Udruženje „Valjevski gimnazijalci“ i Izdavačko preduzeće“Partenon“, a na inicijativu nekadašnje profesorke Valjevske gimnazije dr Vere Vaš, odlučili su da obeleže 85. godišnjicu rođenja velikog pesnika, akademika Matije Bećkovića jednom posebnom knjigom „85 Matijinij o ljubavi“. Opredelili su se za nešto izvorno, za ljubavnu poeziju Matije Bećkovića upravo zato što je Matija valjevski gimnazijalac, a njegova poezija počinje u Valjevskoj gimnaziji i počinje ljubavnom poezijom. Po već ustaljenoj tradiciji, bivši učenik Valjevske gimnazije, akademik Matija Bećković je na Metejevdan, 29. novembra, slavio svoj rođendan u svojoj školi, kojom se diči i po dobru je pominje na svakom koraku, sa sadašnjim gimnazijalcima, brojnim Valjevcima, predstavnicima eparhije valjevske i svojim kćerkama, Oljom i Ljudmilom.
„Ja kad bih zasluživao tu čast, ja bih umeo i da se zahvalim, ali pošto sam nezasluženo čašćen onda mi zaista nedostaju prave reči. Ja ne znam nikog iz Valjevske gimnazije od valjevskih gimnazijalaca i profesora koji tu čast ne zaslužuju više nego ja. Meni Valjevo, Valjevska gimnazija ne duguju ništa, a ja Valjevu i Valjevskoj gimnaziji dugujem sve. Ja bez Valjeva i Valjevske gimnazije ne bih postojao. Postoje mnoge Gimnazije i mnogi gimnazijalci, ali ni u jednoj ja ne znam da se održava ovakva svečanost. Po tome se Valjevo razlikuje od drugih gradova, Valjevska gimnazija od drugih gimnazija, ja samo mogu da joj se poklonim“, skromno i s puno poštovanja za ovu ustanovu poručio je prisutnima veliki pesnik uoči promocije knjige posvećene njegovoj ljubavnoj poeziji.
„Kako sam pisao tako sam požnjeo, tu su najčuvenije pesme, pa i one posvećene Valjevu. Profesorka Valjevske gimnazije Vera Vaš je izvršila izbor iz mojih ljubavnih pesama, našla je i taj naslov da ih ima 85 koliko i ja godina, a onda se Jovica Veljović, naš veliki stručnjak, dizajner iz Suvog Dola koji u Hamburgu predaje Nemcima kaligrafiju, štampu, koji je grafički oblikovao mnoge čuvene svetske listove, i našu „Politiku“, „Tajm“, „Cajt“, potrudio da dođe u Valjevo i ovu knjigu tehnički oblikuje, tako da ona odjednom ispada i spada u najlepše knjige moje poezije. Tako su se tu svi sastali i valjevski profesori i moji prijatelji“, rekao je Matija koji je pre svečanosti u Valjevskoj gimnaziji sa svojim ćerkama Oljom i Ljudmilom, bio u Karađorđevoj ulici između Pošte i Suda gde je postavljena ploča sa imenom njihove majke, njegove velike ljubavi koja je postala jedan književni lik, heroina ne samo pesnikova, nego i srpske poezije!
Priređivač knjige „85 Matijinih o ljubavi“ dr Vera Vaš kaže da nije bilo lako svrstati te pesme u poglavlja s obzirom da, kako je rekla, ljubav u Matijinom opusu varira od pojedinačnod do univerzalnog i obratno. Podelila ih je u četiri celine, od prve u kojoj je intimni, ličnu doživljaj ljubavi, preko pesama bola posle smrti voljene drage, trećeg dela koji je nazvan „Naličje ljubavi“ gde ljubav poprima neke druge oblike koji nisu istina, iskrenost do poslednjeg poglavlja koje se odnosi na univerzalni pojam ljubavi koji se reflektuje u ljubavi prema religiji, zavičaju, domovini….
„Kada smo razgovarali moji prijatelji i ja, među tim prijateljima je i jedan od najvažnijih karika koje pokreću ove naše stvaralačke poduhvate, a to je Voja Andrić, predsednik Udruženja „Valjevski gimnazijalci“, kako dostojno obeležiti Matijin 85. rođendan, ja sam predložila da to bude nešto kreativno, ako ću ja u tome da učestvujem. Predložila sam da se napravi jedna antologija, zbirka ljubavnih pesama Matije Bećkovića. Prvi naš sastanak sa Matijom, sa Draganom Lakićevićem, sa Grafičkim studiom Crnomarković je bio u martu ove godine i kada sam tu ideju izložila, Matija se nasmejao i rekao „Bože, pa da li ja imam 85 ljubavnih pesama?“, na šta sam ja odgovorila „lako je to Vama, Matija, dopisaćete“. Svi smo se na to nasmejali“, setila se dr Vaš jedne anegdote kada su počeli dogovori za ovu knjigu.
„Matija je pisao ljubavne pesme celog života, od poeme „Vera Pavladoljska“ koju je započeo ovde u Valjevu pa do pesama na istu temu, sa istim imenom, koje je pisao poslednjih godina. Vera Pavladoljska je sad znamenito ime srpske ljubavne poezije, kao Lenka Dunđerski, neke velike muze ne samo u srpskoj nego i svetskoj književnosti. Vera Pavladoljska dugo vremena je bila živa muza, a onda je postala mrtva draga. Matija je dugo pevajući i živeći dugo, a daće Bog i više, uspeo da bude pesnik i moderan i klasičan. Neočekivano moderan je bio u ranoj poeziji u toj svojoj prvoj poemi odnosno knjizi „Vera Pavladoljska“, a klasičan je bivao sve kasnije i kasnije, sve bolje i bolje, sve do remek dela svoje poezije od kojih se jedna zove „Barka“ takođe o Veri Pavladoljskoj, a druga je antologijska pesma „Parusija za Veru Pavladoljsku“, savršenstvo u majstorijama rime, ritma, strofe, muzike…“, ukazao je urednik i književnik Dragan Lakićević uz napomenu da je ovom prilikom predstavljena Matijina ljubavna poezija, iako je on mnogo širi od toga.
„I da nije pisao drugu poeziju koja je najbolja i veličanstvena i kad je reč o dijalekatskim poemama i kad je reč o velikim igrama „Ćeraćemo se još“ i kad su oni portreti prijatelja i pesnika, i njegove tri religiozne poeme, i sve ostale teme kojih je zaista mnogo, Matija Bećković bi bio veliki pesnik samo po svojim ljubavnim pesmama!“
Be First to Comment