“Valjevska gimnazija je srce grada, živi kao u najbolja vremena”

Datum 29. novembar je u Valjevskoj gimnaziji poseban dan. Slavi se Dan škole i rođendan akademika Matije Bećkovića. Pored pesničkog susreta sa ovim nekadašnjim valjevskim gimnazijalcem, povodom 151. rođendana škole, upriličeni su i promocija Zbornika đačkih radova o stvaralaštvu Radovana Belog Markovića, otvaranje izložbe školskih publikacija Valjevske gimnazije, kao i tradicionalni Filološki susreti sa Kralovačkom i Filološkom gimnazijom iz Beograda.

Sedmi put je Valjevska gimnazija na Dan škole proslavila rođendan svog nekadašnjeg đaka, akademika Matije Bećkovića, koji uvek ističe da se u ovdašnjoj Gimnaziji “rodio kao pesnik”. Sam pesnik je prilikom književnog susreta i druženja sa đacima, profesorima i gostima u Svečanoj sali škole istakao da je reč o jedinstvenom slučaju da je neka gimnazija slavila rođendan svog đaka koji “niti je spadao u njene najvažnije, ni u njene najbolje đake”, ali da bi se mogao takmičiti “samo sa onima ko je više Valjevsku gimnaziju voleo”.

– Ima u Srbiji sigurno boljih đaka od mene, ali nema bolje gimnazije od Valjevske gimnazije. Nijednom đaku, nijedna gimnazija, ne obeležava rođendan kao što Valjevska gimnazija meni čini čast već godinama. A, čineći čast meni ona čini čast i apostolu Mateju, koji je na današnji dan decenijama bio zatrpan 29. novembrom i onim vodopadom u Jajcu. Nestalo je i te repubilike i tog vodopada, a apostol Matej je izronio na svetlo dana i to u gradu i gimnaziji u kojoj je učio Sveti vladika Nikolaj Velimirović, čiju izložbu sada vidim u hodniku škole. To je bilo nezamislivo u moje vreme. Valjevska gimnazija je bila ona u kojoj su bili profesori veliki pesnici, da spomenem Desanka na prvom mestu, pa onda Simu Pandurovića, Branu Petronijevića, Velimira Rajića –  kazao je akademik Matija Bećković, koji je 29. novembra napunio 82 godine.

On je naglasio da je Valjevska gimnazija srce grada i da živi kao u najbolja vremena.

– Valjevska gimnazija ne slavi samo ovaj naraštaj koji je sada u školi, nego se svi mi, a ima nas 151 generacija, zovemo školskim drugovima, a to je jedno od najlepših naših srodstava – poručio je Bećković.

Direktor Valjevske gimnazije uručio je akademiku Bećkoviću prigodne rođendanske poklone, jer neumorno pronosi ime Valjevske gimnazije i Valjeva.

– “Tka bez zastanka. Blista, ne sustaje i izbrizgava sve nove blistaje”. Izabrao je da služi jeziku, njegovim sazvučjima i lepoti. Na vlatima jezika zasnovao je i naše pouzdane puteve. Naučio nas je da verujemo u pobedu harmonije, u slavu izmirenja, u zvuk poezije. Poštovani Matija, hvala Vam što smo deo carstva poezije, što ste na poetskoj mapi Valjevo označili kao “mesto moje drago”. Sa vama, Valjevska gimnazija ostaje “zvezda nesmenljiva i nezalazeća”. Ovde vas uvek čekaju vaši “zlatani dani” – poručeno je akademiku Matiji Bećkoviću prilikom pesnikog susreta u Valjevskoj gimnaziji za njegov rođendan i Dan škole.

U okviru obeležavanja 151. godine Valjevske gimnazije predstavljen je Zbornik đačkih radova o stvaralaštvu Radovana Belog Markovića. Urednice Zbornika su dr Vera Vaš i mr Milena Milisavljević. Kako je objašnjeno, krajem oktobra 2017. godine, povodom pet decenija predanog stvaranja pisca Belog Markovića i povodom piščevog sedamdesetog rođendan, tada je u Valjevskoj gimnaziji upriličen učenički okrugli sto. Svoje slovo piscu Radovanu Belom Markoviću poklonili su učenici Karlovačke, Filološke i Valjevske gimnazije. Mentori učesnika bile su profesorka Karlovačke gimnazije dr Maja Stokin, profesorka Filološke gimnazije Lela Rosić, kao i profesorke Valjevske gimnazije dr Vera Vaš i mr Milena Milisavljević. Inače, edicija Zbornik pokrenuta je u ovdašnjoj gimnaziji 2017. godine i pre Zbornika posvećenom stvaralaštvu Radovana Belog Markovića, objavljeni su Zbornici đačkih radova posvećeni Petru Pajiću i Mihajlu Pantiću.

“Zapala je i mene ta čast da se na periferiji tako važnih događaja nađe i moja knjiga. Kao i uvek, u Valjevskoj gimnaziji, tu čovek ne može da se izbori sa svojim o sećanjima najrazličitije vrste, uglavnom iz one skupine najplemenitijih osećanja. Ovo je stvarno najvažnije mesto u Valjevu i tako sam uvek mislio. Đački radovi su uglavnom pogodili suštinu. To su čitaoci, ništa nisu promašili. Ponosan sam na taj učenički okrugli sto koji je držan 2017. godine i ponosan sam što je iz toga ostala ova lepa knjiga”, rekao je pisac Radovan Beli Marković.

Direktor Valjevske gimnazije Predrag Jevtić posebno je istakao Filološke susrete Valjevske gimnazije sa Karlovačkom i Filološkom gimnazijom iz Beograda.

“Filološki susreti se odvijaju svake godine povodom Dana škole. Pre svega namenjeni su učenicima filoloških odeljenja, a naravno učestvuju i đaci iz drugih odeljenja. Oni uvek imaju neku radionicu, razgovor sa pesnicima, nakon toga se radi Zbornik radova. Naše tri gimnazije se u tim druženjima i radionicama izdvajaju od ostalih gimnazija i podjednako su organizovane i u Karlovcima i u Beogradu i kod nas u Valjevu. Kod nas u gimnaziji se okupljamo dva puta godišnje, za rođendane Matije Bećkovića i Desanke Maksimović”, kazao je Jevtić.

Program obeležavanja 151. godine Valjevske gimnazije počeo izložbom školskih publikacija. Izdavačka delatnost Valjevske gimnazije ima višedecenijsku bogatu tradiciju. Ono što je izdvaja od ostalih škola jeste izdavanje nekoliko školskih listova, časopisa, monografskih publikacija i knjiga naših profesora i učenika.

Najstarije izdanje škole je Izveštaj o radu Valjevske gimnazije, a prvi poznati Izveštaj štampan je 1895. godine. Bez prekida izlazi čak od 1965. Sadržaj se proširivao tokom vremena, tako da se od nekoliko stranica došlo do knjige od 200 strana, tako da danas Izveštaj predstavlja dokument u kome se beleže najznačajniji sadržaji iz života i rada škole za proteklu školsku godinu.

U proteklih 30 godina, počelo je organizovanije izdavanje škoskih publikacija i knjiga. Mnogi učenici su upravo angažovanjem u kreiranju sadržaja u školskim listovima napravili prve korake u svom novinarskom, literarnom, prevodilačkom, likovnom izrazu i stvaralaštvu, a ti koraci su im kasnije pomogli u izboru profesije.