Na mestu pod nebesima, između Malog i Velikog Povlena, Udruženje „Beli Povlen” okupilo je u subotu brojne zvanice na saborovanju i slavljenju svetog dana rođenja Bogorodice Djeve Marije (Male Gospojine) i ljudskih povoda – uručenja Nagrade „Beli” za ukupno novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture i otkrivanje spomenika Avi Justinu u povlenskom Panteonu, Hramu časti.
Kneževo polje treći put je saborno ugostilo predstavnike crkve, države, akademije, privrede, javnih preduzeća i ustanova, gradova i opština i drugih ljubitelja najviše valjevske planine. Okruženi istorijom i duhom, prirodom i kulturom, ove godine su se okupili oko lika i dela pisca i filozofa, dr Justina Popovića, slavne ličnosti naše istorije, Ave Justina kao duhovnog svetla koji nas blagosilja sa ikona. Podnebeskoj večnoj muzejskoj postavci na Kneževom polju, u godini jubileja – 130 godina od rođenja, 45 od upokojenja i deset godina od prenosa moštiju prepodobnog Justina Ćelijskog, pridodan je njegov spomenik, delo vajara Milutina Rankovića.
– Tek u naše dane vidimo da je istinita ona legenda da je Noje vezao barku za arku na Povlenu. Iz višedecenijskog potopa iz te barke u naše dane izašao je Sveti Ava Justin Popović, a već u barci vidimo svetoga Nikolaja Velimirovića. Ko je mogao i pomisliti i samo je proviđenje moglo znati kada je sedamdesetih godina Ava Justin Popović meni darovao ove brojanice da ću ja te brojanice pokazivati vama pred njegovim spomenikom i da ću ovom rukom sa ovim brojanicama vladici valjevskom Isihiju darovati malog Justina na dan rođenja Male Bogorodice – poručio je akademik i pesnik Matija Bećković, predsednik Udruženja „Beli Povlen”.
Svečanosti je prisustvovao i premijer Miloš Vučević koji je sa prisutnima podelio svoja razmišljanja vezana za povod kojim su se okupili na Povlenu.
– Moje skromno mišljenje je da je Justin Ćelijski pre svega bio naša savest, da je njegov najveći blagoslov bio taj što je mogao da nas sve zajedno opominje da ne bismo zaboravili Boga, da nas ne bi otrovao egocentrizam, svakodnevne sujete i taštine i da ne zaboravljamo, a to nam se poput usuda povremeno dešava, one koje su dostojni i koji su nam se našli kao narodu i kao pojedincima. Neka ovaj plato bude naše mesto susreta samih sa sobom, mesto na kojem možemo da se radujemo, ali i da plačemo, mesto na kom ćemo reći i hvala i oprosti, mesto gde ćemo moći da se zagledamo u njegove svete oči i da tražimo i pronađemo naš put, i kao narod i kao država – poručio je Vučević koji je sa episkopom valjevskim Isihijem i akademikom Matijom Bećkovićem otkrio spomenik Avi Justinu koji se u Hramu čast, Povlenskom Panteonu pridružio Radovanu Belom Markoviću, Petru Pajiću, pastiru i manahu, a kako je ovom prilikom najavljeno, sledeće godine će tu biti otkriven i spomenik Nikolaju Velimiroviću.
Na mestu gde iz godine u godinu niče svojevrsni Panteon naše književnosti, kulture i duhovnosti, na neki način se stvara i utvrđuje jedna novinarska plejada, i to onih koji su na izuzetan način svedočili o našem kulturnom životu, kao i onih koji su kao novinari bili najbliže autentičnoj književnosti u nas. Za takvo novinarsko delo, Udruženje „Beli Povlen” treći put je dodelilo ovu posebnu novinarsku nagradu, imenom i sećanjem na Radovana Belog Markovića, koji je na izuzetan način oličavao upravo to široko područje novinarskog poziva i angžmana, ove godine Slobodanu Stojićeviću, jednom od najprepoznatljivijih Politikinih pera u poslednjim decenijama prošloga veka.
– U listu najvećih novinarskih imena koje pamtimo Slobodan Stojićević je donosio miris stvarnog i autentičnog života i slikao najčešće tadašnji svet ljudi koji su bili ispod poslednje margine takozvanog dnevnog društvenopolitičkog života. Reportaže Slobodana Stojićevića su prelazile tu granicu između novinskog teksta i autentične literature, najčešće bile književnosti. Zahvaljujući svom talentu, radoznalosti on je novinskom tekstu, za koji se kaže da kao hleb otvrdne već posle jednog dana, davao najvišu meru istine i iskrenu emociju, koja se dugo osećala posle dana kad je list izašao iz štampe – obrazložio je predsednik žirija za dodelu nagrade „Beli” Zoran Živković uz konstataciju da je ova nagrada, kao i sve što se na ovom mestu dešava, zapravo svedočanstvo ovog naroda u veru da samo stvaranje i stvaraoci mogu biti putokaz za budućnost.
– Mnimi Radovan Marković zvani Beli sasvim je otišao u crno slovo. Onako krupan, orao od slova, našao se u jednom crnom slovu – metafori. To crno slovo, nemerljivo je veliko. Nema ni kraja ni početka. Čovek koji je vladao slovima, kad je došlo vreme, nestao je u jednom, crnom slovu koje kao kosmička crna rupa guta one koji su za svako slovo živeli. Ostala su njegova crna slova i kao sitni, minijaturni, praporci koji muziciraju, po bibliotekama narodnim, školskim, gradskim i seoskim… Crna slova belog Radovana. Belo je Valjevo, Radovan je Beli i prazna hartija je bela, sve dok je crno slovo ne načne – ovim rečima obratio se ovogodišnji laureat nagrade „Beli” posvetivši svoje slovo dugogodišnjem kolegi i prijatelju, Radovanu Belom Markoviću.
– Nagrada koju ovom prilikom sa zahvalnošću primam pre svega je novinarska. Jer Radovan je 16 godina bio novinar valjevskog „Napreda”, znamenitog glasila Zapadne Srbije. Na tom poslu smo se prvi put i sreli. Davnih osamdesetih, otprilike, bio sam na novinarskom putešestviju za „Politiku” po tada zapostavljenim delovima Zapadne Srbije, a on u lajkovačkoj opštini između ostalog zadužen i da se bakće sa novinarima. Nije mi poznato da li su njegovi tekstovi objavljeni u „Napredu” ukoričeni u knjigu, ali su svakako ostali u senci druge vrste pisanija. I još da dodam da je posle penzionisanja s mesta upravnika Biblioteke, zadržao svoju privatnu firmu „Lajkovac RBM” koja se do kraja njegovog života bavila proizvodnjom unikatnih svetova od slova, koji mirišu na Kolubaru, Lajkovac i prugu, pritom ne primajući porudžbine, ni reklamacije.
Po prvi put, ove godine su udruženje „Beli Povlen”, Turistička organizacija Valjevo i Klub „Ars Nova” raspisali likovni konkurs na temu povlenskog Hrama časti za učenike valjevskih osnovnih škola.Odlukom žirija, pobednica prvog konkursa je Lena Begović učenica šestog razreda OŠ „Nada Purić” kojoj je ovom prilikom premijer Vučević uručio nagradu.
B. M.
Be First to Comment