“Razlika između mene i jednog ludaka je u tome što je ludak samo ludak, a ja sam ludak i još nešto, govorio je Uroš Tošković. A to nešto je, gospodo, pred vama”, poručio je kolekcionar Nenad Radović na otvaranju izložbe crteža i skulptura Uroša Toškovića u subotu u Modernoj galeriji.
Interesovanje za dela starog majstora kod Radovića se rodilo 2009. godine i njegova kolekcija danas broji blizu 130 crteža iz različitih perioda Toškovićevog stvaralaštva. Deo te bogate kolekcije, segmenti opusa nastali u Parizu, Njujorku, Los Anđelesu, Beogradu i Podgorici u periodu od 1954. do 1990. godine dostupni su ovdašnjoj javnosti. Taj poduhvat da se ova dela prenesu iz Podgorice u Valjevo, uopšte sam čin kolekcionarstva pohvalila je dr istorije umetnosti i likovna kritičarka Jasna Kujundžić Jovanov ukazavši veliko poštovanje “ljudima koji su spremni da odreknu svega da bi imali sliku ili skulpturu ili vrednu knjigu ili vredan zapis, bilo šta što ostaje budućim generacijama, jer upravo takvi ljudi čuvaju istoriju umetnosti i našu istoriju od propadanja”.
Nazivan “mračnim samcem”, samotnjakom, osobenjakom, neko ko nije sa ovog sveta, Tošković je za svojih 87 godina prošao veličanstven umetnički put i za sobom ostavio poštovanja vredan umetnički opus, navela je Jasna Kujundžić Jovanov.
“Toškovićevo stvaralaštvo bi se u celosti najpre moglo okarakterisati kao borba njegovog poteza, linije olovkom, tušem, ugljenom, bojom i sa papirom na koji se nemilosrdsno obrušava, para, grebe, skida slojeve i na taj način doseže svojevrsni postupak enformelista, bez namere da se uklopi ni u njihovu, niti u neku drugu u istoriji umetnosti priznatu poetiku. Pod utiskom ratnih užasa nastaju vojnici koji mogu pripadati svakoj sili razaranja; izranjaju izobličena bića u društvu zloslutnih ptica, aktovi koji bi trebalo da imaju akademsku podlogu, a više pripadaju najnižim uličnim slojevima, alegorijski prizori unesrećenog sveta ili mračni ratnici iz tada njemu nepoznatih svemirskih serijala. Čak i kada crta autoportret, Tošković pero drži kao pušku, kao oruđe kojim se obračunava s modernom civilizacijom i priziva iskonski svet”, pojasnila je Jasna Kujundžić Jovanov uz napomenu da iako mračno, njegovo stvaralaštvo nije sklono mržnji već upozorava, pokazuje šta će biti ili šta nam se dešava.
Preko 70 crteža i četiri skulpture, maske ovog umetnika koje će ovdašnja publika biti u prilici da pogleda do 12. decembra ove godine, potrvrđuju reči istoričake umetnosti koja je izložbu otvorila:
“I kada je živeo u srcu umetničkih zbivanja, kao i daleko od bučnog sveta, Tošković je iz istorije umetnosti uzimao sve što se u njegov način poimanja umetničke predstave uklapalo, od Boša, Gojinih slika iz Kuće gluvog, avangardista dvadesetih, Đorđonea, Fon Štuka, nemačkog neorealizma, različitih prikazivača Strašnog suda, do ukletog, uvek neumornog i progonjenog Karavađa, kojeg je celog života pratio strašni crni pas iz hadskih dubina, kao što je Toškovića pratilo jato zloslutnih crnih ptica”.
Uroš Tošković koji je stekao status jednog od naboljih evropskih crtača prošlog veka, bio je jedan od prvih polaznika Umjetničke škole najpre na Cetinju, potom u Herceg Novom gde sa Dadom Đurićem počinje prijateljstvo za ceo život. Studije nastavlja u Beogradu, nakon čega skoro dve decenije provodi u Parizu i Njujorku. Rano je počeo da izlaže, a prvi put u zgradi Opštine u Novom Sadu, potom i u Beogradu, na otvorenom na Trgu Republike. Valjevska publika bila je u prilici da njegova dela više puta vidi u Modernoj galeriji.
Be First to Comment