Svi se dobro sećamo kada je u aprilu i maju zabeležen slučaj trovanja 17 vlasničkih pasa u Klisuri reke Gradac. Ovog leta, društvene mreže bile su prepune upozorenja vlasnicima pasa da je u pojedinim delovima Valjeva bačen otrov. Poslednje otkriveno masovno trovanje pasa dogodilo se krajem avgusta u Valjevu, na Divčibarama i u selu Krčmar.
Zorica Popović iz valjevskog Udruženja za zaštitu životinja “Čarna” smatra da se problem oteo kontroli i da pojedini građani problem velikog broja pasa na ulicama rešavaju otrovom, kreozanom.
Epilog u kom su pronađeni krivci ovog poslednjeg trovanja pasa u Valjevu, kao i ranijih, nije poznat.
Dušanka Radović i njen pas Mića su tog kobnog 23. avgusta boravili u vikendici na Divčibarama. Usedila je uobičajena jutarnja rutina, ali se Mića tog jutra nije vratio.
“Tražila sam ga, zvala, dozivala, nije se javio… Tek posle nekoliko dana od radnika na obližnjem gradilištu saznala sam da je on otrovan. Kako su oni meni objasnili, sve ukazuje na trovanje kreozanom”, objasnila nam je Dušanka.
Ali, toga dana nije otrovan samo Mića, otrovano je još desetak pasa lutalica koji su se okupljali na obližnjoj livadi nedaleko od dečjeg odmarališta “Stevan Filipović” na Divčibarama. Prema Dušankinom kazivanju na toj livadi se okupljali psi lutalice, jer su im iz odmarališta donosili hranu.
“Sada tu ne možete videti nijednog psa”, tvrdi ona.
Udruženje “Čarna” za zaštitu životinja osnovano je u Valjevu pre četiri godine sa ciljem da se u skladu sa zakonom na human i odgovoran način brine o životinjama.
Zorica Popović iz ovog Udruženja smatra da razlog u prevelikom broju pasa lutalica na ulicama Valjeva treba tražiti u ne sprovođenju zakona i neodgovornom vlasništvu.
Kada zakaže sistem, tada pojedini građani zakon uzimaju u svoje ruke, smatra Popović.
“Za ove četiri godine mi smo imali sporadične, pojedinačne slučajeve trovanja pasa na osnovu dojava koje dobijamo putem društvenih mreža. Ali sada, u ovo zadnje vreme, to je postala masovna pojava, s obzirom na veliki broj izbačenih pasa na ulice. Pojedini gradjani kreću sa otrovom, prema našim saznanjima u pitanju su kreozan i furadan.Ti otrovi su zakonom zabranjeni i njima se trguje “na crno”, objašnjava ona.
Dušanka Radović se još nada da će saznati kako je stradao njen pas Mića. Ali, drugi slučajevi trovanja pasa u ovom gradu do sada ostali su bez epiloga.
Ona je slučaj svog psa redovno prijavila u Tužilaštvo.
“Znam da slučajevi, koji datiraju mesecima i godinama u nazad, nijedan nije razrešen. Nijedan krivac nije pronađen, niti je procesuiran. Pored pasa lutalica stradali su i vlasnički psi. Koliko znam, niko od vlasnika nije dobio epilog”, žali se Dušanka.
Zorica Popović iz Udruženja “Čarna” kaže da oni brzo reaguju čim dobiju dojavu o pojavi trovanja pasa.
“Čim dobijemo neku dojavu, odmah putem društvenih mreža upozoravamo i tražimo oprez, saopštavamo gde je bačen otrov, da ljudi povedu računa o kućnim ljubimcima, drugim psima, a naročito o deci. Deca se tuda igraju, često sa loptom, te putem ruku mogu da unesu bačeni otrov. Nažalost, protivotrov ne postoji. Ugroženi su svi, a naročito deca”, ukazuje Zorica Popović.
Naše sagovornice ukazuju da je grad pokriven kamerama i da bi moralo do sada da se zna ko u Valjevu truje pse!
M.K.
Be First to Comment