“Rodno specifični rizici klimatskih promena u seoskim naseljima”

U okviru projekta “U susret klimatskoj pravdi”, u organizaciji valjevskog ogranka Evropskog pokreta u Srbiji, u selu Žabari nadomak Valjeva, održana je radionica “Rodno specifični rizici klimatskih promena u seoskim naseljima”. Na temu klimatskih promena zasnovanih na klimatskoj pravdi i rodno odgovornim principima razgovaralo se i diskutovalo sa desetak meštanki Žabara. One su podelile svoju muku života na selu bez vode, uz konstataciju da problem vodosnabdevanja treba da reši lokalna samouprava dovođenjem gradskog vodovoda. Na radionici je predočeno da Žabari leže na velikom rezervoaru vode i da žitelji udruživanjem više domaćinstava i bušenjem zajedničkih bunara mogu da reše višegodišnji problem. Zaključci sa ove radionice biće sastavni deo preporuka koje će se dostaviti donosiocima odluka na lokalnom nivou za kreiranje lokalnih javnih politika vezanih za ovu oblast, o kojoj se nedovoljno govori u ovdašnjoj javnosti.

Nakon upoznavanja sa realizovanim i planiranim projektnim aktivnostima, Slavica Pantić, koorinator projekta “U susret klimatskoj pravdi”, skrenula je pažnju da se meštani Žabara već suočavaju sa klimatskim promenama koje nas sve zajedno tek očekuju, a to je nedostatak vode.

“Vi živite klimatske promene, vi živite sa nedostatkom vode, a taj problem nas u punom kapacitetu sve tek očekuje”, naglasila je Slavica Pantić u razgovoru sa ženama iz sela Žabari, koje su učestvovale u radionici.

Selo Žabari, prema podacima dobijenih od meštanki ovog sela, broji 240 domaćinstava. Rečeno je da je samo 15-ak kuća priključeno na seoski vodovod “Prskavac” sa kojim, za razliku od prethodnih godina, ove godine nije bilo problema. Žiteljke Žabara su takođe ukazale da deo sela koji se snabdeva preko vodovoda Krčmar – Dračić, uglavnom nema vodu, pa se cisternama snabdevaju “gde i kako znaju”, da je JKP “Vodovod Valjevo” preuzeo raniji seoski izvor “Vrelo” i da sada imaju vodu jednom nedeljno.

“Vrlo je teško živeti bez vode, održavati domaćinstvo, prati veš na ruke i pojiti stoku kada vode nema. Ručno pranje veša nam oduzima mnogo vrmeena i to je u neku ruku ponižavajuće, jer kao da živimo u 15. veku”, čulo se od učesnica radionice, koje su se požalile da žene više trpe usled nedostatka vode, jer je održavanje domaćinstva, kuvanje i pranje njihov posao.

U nastavku dijaloga, učesnice su podelile još neka od svojih iskustava života na selu koje nema redovno snabdevanje vodom. Istakle su da njihova deca od malih nogu (na)uče da sa sobom nose flašice sa kupljenom vodom, kao i da mladi napuštaju selo zbog nedostataka normalnih uslova za život.

Voditeljka radionice Zorica Vuković ukazala je da selo Žabari bukvalno leži na velikom rezervoaru vode, na dubini od 80 do 100 metara, i da bi udruživanje više domaćinstava i bušenje zajedničkih bunara moglo biti deo rešenja problema. Učesnice radionice pak smatraju da njihove probleme treba da reši lokalna samouprava dovođenjem gradskog vodovoda u selo. Predočile su da nisu spremne da se uključe kao akteri u rešavanje problema vodosnabdevanja. Takođe su ukazale da nisu spremne da se aktivno uključe ni u rešavanje drugih problema sa kojima se suočavaju u Žabarima, pominjući putnu infrastruktru i kamenolome. Bavljenje žena javnim poslovima na selu smatraju nemogućim, jer je to, prema njihovim rečima, za seosku sredinu neprihvatljivo.

U daljem toku radionice, Zorica Vuković istakla je da najveći teret posledica klimatskih promena upravo trpe žene i pojasnila zašto je nužno razviti klimatsku otpornost žena.

“Nedostatak vode utiče na kvalitet života i zdravlje ljudi. To stanje i taj problem ostavlja velike posledice i na biljni i životinjski svet, a stvara se i šteta na materijalnim dobrima, infrastrukturi, kućama i putevima. Lično sam imala priliku da posetim jedno domaćinstvo u Žabarima, u kojem ima dvoje male dece i jedan jako bolestan član domaćinstva, koji zahteva posebnu negu. To domačinstvo je u julu bilo bez vode mesec dana, a da lokalne vlasti nisu nijednom dostavile cisternu vode za piće, već su se morali sami snalaziti za vodu za svoje domaćinstvo i napajanje stoke. Suša i nestašica vode ove godine posebno se odrazila i na loše prinose u poljoprivrednim kulturama”, ispričala je Zorica Vuković.

Učesnice radionice imale su priliku da čuju o globalnom okviru klimatskih promena, uz pojašnjenje kako on utiče na našu zemlju, i kako se preko nacionalnog nivoa “spušta” na lokalni nivo. Predstavljen je pojam klimatskih promena i predočeni su uzroci i posledice ove pretnje i izazova sa kojima se suočava i bori cela planeta, kao što su povećanje temperature, suše, šumski požari, zagađenje, nedostatak vode i drugi zabrinjavajući faktori.

Takođe je ukazano na napore zemalja članica Ujedinjenih nacija i Evropske unije, koje preduzimaju sve značajnije akcije i mere na polju sprovođenja klimatske politike, sprovođenjem starategija niskougljeničnog razvoja, kao i na potrebu solidarnosti između bogatih i siromašnih zemalja.

Opšti zaključak je da je neophodno pojačati aktivnosti na podizanju svesti o uzrocima i posledicama koje klimatske promene (do)nose. Iako se smatra i tretira planternim problemom, jako važnu ulogu u borbi za ublažavanje klimatskih promena imaju lokalne zajednice. Svedoci smo i sami da se efekti promena klime dešavaju na lokalnom nivou i da zavise od karakteristika i kapaciteta lokalnih zajednica.

Kao podrška reformama u zaštiti životne sredine, radionica “Rodno specifični rizici klimatskih promena u seoskim naseljima” u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji – Valjevo, održana je u sklopu aktivnosti drugog ciklusa programa “Eko sistem”, koji sprovode “Mladi istraživači Srbije”, a uz podršku Švedske.