Vojislav Andrić: “Vukova nagrada je kruna mog ličnog angažovanja i doprinosa obrazovanju, nauci, kulturi i sportu u Valjevu i Srbiji”

Jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti kulture, prosvete i nauke, Vukovu nagradu za 2022. godinu, dobilo je deset istaknutih srpskih ličnosti iz sfere nauke, kulture, prosvete, umetnosti. Jedna od tih istaknutih ličnosti je i naš Valjevac dr Vojislav Andrić – Voja Mađar. Zvanično predstavljen kao doktor metodike matematike, ali nama Valjevcima, posebno gimnazijalcima, matematičarima i rukometašima, mnogo je više od toga. Čovek koji možda predstavlja savršenu jednačinu cenjenog profesora, posvećenog predavača neodvojivog od matematike, sportskog pregaoca tako čvrsto i emotivno vezanog za rukomet, sa pozitivnim primesama uspešnog angažovanja u kulturi i čoveka od ugleda. Ta jednačina je vremenom, sabiranjem i množenjem, ali i nesebičnim deljenjem, dala zaslužan rezultat, kakav ovaj blistavi um zaista zaslužuje. Rezultat koji ne može brojčano da se izrazi, već da se kao svojevrsna epoleta besprekornoj sjaja nakači na grudi! Iako je u penziji od 2018. godine, Voja je i dalje aktivan i kreativan. I dalje vredno dela, obrazuje, usmerava, doprinosi. Traži najbolja rešenja i formule za sve što radi. I dalje misli svojom glavom. I dalje je, čini se, nepresušno, zainteresovan za događanja oko sebe, pomno ih prati, analizira, razlaže na proste čionioce. Sve to sa jedinim ciljem – ulaganje u napredak. U napredak sebe, svih svojih bivših, sadašnji i budućih učenika, kolega, saradnika, u napredak matematike, Valjevske gimnazije, rukometa. U napredak svog grada, u koji se, posle više od dve i po decenije, ponovo vratila “Vukova nagrada”, upravo zahvaljujući liku i delu dr Voje Andrića.

Sve gore navedeno više je nego dovoljan razlog za intervju! Vojislav Andrić nam je u razgovoru, između ostalog, kazao da je uprkos tome što je potajno očekivao Vukovu nagradu, bio iznenađen kada je saznao da je laureat. Otkrio nam je šta za njega predstavlja ovo prizanje, koliko mu je značajno, ko mu je prvi čestitao i čije reči su ga je posebno ganule. Naveo nam je koje to još valjevske ličnosti zaslužuju da se okite ovim prestižnim priznanjem. Takođe je govorio i o svojim penzionerskim danima, nazivajući penziju “plodotvornim stanjem”. Penzija za njega, očigledno, predstavlja sve osim ustaljene fraze zasluženi “odmor”.

– Šta za Vas predstavlja Vukova nagrada?

Veliko priznanje. Mnogi su mi u svojim čestitkama i napisali “zasluženo”, a mnogi u direktnim ili telefonskim kontaktima, iskazali isto tvrđenje. Malobrojni, verujem da nisu zlonamerni, već neinformisani, su pominjali da bi ta nagrada bolje pristajala nekim drugim matematičarima, gubeći iz vida da nagradu dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za doprinos ljudima koji su na Vukovovom prosvetiteljskom tragu iskazali doprinos našoj prosveti i kulturi u širem smislu. Mislim da je moja Vukova nagrada i svojevrsno priznanje mnogim timovima ljudi, koji su mi kao učenici, kolege ili saradnici pomagali u realizaciji letnjih i zimskih škola mladih matematičara, “Integralu”, oblikovanju obrazovno-vaspitne, kulturne i javne delatnosti Valjevske gimnazije, njenom uređenju, akcijama Društva matematičara Srbije, radu uprava Istraživačke stanice Petnica, “Abraševića”, Moderne galerije Valjevo, sportskim aktivnostima vezanim za Valjevo i Rukometni savez Srbije…

– Na čiji predlog ste bili kandidovani za Vukovu nagradu i da li ste bili iznenađeni kada ste saznali da ste laureat? 

Inicijator predloga je bio novinar i publicista Miloš Jevtić. Predlog za Vukovu nagradu potpisali su predsednik SANU prof. dr Vladimir Kostić i akademici valjevski gimnazijalci: pednik Matija Bečković, prof. dr AleksandarLoma, prof. dr Miodrag Mateljević, prof. dr Miodrag Loma i čovek sa kojim na planu matematike sarađujem već skoro pola veka – prof. dr Vladimir Mićić. Naravno da sam bio iznenađen kada sam saznao da sam ovu nagradu dobio. Možda neskromno zvuči, ali priznajem da sam potajno očekivao Vukovu nagradu kao krunu ličnog angažovanja i doprinosa obrazovanju, nauci, kulturi i sportu u Valjevu i  Srbiji.

– Od koga su stigle prve čestitke i čija Vam je najdraža?

Prva čestitka mi je stigla od valjevskog gimnazijalca, istoričara dr Miroslava Perišića – direktora Arhiva Srbije, koji mi je i saopštio radosnu vest upravo objavljenu u medijima. Dobio sam mnogo čestitki, a među prvima i od mog đaka – gradonačelnika Valjeva Lazara Gojkovića. U obilju lepih i dragih, najdraža mi je ipak ona koja ukazuje na drugu dimenziju ove nagrade. To je čestitka čoveka koji zaslužuje bar dve Vukove nagrade. Skromni i plodotvorni posvećenik mnogim oblicima kulture u Srbiji, Dušan Arsenić, mi je napisao kratko i emotivno, do po neke suze, sledeće: “Dragi Vojo, danas sam tek saznao da si dobio Vukovu nagradu. Čestitam od srca. Ti si zaslužio mnogo više priznanja nego što si ih dobio. Ali, najveće priznanje je tvoj ugled među tvojim učenicima i to što si DOBAR ČOVEK, a to se ne dodeljuje, to se postaje.”

– Koliko Vam znači što ste u društvu Ive Andrića, Desanke Maksimović, Dobrice Ćosića i drugih brojnih velikana, koji su nagrađeni Vukovom nagradom? Pored Ive Andrića, među dobitnicaima su još dva nobelovca – Peter Hendke i Harold Pinter?

Kada se čovek nađe u tako visokom društvu, onda može biti samo počastvovan. Siguran sam da se moj doprinos kulturi u Srbiji ne može meriti sa njihovim, ali opet možda neskromno, verujem da ono što sam radio i uradio u Valjevskoj gimnaziji, Društvu matematičara Srbije, “Abraševiću”, Modernoj galeriji Valjevo, Istraživačkoj stanici Petnica, sportu u Valjevu i Srbiji, zaslužuje pažnju i doprinosi ugledu ove prestižne nagrade. Posebno mi je drago što se nalazim i u društvu sa nosiocima Vukove nagrade dve meni neobično važne valjevske institucije, a to su Valjevska gimnazija i “Abrašević”, kao i legendarni pozorišni entuzijasta, glumac Veroljub – Vece Andrića.

– U svojoj dugoj, bogatoj i uspešnoj karijeri na različitim poljima, dobijali ste brojne nagrade i priznanja. Gde u celoj toj priči sada svrstavate Vukovu nagradu?

Moj utisak je da nagrade stižu uglavnom za minuli rad, a mislim da bi one bolje pristajale mladim ljudima, kao podstrek za nova postignuća. Ovo kažem, jer nagrade koje sam dobio su uglavnom novijeg karaktera. Pomenuću stručnu nagradu “Stojan Novaković”, koju je naš koautorski tim dobio za najbolji udžbenički komplet u oblasti matematike u 2009. godini. Mnogo mi znače i nagrade za najuspešnijeg sportskog radnika u Valjevu 2013. godine i nagrada Rukometnog saveza Srbije za 50 godina angažovanja u rukometnom sportu. Posebno cenim nagradu Grada Valjeva za životno delo iz 2015. godine i Svetosavsku nagradu Valjevske gimnazije iz 2018. godine, koje sam dobio za doprinos obrazovanju, nauci i kulturi u Valjevu i Valjevskoj gimnaziji. Vukova nagrada je najvrednija od svih pomenutih, jer ima najširi, državni značaj, ali i nje sigurno ne bi bilo da u svom rodnom gradu nisam dobio šansu da radim, obrazujem, vaspitavam, usmeravam, doprinosim… Rezultati svega toga su očigledno prepoznati i šire i dobio sam šansu da to činim u oblasti obrazovanja, posebno matematičkog, i sporta na nivou Srbije.

– Koliko je Vama lično kao matematičaru važno što ste laureat ove nagrade, a koliko je generalno važno za profesiju i esnaf matamatičara?

Znam da je nagradu pre dvadesetak godina dobio prof. Bogoljub Marinković, osnivač Matematičkog društva “Arhimedes” i entuzijasta od koga sam mnogo toga naučio. Zanimljivo je da je izuzetnu Vukovu nagradu za 2022. godinu dobio i “Arhimedes”. Obe nagrade su za matematičku profesiju značajne kao dobar podsticaj, ali je sve manje ljudi koji se na taj način bave popularizacijom matematike i kao nauke i kao nastavne discipline.

– Mislite li da u Valjevu postoje još neke institucije i pojedinci koje bi trebalo predložiti za Vukovu nagradu?

Već sam na to pitanje delimično odgovorio. “Abraševićev” kreatvni trio Dušan Arsenić, Branko Antonić, Miroslav – Ćiša Trifunović, su odavno, svaki u svom dometu, zaslužili da budu nagrađeni za svoj doprinos kulturi Valjeva i Srbije. Dule Arsenić za inovativa i kretivan rad u više oblasti kulture (pozorište, karikatura, džez…) i po nekoliko Sterijinih i Pjerovih nagrada. Branko, kao jedan od najboljih pozorišnih glumaca, čije uloge i nagrade u mnogim pozorišnim predstavama prevazilaze nivo Gradskog pozorišta “Abrašević” i čiji doprinos postojanju i opstajanju “Abro Festa” je nemerljiv. Ćiša, ne samo zbog dugodišeg angažmana na režiji zaista vrednih pozorišnih dela, nego i kao pozorišni pedagog, koji je kroz svoje predstave i lični rad u pozorišni život Srbije uveo oko 100 mladih ljudi, koji danas imaju značajne uloge u mngim filmovima, serijama, pozorišnim predstavama. I nenadmašni majstor fotografije Miroslav Jeremić – Jeremija. Oni mi padoše na pamet u trenutku, ali sam siguran da ima i drugih vrednih pregalaca u oblasti prosvete i kulture. Verujem da ćemo i mi Valjevci prevazići lične sujete i planski predlagati naše sugrađane, ne samo za nagrade grada Valjeva, već i za Svetosavske, Vukove i druge prestižne nagrade.

– Čime se bavite u dugim penzionerskim danima i noćima?

Za mene je penzija plodotvovorno stanje, jer sam dobio bar osam sati više za sebe, svoju porodicu i prijatelje. Trudim se da i dalje budem koristan, Osnovao sam Matematički klub “Diofant” i trenutno radim online dodatnu nastavu matematike sa 85 talentovanih učenika iz cele Srbije. Letos smo realizovali Letnju školu mladih matematičara Kosova i Metohije u Leposaviću, uz besplatno učešće 62 učenika sa severa Kosova i Metohije i enklava. Pre nekoliko dana smo završili Zimsku školu mladih matematičara – Čačak 2023, uz učešće 111 učenika (51 van Čačka i 60 iz Čačka i okoline) i 13 nastavnika. Pišem udžbenike i matematičke knjige i trudim se da budem aktivan u Udruženju “Valjevski gimnazijalci” i Udruženju valjevskih sportista i verujte da mi po nekad nedostaje vremena.

– Vaša poruka kao laureta Vukove nagrade za kraj bila bi… 

Neophodno je da se obrazovanju u Srbiji, a naročito vaspitanju, posveti više suštinske pažnje, jer su to oblasti koje zavise isključivo od nas, a predstavljaju najvažniji razvojni resurs ove zemlje.

Vukova nagrada se ove godine dodeljuje 59. put zaredom. Tradicionalno se nagrade uručuju početkom februara, na godišnjicu obeležavanja smrti našeg čuvenog filologa, lingviste i reformatora srpskog jezika Vuka Stefanovića Karadžića. Ovogodišnja svečanost dodele zakazana je za sredu, 8. februar, u 12 časova, u Predsedništvu Republike Srbije. 

BIOGRAFIJA

Vojislav V. Andrić rođen je 1953. godine u Valjevu. Osnovnu školu “Andra Savčić” i Valjevsku gimnaziju završio je u Valjevu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1976. godine. Magistrirao je 2001. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je 2006. odbranio doktorsku disertaciju “Metodička transformacija sadržaja o Diofantovim jednačinama u nastavi matematike u srednjoj školi”. Najveći deo njehgove profesionalne karijere, od 1975. do 2018. godine, vezan je za Valjevsku gimnaziju, gde je radio kao profesor i čak u tri navrata, počev od 1986, bio direktor. Upravo je sa direktorkske pozicije u Valjevskoj gimnaziji 2018. godine otišao u penziju. Bio je vanredni profesor matematike, statistike i diskretne matematike na nekoliko fakulteta. Od 1994. do 2001. bio je direktor Škole za matematičke talente “Integral”, a 2020. godine osnovao je Matematički kluba “Diofant” Valjevo. Od 1978. godine aktivno učestvuje u radu Društva matematičara Srbije, a od 2016. do 2021. godine bio je i predsednik Društva matematičara Srbije. U svojoj matematičkoj i pedagoškoj profesiji najviše se bavio unapređivanjem rada Valjevske gimnazije, usavršavanjem predavača matematike, a i dan danas, iako u penziji, predano se bavi radom sa mladim matematičkim talentima. Autor je više udžbenika i priručnika za učenike i nastavnike osnovnih škola i desetina priručnika za obdarene učenike u oblasti matematike. Osim na polju matematike, ostavio je traga obavljajući i druge značajne profesionalne i volonterske funkcije. Bio je narodni poslanik, savezni sekretar za sport i omladinu u Vladi SR Jugoslavije, savezni ministar sporta u Vladi SRJ, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije. U dva navrata bio je predsednik Zajednice gimnazija Republike Srbije, jedan je od utemeljivača Istraživačke stanice Petnica, gde je predavao, bio stračni saradnik i u jednom periodu predsednik UO ove renomirane naučne ustanove. Bio je i član Nacionalnog prosvetnog saveta, predsednik KUD “Abrašević” Valjevo, predsednik UO Moderne galerije Valjevo… Objavio je 53 knjige (monografije, udžbenici, priručnici, zbirke, brošure), od čega je 20 autorskih i 33 koautorske. Za sobom ima i veoma uspešnu sportsku karijeru. Bavio se rukometom aktivno od 1966. godine, nastupajući za valjevski “Metalac” i šabačku “Metaloplastiku”, čiji je najbolji strelac bio 1974. godine. Od devedesetih godina naovamo, bio je jedan od vodećih ljudi u upravi RK i ORK “Metalac”, kao i u Rukometnom savezu Jugoslavije i Rukometnom Savezu Srbije. Bio je direktor Super rukometne lige i predsednik Zajednice delegata RSS. Trenutno je predsednik Saveta valjevskog Memorijalnog rukometnog turnira “Nikola Jevremović Gužva”, koji se tradicionalno, od 2012. godine održava u Valjevu. Aktivan je u Udruženju “Valjevski gimnazijalci” i Udruženju valjevskih sportista. Sa suprugom Mirjanom (dipl. inženjer tehnologije) u braku je 44 godine. Imaju troje dece (Vladimira, Nadu i Jagodu) i šestoro unučadi (4 unuka i 2 unuke).

M.P.M.