Na obalu jezera Rovni, gde je potopljena crkva Valjevska Gračanica, voda je izbacila leš nepoznate devojke u ronilačkom odelu, ubijene harpunom. Ovako počinje radnja romana „Madonin soko” novinara i pisca Vanje Bulića koja je u četvrtak predstavljena pred brojnom publikom u Modernoj galeriji Valjevo. Ovo je jedanaesti Bulićev roman u okviru serijala trilera o novinaru Novaku Ivanoviću koga ovoga puta istraga vodi do manastira Sokolica na Kosovu i Metohiji, ali i do jednog noćnog kluba u Beogradu i kroz koju otkriva vezu jednog savetnika američke ambasade na Kosovu i ubijene devojke na jezeru Rovni.
„Meni je jako bitna priča koju pravim i stalno se ponavlja taj obrazac da kad rešiš tajnu iz prošlosti, rešiš ono što ti se događa danas. Imamo priču o Gračanici, Bogorodici Sokoličkoj i priču o nama danas. Ja sve što ne mogu da napišem u novinama danas stavljam u moje knjige i svi kažu pa to je moguće, ali novine mi to ne bi objavile. Došlo je vreme da mi živimo u jednom trileru, da znamo kakav je kraj ne bi bio triler. Kad napišem danas iskren tekst o onome što se događa, svi misle da satirična priča. Tako će neko istinite delove shvatiti kao satiru… Ja sam u moje knjige vratio redakciju Duge. Ja sam se na taj način bavio novinarstvom, kao i moj glavni lik. Nije bilo interneta, ni zvaničnih saopštenja pa se snalazite, a kad se snađeš kažu da si saradnik UDBE, otkud ti podatci. Moj Novak Ivanović je omaž jednom novinarstvu koga više nema. Ja sam živeo u srećno vreme kada je novinar mogao da piše reportaže, analitičke tekstove i u tim tekstovima možeš da prepoznaš da li imaš literarnu crtu ili nemaš, posebno u reportaži. Tako sam iz mojih priča o blizancima iz Praktične žene napravio prvu knjigu „Kako sam gajio blizance”, pa je od reportaže „Osam dana u grobu” nastao scenario za film „Lepa sela lepo gore”, i još iz četiri priče nastala su četiri romana”, rekao je uoči promocije u Valjevu Vanja Bulić koji je tokom bogate karijere uradio više od četiri hiljade televizijskih emisija, pisao za gotovo sve prestižne listove bivše Jugoslavije, bio glavni urednik časopisa „Duga”, „ITD”, „Zum” i „Praktična žena”, kao i urednik na televizijama BK i Hepi.
Radnja romana se odvija oko čuvene statue Bogorodice Sokoličke iz 14. veka koja se smatra jednom od dvadeset najvrednijih nepokretnih kulturnih dobara u istoriji kulture Vizantije i za kojom je 2004. godine u muzeju Metropoliten u Njujorku bila opšta pomama.
„Ona se nalazi u manastiru Sokolica na Kosovu. Tamo je jezero gde su potpoljeni dva sela, dve crkve, dvorovi Nemanjića, a slično je i ovde, u jezeru Rovni imamo potopljenu Bogorodicu Gračaničku. Ovoj statui nedostaju noge, a ja sam našao priču da je američki milijarder poželeo da je ima u svom privatnom muzeju, ali celu sa nogama. Tu dolazimo do priče o seobi Srba sa Kosova pod Čarnojevićem u 16. veku, kada su pokušali volovima da je izvuku, ali nisu uspeli i u romanu istražujem gde bi te noge mogle da se nalaze, pošto je jedan krak otišao ka Valjevu. Deo radnje smešten je u samoj crkvi pod vodom i ta priča je zanimljiva jer kada su ovde bile pobune, pošto su izneti svi originali iz crkve i sada se nalaze u novoizgrađenoj, vernici su napravili replike koje su ostale u potopljenoj”, navodi pisac, a na pitanje da li je tim kontrastom neprocenjive Bogorodice Sokoličke i ambicija i interesa američkog tajkuna želeo da ukaže da su naša kulturna dobra danas ugroženija od privatnog kapitala nego što je to bilo kroz istoriju, Bulić kaže da su naša dobra ugrožena mnogo ranije, još tokom prvog i drugog svetskog rata, ali i pre.
„U drugom svetskom ratu postojala posebna nemačka jedinica koja je bila zadužena za pljačku svega što je kulturno blago po Evropi, a kada su Rusi i Amerikanci ušli u Berlin oni su to sve oteli od Nemaca. Moja knjiga „Teslina pošiljka” posvećena Narodnoj biblioteci, otkriva da iako smo mi učili da je ona izgorela, kada poređate činjenice vi shvatite da su Nemci pokrali. Tamo se nalazila najznačajnija arhivska građa vezana za prepiske srpske države sa Turskom, Rusijom i ostalima. Kad nemate istorijske originale onda postaje tzv. istorijske rupe kad se piše istorija jednog naroda. Mi imamo toliko tih istorijskih rupa i zato su nam napravili istoriju na Berlinskom kongresu koja nije istinita. To se sve nalazi po muzejima u svetu, francuskim, engelskim, nemačkim ruskim muzejima. Bugarska Akademija nauka nedavno je objavila spisak šta sve ima iz Hilandara. Ljudi ne znaju da su monasi u većini na Hilandaru bili Bugari, čak i igumani, i oni su to iznosili, a kod nas je božja volja da daš nekome, a božja volja da li će ti vratiti. Sve to doprinosi da se ne zna prava istina o nama, o identitetu jedne nacije”, poručio je Vanja Bulić otkrivajući ovdašnjim novinarima eksluzivnu informaciju da je RTS otkupio prava za ekranizaciju njegovot romana „Teslina pošiljka”.
B. M.
Be First to Comment