Ravi Kiran iz Indije i Nina Kovačić iz Hrvatske, odlukom žirija koji čine Džim Kejšn (predsednik), Dejan Bogojević i Dušan Stojković (članovi), ravnopravno su podelili prvo mesto na VIII Internacionalnom haiku konkursu za nagradu „Radmila Bogojević“. Druga nagrada dodeljena je Danieli Misso iz Italije, a treća Vandani Parshar iz Indije. Najbolji haiku pesnici ovogodišnjeg konkursa proglašeni su u subotu u Muzeju zavičajnih pisaca, kada je promovisan i zbornik radova sa prošlogodišnjeg konkursa pod nazivom „Duga u svakom šapatu“ u organizaciji „ART grupa AKT“.

Kako je podsetio inicijator ovog konkursa Dejan Bogojević, na prošlogodišnjem konkursu je učestvovao najveći broj autora od njegovog pokretanja, čak 305 iz 35 zemalja sveta, a ni ove godine odziv nije bilo lošiji.

„Upućeni tvrde čak da je ovo možda najveći evropski konkurs haikua i po odzivu i po kvalitetu i po zastupljenosti zemalja. Ovo je konkurs koji više nije lični čin, ja sam ga iz ličnih razloga raspisao i pokrenuo, u znak sećanja na moju majku koja je takođe pisala haiku, ali ovo sad prevazilazi to lično i lokalno, ljudi iz celog sveta znaju za taj konkurs. Već prve godine smo dobijali radove autora iz raznih zemalja. I nije slučaj kao kada je reč o haiku festivalu u Odžacima, gde su mahom zastupljeni autori iz Srbije, na ovom ih je bilo srazmerno, ali nisu bili dominantni. U zborniku „Duga u svakom šapatu“, koji je sedma knjiga u ovoj ediciji, objavljen je uži izbor koji je napravio žiri koji je od početka u istom sastavu. Ove godine su se Indijci pokazali kao izuzetni autori, a meni lično bili su interesantni autori iz Iraka, Irana, Singapura, prvenstveno jer ne poznajem tu scenu za razliku od evropske koju poprilično dobro znam, iako sam u tome jako dugo. Veliki problem prave i prevodi, tu se gubi dosta, ali smo zadovoljni kvalitetom i odzivom“, istakao je osnivač ovog konkursa.

Haiku scena u Srbiji se ne širi, ocenjuje Bogojević uz obrazloženje da ovdašnji autori robuju staroj formi koju čak ni japanci nisu praktikovali.

„Pridržavaju se pravila, a ni stari majstori to nisu radili i kao posledica toga imamo situaciju da kvalitet opada, kreativnost, što se vidi na domaćim konkursima. Sve zvuči kao nešto što ste već čuli, ponavljaju se, ne idu dalje, ali taj pad nije samo kod nas. Haiku ima dosta lošiji status i od savremene poezije jer je kritika okrenuta isključivo prozi i vi imate nepročitane pisce“, ocenio je osnivač Internacionalnog haiku konkursa za nagradu „Radmila Bogojević“.