PROKLETSTVO METALCA

Posle tromesečne apsolutne hibernacije i nikakvih događanja u i oko prvog tima Metalca, ponovo se nadvija tamni oblak nad najboljim košarkaškim klubom u Valjevu. Metalac trenutno nema ni igrače, ni trenera a kako se saznaje i predsednik Vladan Janković je obavestio gradonačelnika da napušta klub. Da bi sve bilo zvanično, neophodna je i njegova pismena ostavka a da li će se to dogoditi ostaje da se vidi. Ponavlja se situacije već viđena nekoliko leta unazad.

Dakle, nakon uspešne sezone i opstanka u KLS kao i činjenice da je zahvaljujući Vladimiru Paniću Metalac posle duže pauze napravio više nego dobre rezultate u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji i dobio nekolicinu izuzetno talentovanih klinaca, predsednik Janković je izjavio da je situacija stabilna, da je klub likvidan i da se sprema za formiranje ekipe za sledeću sezonu. Janković je potvrdio da je Vladimir Đokić najveći kandidat za trenera i da će talentovani dečaci biti deo novog Metalca. I, kada su se očekivale pozitivne vesti, desio se prvi šok kad su klub napustili Aleksej Obućina i Đorđe Gnjato!!! Napustili su ga i otišli svaki svojim putem jer niko, osim Vlade Panića koji je na žalost takođe digao sidro, nije našao za shodno da razgovara sa njima, da ih zadrži i kaže da klub računa na njih!!? Godinu dana su dečaci igrali, pobeđivali, putovali i radovali se novim uspesima a da prvi čovek kluba nijednom nije našao za shodno da im da podršku, da ih pohvali i da im kaže da su budućnost Metalca. Za to nema nikakvog opravdanja pa ni to kao što se pričalo da klub nema para za mlađe kategorije koji bi sutra kao prvotimci stanovali kod svojih roditelja i tamo se hranili.

Predsednik Janković je prošle sezone napravio veliki posao obezbedivši opstanak u KLS a njemu pripadaju i sve pohvale za potez od pre nekoliko godina kad je svojom pozajmicom praktično spasao klub od gašenja. Ovog leta je Metalac imao šansu da sa svojih najtalentovanijim klincima kao što su bili braća Obućina, Gnjato, Aleksandar Milićević kao i Obradović i Pajić postavi temelj za nekoliko sezona unapred. Naravno da je za opstanak u KLS neophodno imati nekoliko iskusnih pouzdanih igrača koji bi u kombinaciji sa ovom decom bili vrlo atraktivni za valjevske košarkaške pesimiste koji stalno kukaju kako nema domaćih igrača. To su oni koji svako malo traže da se Metalac ugasi a kad im se pomenu njihovi beogradski državni projekti, vataju se za guši i sve pršti od mržnje na društvenim mrežama.

Ipak, uz svo uvažavanje zasluga predsednika Jankovića, situacija je prerasla njegovo shvatanje košarke jer pored novca i nekih drugih interesa, Metalac mora da se voli. Toga kod njega nema tako da nije čudo što su klinci pušteni tek tako i što je klub opet na ivici ambisa. Naravno da treba para ali ako nema brige za klub i njegovu budućnost, ništa ne pomaže. A Metalac nije seljački klub, ma koliko dolazi iz palanke prepune kompleksa niže vrednosti i otvorenih želja da nestane. U pitanju je istorija duga 76 godina i, kako god bilo, tradicija koja postoji.

Zato je krajnji momenat da klub preuzmu mladi ljudi koji moraju da imaju osećaj pripadnosti Metalcu, bar onoliko koliko su to imale brojne generacije trenera i igrača koji su tokom istorije proslavljali njegovo ime svuda gde su se pojavljivali. Takvi mogu da donesu novac ako se rukovode isključivo interesima kluba a ne svojim sopstvenim.

Do početka sezone ima nešto više od mesec i po dana. Za prave ljude nije problem jer ako je Duško Đukanović, 2016. godine za dve nedelje, digao praktično ugašeni Metalac na noge i formirao sjajan tim, to mogu da urade i nove snage koji moraju da osećaju pripadnost klubu i da mu žele sve najbolje. Iako je surova istina da Valjevo nije košarkaški grad, činjenica je da ljudi vole košarku na jedan poseban način i zato treba sačuvati klub.

Sreten Pantelić