Narodni muzej Valjevo odlučio je da odmah po završetku Dečje nedelje organizuje Valjevsku nedelju muzeja. Tokom sedam dana trajanja ove manifestacije osmišljeni su brojni programi, u prvom redu posvećeni najmlađima. Na samom otvaranju predstavljen je muzej u gostima, Zavičajni muzej Knjaževac, njihov viši kustos-etnolog Jelena Kurtić je mališanima iz našeg grada prenela veštinu pletenja čarapa kroz radionicu „Ispleti svoju čarapu”. Večeras će radionicu tkanja realizovati Vanda Grujičić, za sredu je planirana kreativna radionica “Lutkica Ica-PerlICa, vunICA, pliš žičICA” koju vodi Aleksandra Maksimović, u petak “Grnčarsko kolo, grnčarski točak – otkrivanje starog zanata” koju realizuje udruženje „Karavan” – gnčar, keramičar Anđela Kuzmanović i likovni umetnik Tijana Marić, dok je za subotu planirano nešto što izlazi iz okvira muzejskih tema – rešavanje matematičkih izazova u okviru radionice “Zanimljiva matematika” koju je osmislila Jelena Marković. Osim radionica, za četvrtak u 18 sati najavljena je predstava „Nekada i sada” u kojoj učestvuju učenici prvog i petog razreda OŠ „Nada Purić”, a od 19.30 sati koncert „Dobra vam noć prijatelji” u izvedbi etno grupe „Valjevke” koja funkcioniše u sastavu KUD „Krušik”.
Po rečima direktorke Narodnog muzeja Valjevo Jelene Nikolić Lekić, plan je da Valjevska nedelja muzeja u narednim godinama preraste u tradiciju.
“Ideja potiče iz 1954. godine kada je prvi put organizovana, trajala je nekoliko godina i sa tim se prestalo, a mi smo rešili da obnovimo taj program. Plan je da svake godine na samom otvaranju manifestacije ugostimo po jedan muzej iz Srbije, a ove godine to je Zavičajni muzej Knjaževac koji je prošle godine proglašen za najbolji muzej u zemlji”, rekla je Nikolić Lekić.
Na samom otvaranju manifestacije valjevskoj javnosti se predstavio Zavičajni muzej Knjaževac, karakterističan po svojim specifičnim zbirkama, kolekcijom čuvenih dvopređnih čarapa sa Timoka iz perioda od 18. do 20. veka koja predstavlja jedinstvenu zbirku koju prati preko hiljadu ručno rađenih kartona šara i motiva, zatim po važnom arheološkom nalazištu, najstarijem vojnom utvrđenju u timočkoj oblasti Timacum Minus, po izuzetnom slikaru Dragoslavu Živkoviću i još mnogo čemu… Milena Milošević Micić, muzejska savetnica istoričarka umetnosti Zavičajnog muzeja Knjaževac, otkrila je čime su, kao jedan mali, relativno skrajnut muzej u odnosu na glavne puteve u Srbiji, zaslužili titulu najboljeg muzeja u 2022. godini.
“Duge godine posvećenog rada, jedan timski rad na raznim aspektima našeg posla, je doveo da kolege, što je najveće priznanje, prepoznaju tu posvećenost i kvalitet rada obzirom na okolnosti i na činjenicu da je naš muzej mali, ima svega tri objekta u svom sastavu, ima nas jako malo, ali smo uspeli da zablistamo svojim radom na ovom našem muzejskom nebu. Ono što je prošle godine doprinelo jeste realizacija jako puno programa i letnjih škola, jedna velika izložba i izdavanje monografije, snimanje raznih filmova, a opet i rad sa zajednicom, rad na unapređenju pristupačnosti, rad na digitalizaciji kulturnog nasleđa… Sve to se slagalo jedno preko drugog i jedno uz drugo pravilo tu čvrstu strukturu i nešto što je prepoznatljivo”, istakla je predstavnica muzeja koji je ovdašnjoj publici predstavio objekte u svom sastavu, ali i specifične programe koje realizuju, rezultate arheoloških istraživanja, neke delove digitalnih programa, ali i programa namenjenih školama, deci i najširoj zajednici. Kao i Narodni muzej Valjevo, i Zavičajni muzej Knjaževac veliku pažnju posvećuje programima za najmlađe, jer kako je potvrdila Milena Milošević Micić, publika se formira od malih nogu i neguje.
“Publika ima prava da bira prema afinitetima šta će konzumirati, na koji način, u kojoj meri i na kom mestu. Naši muzeji uvek imaju neki specifikum na osnovu koga mogu da privuku svoju publiku. S publikom se radi jako dugo, publika se formira od malih nogu, publika se neguje i naš posao je da držimo standarde u svojoj profesiji, a sa druge strane, da se uvek trudimo da budemo aktuelni, da osluškujemo promene u društvu, da budemo savremeni, izazovni za tinejdžere i mlađe generacije, ali da ne zaboravimo naše starije sugrađane, ljude od kojih učimo jer činjenica je da mi ovaj momenat i naše kulturno nasleđe pozajmljujemo od naših mlađih, a učimo na nasleđu naših starijih”, poručila je Milošević Micić.
B. M.
Be First to Comment