8. maja u 23:01. U većini zapadnih zemalja ovaj datum se naziva Dan pobede.

Zbog nezadovoljstva Josifa Staljina koji je zahtevao da predaju može da primi samo izaslanik vrhovne komande Sovjetskog Sveza kao i da sama predaja mora biti potpisana u Berlinu, usledila je i drugo potpisivanje kapitulacije koje se danas smatra i zvaničnim datumom kada se nacistička Nemačka predala.

Ceremonija potpisivanja je organizovana na imanju van Berlina uveče 8. maja 1945. ( Zbog vremenske ralike sa Rusijom računa se kao 9. maj) Nemačku kapitulaciju su potpisali Feldmaršal Vilhelm Kajtel kao načelnik štaba Vrhovne komande Vermahta, general-pukovnik Hans-Jirgen Štrumpf kao predstavnik Luftvafe i admiral Hans Georg fon Frideburg a ispred saveznika predaju su prihvatili sovjetski maršal Žukov i britanski maršal Artur Teder.

Drugi svetski rat je u Evropi ovim okončan, s izuzetkom Jugoslavije, gde je potrajao do 15. maja.

Rat sa SAD i Japanom trajao je još tri meseca. SAD su u dva navrata, 6. i 8. avgusta, iz specijalno opremljenog bombardera B-29 bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki posle čega je uprkos izglednom porazu, japanski vojni vrh bio je spreman na nastavak rata, ali se japanski car s tim nije složio.

Japan je posle pet dana, 14. avgusta 1945. kapitulirao a 2. septembra na američkom brodu „Misuri”, u Tokijskom zalivu potpisan je akt o bezuslovnoj kapitulaciji Japana. Time je i zvanično okončan Drugi svetski rat koji je započet napadom Trećeg rajha na Poljsku 1. septembra 1939.

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika. Svet se suočio sa najsurovijim stradanjima i zločinima, do tada nepoznatim u istoriji. Tačni podatci o žrtvama nikad neće biti ustanovljeni, ali se procenjuje da je ubijeno negde između 50 i čak 80 miliona ljudi, a od tog broja negde oko 38 do 55 miliona su bili civili. Jugoslavija je, prema zvaničnim podacima, koja je iznela državna komisija bivše Jugoslavije imala 1.706.000 žrtava, a od toga su 1,4 miliona bili civili.

Otuda i značaj Dana pobede nad fašizmom, 9. maja, jer je tada zaustavljena besprimerna ljudska klanica, čije posledice svet oseća i danas.