U periodu od 30. marta do 2. aprila u Varaždinu su održane 19. Pozorišne igre na nemačkom jeziku, festivalu na kome je prikazano 50 predstava učenika iz Slovenije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, a kao jedini predstavnici iz Srbije, učenici Valjevske gimnazije izveli su predstavu „Hotline“ po tekstu nemačkog pisca Petera Futeršnajdera. Gimnazijalci Luka Trifunović, Milica Jevtić, Ivana Jevtić, Tijana Marijanac, Janko Marijanac, Jovan Pakević, Bogdan Petrović i Nikola Babović vredno su pripremali ovu predstavu sa profesorkama nemačkog jezika Katarinom Mirković i Ivanom Veselinović i u Varaždinu prikazali svoje glumačke sposobnosti i vladanje nemačkim jezikom.
Valjevska škola nastupila je na ovom festivalu na preporuku i poziv organizatora, kao škola koja se već pokazala i dokazala na brojnim festivalima ovog tipa na kojima su ranije učestvovali. Kako podseća profesorka nemačkog jezika Katarina Mirković, u Valjevskoj gimnaziji već osam godina postoji pozorište na nemačkom jeziku i za to vreme nastupali su sa svojim predstavama dva puta u Frankfurtu, dva puta u Osijeku, četiri puta u Temišvaru, u Novom Sadu svih godina, izuzev dve godine trajanja pandemije i sada treći put u Varaždinu.
– Nagrade na pozorišnom festivalu stranih jezika u Novom Sadu za scenario i za glavnu ulogu bile su nam svojevrsna ulaznica, odnosno preporuka za učešće na festivalima, ne samo u Srbiji, nego i inostranstvu. Na festivalu u Temišvaru, koji funkcioniše po principu poziva odrđenim pozorišnim trupama za koje smatraju da su vredne da dođu i nastupe, mi smo uspostavili kontakt sa organizatorima festivala u Varaždinu i tako je krenula intenzivnija saradnja. Od samog početka rada dramske sekcije na nemačkom jeziku postojala je snažna volja i želja da nešto uradimo drugačije, da učenicima na neki drugi način pružimo motivaciju da uče strane jezike. Engleski jezik uvek ima primat, nemački jezik doživljavaju kao težak, misle da nemaju talenta, pa smo želele da im ta ubeđenja otklonimo. Rad dramske sekcije je iskorak od redovne nastave. Svake godine kada krenemo da spremamo, najpre tekst, pa prevod, pa adaptacije, svaki put se pitamo šta nam to trebalo i svaki put kažemo da sledeće goidne pravimo pauzu, ali to se ne desi. I nama, profesorima je to vetar u leđa. To je veliki angažman koji zahteva dosta truda, ali imamo moralnu satisfakciju kada vidimo naše učenike zadovoljne. Mi volimo ovu školu, nama to nije samo radno mesto, nekada smo bili i đaci ove škole i imamo neki poseban odnos, a onda se, na neki način, to više i ne meri. Ono što je bila početna ideja da uradimo nešto drugačije, sada je postalo nešto po čemu smo prepoznatljivi – istakla je profesorka Katarina Mirković.
Za razliku od prethodnih godina kada su se trudili da pozorišna predstava koju pripremaju od početka do kraja bude rezultat zajedničkog rada sa učenicima, tako što su profesorke najpre birale tekst, prevodile ga, adaptirale i same i sa učenicima na sceni, ove godine su uzeli gotov tekst preveden na nemački jezik i za relativno kratko vreme pripremili predstavu za koju su dobili samo reči hvale u Varaždinu, otkriva profesorka koja je uputila pohvale na račun svih osmoro učenika koji su revnosno dolazili na probe, shvatili svoj zadatak vrlo ozbiljno, zahvaljujući čemu je sve proteklo u najboljem redu.
– Taj timski rad i aktivna upotreba jezika doprinose da učenici lakše ovladavaju određenim rečeničnim strukturama, frazama, da lakše uče reči, na sceni nemaju osećaj da ih neko ispituje, nego samo primene savladano. To je jedan od načina da im pokažemo da može se uči i van učionice. Osim toga, oni su otkrili neki novi svet, neki od njih su stekli samopouzdanje, oslobodili se na sceni, a svi smo se pri tom i lepo družili, putovanje je došlo kao bonus. Prilikom odabira učenika gledali smo i njihovo vladanje nemačkim jezikom, ali i ležernost na sceni, pokazalo se da to pravi dobar sklad, što su potvrdili i organizatori festivala koji su im uputili pohvale – otkrila je Katarina Mirković.
Učenici Valjevske gimnazije imali su priliku da gledaju sve tri večeri predstave njihovih vršnjaka, ali i da učestvuju na radionicama „Kommunikationsinitiative: Sprechen, Singen, Tanzen“. Prepuni su lepih utisaka sa ovog putovanja i učešća na festivalu, stekli su nova poznanstva, a posebno su očarani Varaždinom, njegovom arhitekturom, kulturom i domaćinima.
Učenik trećeg razreda prirodno-matematičkog smera Luka Trifunović otkrio je da je srećan što su išli na ovo putovanje, jer kako podseća, on sa svojim školskim drugarima, zbog pandemije, ni jedne godine nije išao na ekskurziju, pa je odlaskom u Varaždin sa još trojicom drugara iz odeljenja to nadoknadio.
– Nikada ranije nisam igrao u nekoj predstavi, nisam imao iskustva sa glumom, jedina iskustva na sceni bila su kada sam svirao klavir ili pevao u horu. Nisam se prijavio za učešće u predstavi jer sam iskusan glumac, prijavio sam se jer volim nemački jezik i učim ga i pored škole. Ovo je bilo predivno iskustvo, Varaždin je prelep grad, sve je sređeno, čisto, predivna arhitektura, ljudi su fini i kulturni, lepo su nas ugostili, družili smo se i sa ostalim učesnicima i proveli sjajno vreme zajedno. Na probama je uvek atmosfera bila prijatna, svi smo se dobro zabavljali i družili. Trema nas je uhvatila pred samu predstavu, ali kada smo izašli na scenu briljirali smo i svi smo odlično izneli svoje uloge – otkrio je Luka, a glavni motivi za učešće u predstavi njegom školskom drugu Jovau Pakeviću bili su druženje i upoznavanje drugih kultura.
– Učim nemački jezik od svoje šeste godine i mislim da imam zadovoljavajuće znanje. Nisam imao prethodnog iskustva kada je reč o glumi, imao sam neke manje uloge u predstavama u osnovnoj školi, a u predstavi “Hotline” sam se osetio u svojoj koži, naročito kada smo imali improvizaciju uloga. Rad na ovoj predstavi omogućio nam je lepo druženje, upoznavanje kulture drugih ljudi, arhitekture, umetnost. Na mene je poseban utisak ostavilo Narodno pozorište u Varaždinu zbog svog baroknog stila, divno ukrašeno, zaista neopisivo – neki su od utisaka mladog Jovana koji je uživao i u predstavama ostalih učesnika koje su, kako je rekao, ostavile dobar utisak pre svega zbog tema kojima su se bavile.
Još jedan protagonista u predstavi, Nikola Babović, Lukin i Jovanov školski drug, kaže da je oduvek želeo da se oproba u glumi i da mu se sada ta želja i ispunila.
– Do sada nisam imao priliku da igram i kada su mi profesorke ponudile odmah sam prihvatio jer sam oduvek želeo da se u tome oprobam. Svidelo mi se što sam dobio zamenu uloge, glumio sam oca glavnog lika i sjajno sam se snašao u tome, ubacio sam neki svoj tonalitet, pokazao neke pokrete, svoje improvizacije koje su se svidele svima. Bilo je ovo jako lepo iskustvo, želeo bih da se ponovi i sledeće godine. Svima preporučujem da u tome učestvuju. Nije nužno da imate veliko znanje nemačkog jezika, sve se lepo nauči, profesorke lepo objasne, samo ako to želite, možete uspeti. Jednog druga koji je imao tremu, uspeli smo da kroz šalu i zajednički rad oslobodimo, sve vreme smo bodrili jedni druge. Varaždin je jako lep grad, ima prostrane ulice, dok smo mi bili tamo organizovane su izložbe automobila, koncerti. Čak im je i groblje fascinantno, to je jedna od znamenitosti tog grada – otkrio je Nikola.
B. M.
Be First to Comment