U čast prvog šumadijskog Evropljanina, kako ga je okarakterisao akademik Matija Bećković, jednog od naših prvih i najplodotvornijih putopisaca Ljubomira Nenadovića, po jedanaesti put Valjevska biblioteka koja nosi njegovo ime okupila je u Brankovini brojne ljubitelje i poštovaoce putopisa kao književnog žanra, a povodom uručenja Nagrade “Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku čija je ovogodišnja dobitnica književnica Vesna Aleksić za knjigu “Melodije Evrope” u izdanju Akademske knjige.
Dobrodošlicu u zavičaj putopisa prisutnima je u ime domaćina manifestacije “Ljubini dani” poželela direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” Violeta Milošević. Citirajući filozofa Emili Tomas ona je putovanje opisala kao susret sa nepoznatim.
“Nepoznato je postalo i ono što je do juče bilo naočigled jasno, nejasno je postalo ono što je pre nekog vremena bivalo aksiom… Smatramo zato da se naša odluka o ustanovljenju nagradu za najbolji putopis na srpskom jeziku, s razlogom potvrđuje svake godine, vrednujući ovaj književni žanr na pravi način, što svojim radom potvrđuje i naš uvaženi žiri. Naše sazvežđe laureata je podsticaj svim putnicima da putopise pišu, a mi mu ove godine pridružujemo jedanaestog slavodobitnika”, poručila je Violeta Milošević i u prisustvu predstavnika Ministarstva kulture i informisanje, Grada, crkve, brojnih valjevskih i republičkih institucija, kao i poštovaocima putopisa i Brankovine, uručila ovo značajno priznanje ovogodišnjem laureatu Vesni Aleksić.
Davne 1851. godine Ljuba Nenadović je rekao „svi putnici su bogati zarobljenici nepoznatih gradova i njinih običaja“, a to je za dobitnicu nagrade bila i polazišna i krajnja tačka mnogih pitanja.
“Shvatila sam da volim da šetam nepoznatim gradom u kome nemam nijednu uspomenu, sluteći s uzbuđenjem da buduće uspomene u tom gradu upravo pravim! „Navigare necesse est, vivere not est necesse“. Ploviti se mora, živeti nije neophodno. Ovo je izreka „Ljubinih“ putnika, onih koji se usude i da napišu koju reč o jadu i lepotama sveta. Živeti nije neophodno, ali život van uobičajenog, van rutine, van poznatog, ipak izoštrava čula, podiže dušu i preslišava znanja, želje i odvažnost. Najvažniji prtljag koji se nosi na put nevidljiv je svim kontrolama: to su naša znanja o tome šta želimo da vidimo, kao i skromnost koju možemo da naučimo kad se susretnemo sa velikim svetom i uvidimo koliko smo sitni, mali, ništavni pojedinci u njemu”, poručila je u Brankovini Vesna Aleksić i sa prisutnima podelila svoje prvo sećanje na velikog Ljubu Nenadovića.
“Bila sam veoma mala , možda i nepismena, kad sam u ruci držala knjigu neobično lepe naslovnice. Nisam je tada čitala, naravno, ali i sad je jasno vidim u unutrašnjem vidu, u sećanju. Mala džepna knjiga. Na naslovnoj strani nacrtan čovek obučen u gospodsko odelo. On sedi pred knjigom, u ruci mu starinsko, pravo pero za pisanje. Sto za kojim sedi je stilski i stolica je takva, ima zakrivljene nogare i ja sam očarana. Bio je to Ljuba Nenadović i njegova „Pisma iz Italije“. Pola veka kasnije, dok ovo pišem, znam da sam ispravno osetila da su gospoda samo ljudi koji imaju vezu s knjigama, ljudi koji drže knjige u rukama i kojima knjige uvek trebaju. Može i bez bidermajer nameštaja i bez lepog odela, samo neka je knjiga tu. Jer, čitati se mora, živeti nije neophodno”, segment je besede koju je za ovu priliku priredila književnica poznata pre svega po delima za decu i mlade.
“Današnja svečanost ne samo što u krug dobitnika nagrade „Ljubomir Nenadović“ uvodi Vesnu Aleksić, spisateljicu koja se, već decenijama, i to sa mnogo uspeha, obraća najmlađim čitaocima, onima od kojih započinje svaka avantura čitanja i kretanja kroz književne svetove, već nam, još jednom, pokazuje da istinski moderan pisac lako prelazi granice i književnih rodova i vrsta i tipova književnog stvaralaštva, i da i na novom polju stiže do visokih umetničkih rezultata”, naveo je predsednik žirija za dodelu Nagrade “Ljubomir P. Nenadović” Radivoj Mikić uz napomenu da je knjiga „Melodije Evrope“ Vesne Aleksić knjiga putopisne proze, knjiga koja pokazuje da se u srpskom putopisu zatvara krug.
Mikić je ukazao da svojim putopisima Vesna Aleksić manje opisuje viđene zemlje i gradove i da svoj perceptivni aparat više veže za sferu u kojoj se susreću veliko umetničko delo i čovek našeg vremena, čovek koji oseća duhovnu pustoš koja ga okružuje.
“Vesna Aleksić zna da je putopisac prevashodno oko koje putuje, oko pred kojim se smenjuju pejzaži i njihovi sadržaji, ali je njoj daleko više stalo do činjenice da tim okom upravlja duh. A duh koji susrećemo u putopisima Vesne Aleksić, više od svega, nastoji da nam ukaže na neku uznemirenost, na neki unutarnji grč, na neko nesmireno kretanje kroz svet umetnosti, kretanje koje kao da ne veruje u krajnji cilj, ali veruje u smisao našeg dijaloga, našeg susretanja sa onim što je izašlo iz uskih granica svog vremena. Nimalo nije slučajno što se putopisna knjiga Vesne Aleksić okončava tekstom ispisanim u slavu Frederika Felinija i njegovog veličanstvenog filma „Amarkord“, tekstom čiji je naslov „Ogromnost detinjstva“. A u toj ogromnosti Vesna Aleksić traži podlogu i za svoju osećajnost i za potrebu stalnog kretanja ka onome što je pronašlo mogućnost da izađe iz uskih granica vremena, jednako kao što tu ogromnost podastire i svom čitaocu. I on će, ako je i kad je pravi, prihvatiti da u toj ogromnosti potraži i svoj komadić doživljavanja sveta i života. Mislim da umetnost i ne može da nam ponudi više. A u tome treba videti i osnovni razlog što je Vesna Aleksić u ulozi dobitnika nagrade „Ljubomir Nenadović“ danas pred nama”, obrazložio je Radivoj Mikić.
Laureata i prisutne pozdravio je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković izrazivši zadovoljstvo i čast što na jednom od najvažnijih mesta za istoriju i kulturu našeg naroda prisustvuje važnom događaju koji slavi lepu reč.
“Borba za očuvanje duhovnog i kulturnog identiteta počinje i traje baš na ovakvim mestima. Čestitam vam svima što ste deo ove borbe, a dobitnici nagrade što se priključila društvu najboljih, laureate ovog vrednog priznanja”, poručio je Gojković.
U umetničkom delu programa nastupio je valjevski sastav „Melem“ koji čine: Angelina Novaković i Anastasija Radovanović – violina, Lenka Vuković – viola, Kristina Stepanović – flauta, Dimitrije Mihailović – klarinet, Teodora Rafailović – klavir, Luka Jezdić – gitara i Marko Tomić – vokal. Oni su izveli autorske kompozicije na tekstove pesama „Želja” Velimira Rajića, „Sreća“ i „Jedno uverenje“ Desanke Maksimović i „Neka te se tiče“, đakona Aleksandra Panića.
B. M.
Be First to Comment