Na dan kad nas je, pre 30 godina napustila najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović, u organizaciji Zadužbine koja nosi njeno ime, Grada Valjeva, Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“ i Valjevske gimnazije upriličena je svečana akademija pod nazivom „Obećala si da ćeš biti večna“. Istog dana, po već ustaljenoj tradiciji, upriličen je pomen kraj njene humke u Brankovini kojem su prisustvovali predstavnici Ministarstva kulture, Grada, Zadužbine „Desanka Maksimović“, Matice srpske, Valjevske biblioteke, sveštenstva i ostali poštovaoci Desankinog lika i dela.
Kada je 11. februara 10993. godine preminula Desanka Makismović, održana je sednica Vlade Republike Srbije na kojoj je odlučeno da se sahrani da državni karakter i da joj se odaju sve počasti koje iz toga proizilaze. Istog dana, odlučeno je da se osnuje Fond posvećen Desanki Maksimović. U vremenima sankcija, opŠte krize, ratnih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Vlada Srbije imala je sluha i razumevanja za ulogu i značaj Desanke Maksimović. Već 24. februara iste godine, na sednici Vlade kojom je predsedavao potpredsednik Vlade DuŠan Mihajlović, doneta je odluka o osnivanju Zadužbine Desanka Maksimović čiji jeglavni osnivač bila Narodna biblioteka Srbije, a suosnivači Ministarstvo kulture, Ministarstvo porsvete, Ministarstvo vera, Univerzitet u Beogradu, SANU, Matica srpska, Skupština opštine Valjevo i grad Beograd, podsetila je u svojoj besedi Şvetlana Šeatović, upravnica Zadužbine „Desanka Maksimović“ i naučni savetnik u Institutu za književnosti i umetnost.
– Srpska kultura nema veću pesnikinju, ženu koja je bila i pesnik i mudrac i odjek dugog vremena punog preloma i ratova, ideoloških sukoba, jer kad živite 94 godine u 20. veku morate osetiti sve turbulencije, od rodne Brankovine do poslednjih dana u januaru 1993. godine. Na sahrani Desanke Maksimović gde su je uz brojne zvanice i narod ispratili njegovo preosveštenstvo patrijrh srpski Pavle i pesnik Matija Bećković, u Brankovini na grobu je besedio Dobrica Ćosić. Matija Bećković je tada, opraštajući se u ime SANU, rekao „u ovoj zemlji u kojoj je muka biti čovek jedan dan, ona je bila 95 godina“ – navela je Šeatović podsetivši prisutne da je Zadužbina objavila preko 110 publikacija za ovih 30 godina, dodelila 28 puta nagradu „Desanka Makismović“ za doprinos savremenom stvaralaštvu, objavljena su celokupna Desankina dela 2012. godine i sve je to dostupno u digitalnom izdanju na sajtu zadužbine.
– Posle 30 godina od smrti, delo Desanke Maksimović je podjednako živo kao i onda kada je bila među nama. Imala je sreću da živi 94 godine, da je to bilo drugačije vreme, društveno, političkog i kulturnog karaktera. Koliko je bila tad živa, živa je i sada, a čini mi se i više. Pre dve godine smo imali jednu neprijatnu situaciju kada je iz programa Gimnazije izbačena zbirka „Tražim pomilovanje“ i nekoliko pesama iz trećeg razreda Gimnazije. Zadužbina je reagovala izuzetno brzo, uz najširu podršku društvene javnosti, čak 50.000 potpisa koje su pokrenuli studenti Filozofskog fakulteta iz Novog Sada. Mi smo 2020. godine videli da je delo Desanke Maksimović nije samo delo najveće srpske pesnikinje 20. veka, nego da je pre svega reč o pesnikinji naroda, najširih narodnih masa, ne samo umetničkog karaktera, nego jedna vrsta figure nacionalnog ponosa – zaključila je Svetlana Šeatović i najavila da ove godine Zadužbina u maju obeležava 125 godina od rođenja Desanke Maksimović svečanom akademijom u Beogradu i prigodnom izložbom gde će izložiti neke od rukopisa koji su do sada bili sasvim nepoznati.
Desanka Makimović je svojom poezijom i idealima dobrote i lepote obeležila 20. vek i stvaralački ga ispunila, istakao je u svom obraćanju prof. dr Jovan Delić, potpredsednik Matice srpske čiji je Desanka bila član. Pesnikinja je sarađivala sa letopisom Matice srpske od 1925. godine i više svojih knjiga, a među njima i najznačajnije, „Tražim pomilovanje“, objavila upravo u Matici srpskoj. Jedina je među pesnicima koja je dva puta ponela Zmajevu nagradu Matice srpske, za zbirku pesama „Miris zemlje“ 1955. godine i „Nemam više vremena“ 1973. godine, podsetio je Delić.
– Desanka je s jedne strane imala sluh za vreme, ali je istovremeno težila i nečem što je neprolazno, što je večno. Danas počinjem besedu njenim sonetima o drevnim rečima, dva soneta, oba neobično dobra. Ona govori kako drevna, stara reč koju je vek od veka krao, koju su vekovi proveravali, kada dođe do nas liči na zlatnik i onda bi htela tu staru reč da podigne i da je nosi na presto poezije. To zvuči neobično, malo konzervativno, arhaično, ali kad vidite šta je Bećković uradio sa tim drevnim rečima, kada je zakopao malo u svoju istoriju jezika, dijalekt, ili šta je ona radila kad se okrenula Dušanovom zakoniku i počela dijalog sa njim, ona cilja na reči, na uspostavljanje kontinuiteta sa jezikom od 9. veka do danas. Biti pesnik koji će premostiti kompletno srpsko pesništvo, to je Desanka Makimović, to je nameravala i uradila. Desanka nije bila pomodan čovek, ali je izrazito vodila računa šta se događa u poeziji i otuda je njena poezija vrlo bliska nekim stvarima koje je Vasko Popa uradio. U pesmi „Balkanski ratovi“, ona povezuje te svoje zemljake koji odlaze u Balkanske ratove sa kosovskim junacima. To ljudi previde, a to je čini se jedna velika stvar u poeziji Desanke Makismović, ta jedna kičma kroz vreme koju je ona uspostavila, ta svest o svevremenosti i o tome koliko poezija pamti i u tome je naša obaveza da pamtimo i da se nje sećamo i njena želja da premosti vekove i da sa iskustva vekova govori nama danas – rekao je prof. dr Delić, a na pitanje za koga bi Desanka danas tražila pomilovanje, odgovara:
– Za sve nas i za sebe samu, naravno. Uvek se traži pomilovanje sa zakonom, sa onima koji vladaju. Postoji načelo cara, načelo vlasti, načelo zakona i načelo pesnika. Ne možete reći da ona ruši zakon, to nije tačno, jer srpsko zakonodavstvo je vrlo staro, od Svetog Save, od cara Dušana. Načelo milosti je pesnikinjino načelo, a načelo zakona i strogosti je carsko načelo i ta dva načela će živeti dok je sveta i veka. Zakoni će uvek biti stroga, a milost će uvek biti potrebna i zahtev za pomilovanjem će trajati dokle i čovek.
Narodna biblioteka Srbije dugi niz godina predstavlja instituciju koja je dom Zadužbine „Desanke Maksimović“ čime daje doprinos sećanju na nju, ali i kroz konkretnije aktivnosti, kroz suizdavaštvo, odnosno pružajući podršku izdavačkoj delatnosti Zadužbine. I Bilioteka i Zadužbina se trude da promovišu i vrednosti i kvalitet kakav zaslužuje ime Desanke Maksimović, a u konktestu te saradnje, nezamenljivu ulogu igra i Valjevska biblioteka sa kojom su umreženi na višestruke načine i na nivou drugih oblika saradnje, navela je tom prilikom dr Dragana Milunović, zamenica upravnika Narodne biblioteke Srbije.
– Ja spadam u one generacije koje su vaspitavane i podizane na Desnakinoj poeziji i zbog toga mi je bilo posebno prijatno što smo imali onako lep resital u Brankovini, a on se nastavio i u Valjevskoj gimnaziji. Čini mi se da ta vrsta poezija i jedna vrsta tradicije onoga što se prenosi kroz Desankinu poeziju nije samo nešto što je deo obaveznog programa, već nešto što je protkano kroz živote različitih generacija i što je činilo deo nečega što je uspelo da dopre do svih nas – konstatovala je Dragana Milunović.
Tri decenije od smrti Desanke Maksimović, tri decenije od inicijative za osnivanje Zadužbine „Desnka Maksimović“, Grad Valjevo kao jedan od osnivača i dalje s ponosom čuva uspomenu na nju, na njeno delo.
– Tri decenije od njene smrti je prošlo. Valjevo i Srbija čuvaju uspomenu na nju i ne samo da čuvamo uspomenu na nju, već to stavljamo na neko posebno mesto i ne damo da ode u zaborav. Generacije mladih rastu uz njene pesme, a Brankovina je postala mesto hodočašća za sve one koji cene istoriju, tradiciju, kulturu. Hvala što doprinosite da Desnaka Maksimović ostane podjednako inspirativna i današnjim generacijama. „Obećala si da ćeš biti večna“, pisala je Desanka, a mi ispunjavamo to obećanje čuvajući uspomenju na nju – poručio je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković.
U programu svečane akademije učestvovali su učenici Valjevske gimnazije i Muzičke škole „Živorad Grbić“ koji su izveli određene muzičke numere i recitovali pesme Desanke Maksimović, ali i radove učenika posvećene velikoj poetesi. Prisutne su podsetili i da su Valjevska gimnazija i Srpska književna zadruga ovih dana raspisale 31. Poetski konkurs „Desanka Makimović“ za najbolju zbirku pesama učenika srednjih škola, kao i da je za prethodnih trideset godina na konkurs stiglo više od hiljadu mladalačkih pesničkih zbirki i da su se među finalistima svake godine nalazili učenici Valjevske gimnazije.
B. M.
Be First to Comment