Profesorke nemačkog jezika iz našeg grada svojim aktivizmom otvaraju nove perspektive učenicima

Godinama unazad, aktiv nemačkog jezika na nivou našeg grada radi vrlo posvećeno na promociji nemačkog jezika, ali i njihove kulture, što je posledica neisrpnog entuzijazma i posvećenog, volonterskog rada profesorki zaposlenih u valjevskim školama. Aktivnosti i programe koje realizuju, uz veliku podršku Gete instututa, Austrijskog kulturnog foruma i drugih institucija, korisne su kako za učenike, za modernizaciju nastave, tako i za same profesore. Udruženje nastavnika nemačkog jezika postoji na nivou Srbije, a od prošle godine njime predsedava naša sugrađanka, profesorka nemačkog jezika u Valjevskoj gimnaziji Ivana Veselinović.

Cilj postojanja udruženja nije samo učenje jezika, napominje profesorka nemačkog jezika u Tehničkoj školi Dušica Rajevac.

“Kroz sve te programe dobijamo nov pristup učenju jezika, ali i mogućnost primene naučenog u zemljama gde se taj jezik govori, mogućnost stipendiranja, školovanja i prakse u tim zemljama. Sa druge strane, Nemačka i Austrija kroz te aktivnosti nastoje da skrenu pažnju ovdašnje javnosti na veze koje postoje među našim narodima od davnina. Od velikog je značaja kada se stvaraju veze među ljudima, da osim što ih razumemo šta pričaju, shvatamo i njihovu kulturu, istoriju, običaje i navike”, navodi Dušica koja u Tehničkoj školi kao stručnoj kroz priredbe, izložbe sa Austrijskim kulturnim forumom i drugim projektima pokušava da održi interesovanje učenika za nemački jezik. Ona podseća i na aktivnosti udruženja „Prijateljstvo sa Pfafenhofenom”, koje je osnovano najpre povodom humanitarne pomoći koju je ovaj nemački grad organizovao za Valjevo, a od 2000. godine relizuje i odlaske valjevskih srednjoškolaca, ali i lekara, naučnika, umetnika u ovaj bavarski grad.

Profesorka u OŠ „Andra Savčić” Biljana Ristović kroz svoj aktivizam u Gete institutu, pruža svojim učenicima mogućnost da učestvuju u svim aktivnostima ove institucije, gledawe filmova, posete koncertima… Od nedavno, Biljana je kao predstavnik iz Vaqeva, uključena u program Gete instituta, odnosno u mrežu podrške za ljude koji su se odlučili da borave u Nemačkoj.

“Taj program podrazumeva pomoć svima onima koji žele da studiraju ili rade u Nemačkoj, ne samo za učenje jezika, već pre svega u pogledu savetovanja za uključivanje u život uopšte kad dođu u Nemačku. Kada odluče da odu tamo, većina misli da im je dovoljno da znaju jezik, međutim, postoji toliko informacija koje su im potrebne, a ne znaju gde da ih potraže. Od sledeće godine će im sve te informacije biti dostupne potpuno besplatno, sve u cilju lakše integracije studenata i radnika”, objašnjava Biljana Ristović.

Valjevska gimnazija i Medicinska škola su zahvaljujući angažovanju ovdašnjih profesora nemačkog jezika članovi mreže PASCH škola, koja obuhvata 1.054 škole u čitavom svetu.

“Oni finansiraju veliki broj projekata, organizuju seminare i odlaske profesora u Nemačku, a za đake obezbeđuju stipendije koje podrazumevaju boravak u nekom nemačkom gradu u trajanju od tri nedelje, pri čemu pre podne imaju časove, a popodne slobodne aktivnosti i obilaske gradova. Svake godine učenici prvog, drugog i trećeg razreda Gimnazije rade testove koji se ocenjuju u Gete institutu i na osnovu njihove procene određuju se dobitnici stipendije”, objašnjava profesorka u Valjevskoj gimnaziji Ivana Vitorović.

U Medicinskoj školi, koja je od 2017. godine član ove mreže, učenici četvrtog razreda u drugom polugodištu polažu ispit za nemačku jezičku diplomu DSD 1 (nivo A2 ili B1).

“Do sada je šest generacija učenika polagalo taj ispit, 120 ih je položilo za nivo B1. Ispit je besplatan, priprema se odvija u toku nastave, što podrazumeva naš dodatni trud i rad. Polaganje tog nivoa znanja je uslov da apliciraju za vizu, da mogu da rade”, ističe profesorka u Medicinskoj školi Ivana Vujić.

Naše sagovornice ukazuju na činjenicu da se nemački jezik uči kao drugi strani jezik, da ni približno nije zastupljen kao engleski, kroz filmove, muziku. Od petog jezika osnovne škole počinju da ga uče i potrebno je do kraja osmog razreda da postignu nivo znanja kao kod engleskog, što je, po njihom mišljenju, sa dva časa nedeljno, nemoguće, osim ako im ne pružite razne sadržaje i dodatni angažman. Učenje sa knjigom i tablom uveliko je prevaziđeno, smatra Ivana Vujić.

“Svi držimo korak sa decom što se tiče digitalnih medija, dozvoljavamo telefone, ali samo u svrhu učenja, koristimo razne aplikackije, čak i igrice, koje smo savladale na seminarima Gete instituta, i tako deca brže uče, motivisaniji su”, navodi Ivana.

Katarina Mirković, profesorka u Valjevskoj gimnaziji, aktivna je u pozorištu na nemačkom jeziku, koje je pre više od decenije osnovano u ovoj školi.

“Pozorište je osnovano sa željom da učenicima pokažemo da nemački jezik može da se nauči i to ne samo u učionici, nego da uče jedni od drugih, da uče na sceni, da uče rečenice koje su upotrebqljive, da uče ne shvatajući da uče! Angažman u pozorištu podrazumeva veliki trud, naročito ako se ima u vidu da nismo školovani teatar pedagozi. Često se pitamo šta nam sve ovo treba, ali učenici to žele i mi im izlazimo u susret. Sa pozorištem smo učestvovali na brojnim festivalima, putovali smo u Hrvatsku, Nemačku, Rumuniju, đaci su bili u prilici da razmenjuju iskustva sa vršnjacima, da nauče mnogo toga, na taj način se stvaraju neraskidive veze”, ističe Katarina.

Cilj profesorki je da od svojih učenika naprave mlade, obrazovane ljude koji dobro govore jezike, jer, kako kažu, nemački jezik je jezik nauke i tehnike, pisaca, kompozitora, jezik našeg okruženja. Osim pukog učenja gramatike, uče ih tamošnjem životu, pa je u tom pravcu, za vreme pandemije realizovan projekat razmene iskustva sa školom iz Berlina pod nazivom „1300 km na jedan klik”. Tinejdžeri iz Valjeva i Berlina su jedni drugima postavljali pitanja, izazove, odgovarali i od toga je napravljen film.

Od skora, četiri profesorke iz Valjeva: Ivana Veselinović, Ivana Vitorović, Katarina Mirković i Katarina Živković (predaje u Ljigu i Koceljevi), od ukupno 15 iz cele Srbije, učestvuju u obuci za multiplikatore Gete instituta, da bi u narednom peridu mogle da drže sertifikovane seminare u ime instituta za profesore. Kako otkrivaju, valjevski aktiv je kada je reč o raznim seminarima i obukama, najaktivniji, a razlog za njihovu zainteresovanost leži u tome da na tim programima uvek čuju nešto novo, interesantno, primenjivo u nastavi, a ujedno razmenjuju iskustva sa kolegama iz drugih gradova i zemalja.

B. M.