Za koga gori večni plamen

Bilo da ste stari ili mladi nema ko nije barem jednom posetio ovo mesto.  Roditelji sa decom su najčešći posetioci ovog parka ali i starije gospođe i gospoda vole da posede na klupicama i uživaju u hladovini borova koje pruža ovaj park. Dugo je ovo mesto bilo ruina i stari sjaj parka mogao se samo nadzirati u delovima… Ispucale betonske staze, nečitke spomen ploče koje je zub vremena načeo, večni plamen je oronuo i grafitima upropašćen.

Renoviranje je završeno prošle godine i park je dobio nove lampione, novi večni plamen, nove klupe i sve nadgrobne ploče su restaurirane.

Sve ovo ste mogli da sami vidite ali ono što retko ko zna je u čiju je čast ovaj park podignut i ko počiva na ovom mestu koje svi toliko volimo da posećujemo.

Ovaj spomen park je podignut baš na mestu gde su Nemci 27. novembra 1941. godine streljali 261. partizana. Dok je okupacija još uvek bila u toku  rodbina i prijatelji streljanih obeležili su ovo mesto kao mesto pogibije njihovih bližnjih. Posle okupcije pojedinci i rodbina su hteli da ovo mesto obeleže na prikladniji način i počeli su da postavljaju drvene piramide, nadgrobne krstove i druga obeležja.

Prva komemorativna svečanost zvanično je organizovana 27. novembra 1946. godine. Osam hiljada ljudi je tom prilikom došlo da se pokloni humki 261. partizana. Ono što morate da imate u vidu je da je Valjevo tada imalo jedva nešto više od 10000 stanovnika. Tada je u listu “Napred” izašao tekst pod naslovom “Osam hiljada Valjevaca poklonilo se senima 269 rodoljuba streljanim od okupatora”. Pročitajte:

Mesto je ubrzo zatim ograđeno i postavljene nad njihovim grobnicama mesingane ploče na drvenim  odlogama. Na tim pločama ispisana su imena i prezimena streljanih prema nemačkim spiskovima koji su pronađeni. Nešto kasnije te ploče su skinute i sada se čuvaju u depou Narodnog muzeja u Valjevu. U nameri da se trajnije sačuva uspomena na ovaj zločin prišlo se projektovanju i uređenju ovog spomen-parka. Projekat za ovaj park urađen je u ateljeu „Generalni plan” u Beogradu, a njegov autor bila je arhitekta Vera Đukić.

Mada je Spomen-park bio skromno uređen i opremljen, on je iz dana u dan sve više postajao stecište ljudi  i jedan od značajnijih simbola revolucije, pa je vrlo brzo urađena njegova rekonstrukcija i nadogradnja. Novi projekat za uređenje ovog spomen-kompleksa uradio je Božidar Krković, diplomirani inženjer arhitekture iz Valjeva. On je i nadzirao izvođenje građevinskih i drugih radova.

Spomen groblje zauzima površinu od dva i po hektara i urađeno je u obliku nepravilnog trougla. Na samom ulazu uređen je prostor za polaganje venaca, postavljeni su jarboli za zastave i ploča na kojoj piše: „Borcima revolucije palim na tlu ovog kraja 1941—1945. . . Tek će vidici budućih dana moći da omeđe smisao njihove smrti. . . 7. jula 1964. godine”.

Pored ranije podignutih spomen-kosturnica, za 261. partizana, ovde su preneti i sahranjeni posmrtni ostaci boraca palih u ataru opštine Valjevo. Tako su ovde sagrađene i obeležene 64 pojedinačne i zajedničke humke, na čiji su nadgrobnim pločama ispisana ukupno 313 imena poginulih boraca. Među njima su i narodni heroji i drugi istaknuti revolucionari valjevskog kraja poginuli i van njegovog atara.

Spomen-groblje otvoreno je za Dan ustanka naroda i narodnosti Srbije — 7. Jula 1964. godine.

Svečanom otvaranju ovog spomen-kompleksa prisustvovalo je oko 15 000 građana Valjeva i njihovih gostiju, među kojima su bili gotovo svi preživeli borci ovog kraja i rodbina streljanih.

Današnji izgled ovo spomen-groblje dobilo je tek 18. maja 1967. godine.  Centralni deo parka je nadograđen i preuređen, napravljan je deo koji je i danas poznat kao večni plamen.  Autor tog rešenja je Milica Bogunović, akademski vajar iz Beograda. Preneti su posmrtni ostaci još nekih boraca i obrađeno još nekoliko novih humki. Iznad svake humke postavljene su spomen-ploče sa podacima umrlih i poginulih boraca.

Tog 18. maja 1967. godine  celo Valjevo je bilo  na nogama. Naš grad je posetio tadašnji predsednik Josip Broz Tito. Pored obilaska spomenika Stevanu Filipoviću, razgovora sa radnicima i građanima, Tito je posetio spomen groblje na Petom puku i zapalio večni plamen.

Kao je bilo tog dana možete pročitati u članku koji je izašao u listu „Napred“.

Preuređenjem ovog spomen parka prošle godine na stotine dece i mladih je dobilo mesto za igru i uživanje. Ipak sećanje na one koji su živote dali, da bi mi imali danas slobodu, ne bi trebalo da se zaborave. Treba to da imaju na umu i oni što ove spomenike ruže grafitima, oni koji posećuju ovo mesto, ali i oni koji žele da obezvredne praznike kao što je „Dan oslobođenja Valjeva – 15. septembar “, „Dan ustanka naroda i narodnosti Srbije — 7. Jula“ kao i  27. Novembar dan kada je na ovom mestu ubijen 261 čovek, namerno kažem čovek, jel nije bitno da li je u pitanju ČETNIK ili PARTIZAN. Bitan je broj i strahota zločina koju ne treba zaboraviti.

„Tek će vidici budućih dana moći da omeđe smisao njihove smrti. . .“

Izvor: Knjiga “Tragom izdaje”

I.M.