Nastala prošle godine u čast nastanka i uticaja rodoljubive pesme naše slavne poetese Desanke Maksimović “Krvave bajke” i povodom 30 godina od smrti njene autorke, izložba pod nazivom “Bajka o pesmi” sinoć je predstavljena i valjevskoj javnosti u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo. U središtu postavke autora Marka Terzića, višeg kustosa istoričara Muzeja “21. Oktobar” iz Kragujevca, premijerno je prikazana originalno, rukom pesnikinje napisana “Krvava bajka” smeštena u originalni sanduk u kome je prvi zapis pesme bio skrivan od nacista i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu, a koja je u posed kragujevačkog muzeja došla dobrom voljom i ljubaznošću sestrića Desanke Maksimović Branislava Milakare. Po rečima autora izložbe poznato je da je Desanka samo dva puta rukom pisala ovu pesmu, jedan zapis se čuva u arhivu SANU, dok je drugi bio kod njenog sestrića koji ga je poklonio Muzeju, sa sve sandukom u kome je čuvana prva verzija Krvave bajke odmah kada je nastala.

“Pesma je nastala u vreme rata, okupacije, i kada bi okupatori videli šta ona piše, tako prkosno, rodoljubivo, govoreći o zločinu koju su oni počinili, verovatno da bi stradala i njena porodicu. Zato je ispod posteljine u sanduku sakrila pesmu i čuvala je do oslobođenja. Tada je štampana u Našoj književnosti i postala je opšte javno delo koje utiče na društvenu stvarnost, simbolička preteča Muzeja “21. oktobar”. Interesantno je reći i da je 1977. godine, kada je “Krvava bajka” već uticala na stvarnost, a sama pesnikinja bila kandidat za Nobelovu nagradu, neko se setio da kraj pesme asocira na relogioznost i insistirao na tome da se štampa bez tog kraja. To je izazvalo reakciju same pesnikinje, koja u svom pismu brani pesmu da ona mora da ostane celovita, i to je prikazano na izložbi”, naveo je autor uz napomenu da su svi izloženi predmeti prikupljeni od porodice pesnikinje, Narodnog muzeja Valjevo i Zadužbine Desanke Maksinović, neki su premijerno izloženi, a neki već poznati javnosti, naročito valjevskoj.

“Krvava bajka” je hronološki prva reakcija na zločin streljanja oko 3.000 ljudi, među njima oko 300 đaka. Pesma je nastala samo par dana nakon 21. oktobra 1941. godine, u Beogradu. To je jedno umetničko delo sa distancom, ona nije videla, ni čula prave činjenice u vezi sa događajem u Kragujevcu, ispričao joj je nepoznat čovek, ali je uradila ono što rade veliki umetnici, a to je da tu svoju osećajnost pretvori u delo koje postaje mnogo veće od same umetnosti, postaje jedna vrsta intervencije u društvenoj stvarnosti. Od momenta kada se Drugi svetski rat završio, ta pesma počinje da bude opšte prihvaćena mera osećajnosti odnosa prema streljanju u Kragujevcu i ona je za naš muzej najvažnija. Zato smo hteli da se odužimo toj pesmi, a posledično i samoj autorki, jer je bilo nemoguće odvojiti jednog drugog, i nije bilo moguće da neko napravi tako veliko, tako snažno delo, a da nije sam izuzetan umetnik”, pojasnio je autor izložbe i pozvao publiku da razmisli postoji li neko delo bliže povezano sa nekim narativom poput ove pesme koja se izjednačava sa jednim zločinom, sa streljanjem, navodeći malobrojne primere, poput Pikasove čuvene slike “Gernika”, delimično i “Plavom grobnicom” Milutina Bojića i slikom “Seoba Srba” Paje Jovanovića.

Otvaranju izložbe prisustvovao je i Branislav Milakara, sestrić Desanke Maksimović koji je podelio svoje sećanje na pesnikunju i pomenuti sanduk.

“Za vreme rata, ona ga je krila u jednom predsobljancu između tri prostorije, potpuno mračnom, gde je ona računa da će pesma biti najbezbednija. Sestra i ja smo se igrali u tom ćumezu, mračnom, za nas mističnom, kao što je i Bajka u stvari, sve do trenutka kada je ona, iz nama, tada nepoznatog razloga, rekla da se više nikada tu ne igramo. Tek kasnije sam shvatio o čemu se radi”, ispričao je Milakara.

Imajući u vidu da Desanka Maksimović (1898-1993) potiče iz valjevskog kraja, iz Brankovine, mesta u kom je provela detinjstvo, njenoj večitoj inspiraciji, mestu u kom je prve stihove napisala i u koje se uvek iznova vraćala,Narodni muzej Valjevo stalnom izložbom “O Desanki – perom i slikom”, autorke Dragane Lazarević Ilić čuva uspomenu na pesnikinju koja je obeležila našu i svetsku liriku 20. Veka, podsetila je ovom prilikom direktorka Narodnog muzeja Valjevo Jelena Nikolić Lekić.

“Pored dosadašnjih uspešnih pokušaja da se život i delo pesnikinje muzeološki valorizuju, uvek će biti aktuelno traganje za novim pristupom, a jedan od njih je svakako ova izložba čiji je povod pesma nastala kao posledica tragičnih događaja u Drugom svetskom ratu”, poručila je Nikolić Lekić.

B. M.