“Jedan od otaca savremenog slikarstva govorio je da sliku možete slikati samo ako uđete u nju. To što je Džejson Polok tvrdio nekada davno, pre skoro jednog veka, mi danas doživljavamo među slikama Naoda Zorića. Hteli da priznate ili ne, vi sada stojite upravo u njegovim slikama. One ne dozvoljavaju nikakvu vrstu pogovora, oni su i svojim formatom, i svojom temom, i načinom na koji su izvedene, u potpunosti autoritativne”. Ovim rečima je istoričarka umetnosti Nataša Kristić uvela publiku u slikarstvo crnogorskog umetnika Naoda Zorića na otvaranju njegove prve samostalne izložbe u Modernoj galeriji, a kako je u tekstu za katalog izložbe pod nazivom “Interegnum” konstatovala, kad stanete pred Naodove slike prvo što vam se otme u mislima je da posmatrate još jednu nacionalnju epopeju Crne Gore.
“Pred Naodovim slikama, nekako se osećamo kao kod kuće. One deluju potpuno poznato, one deluju kao deo naše lične istorije, one deluju kao ono o čemu smo često čitali i govorili, kao ono čime smo se ponosili, kao deo onogo što hoćemo da sačuvamo i da ponesemo sa sobom”, poručuje autorka teksta “Interegnum” uz napomenu da je to ono što je najnežnije i najlepše, ali i ono što Naodovo slikarstvo čini angažovanim.
“Ono što je izvesno na ovim slikama, to je da one pozivaju na jednu vrstu socijalne odgovornosti. One se jednim ogromnim vapajem koji dolazi iz tišine obraćaju svima nama koji stojimo u jednom svetu koji se nemilosrdno globalizuje i drastično menja i mi smo svedoci toga svaki dan. U tim promenama često nemamo vremena da zastanemo i da razmišljamo, a ovo slikarstvo je takvo. Ono nas tera da stanemo i da vidimo šta to postoji u svetu koju ostavljamo iza sebe, šta je to u nama što smo zaboravili, uspavali, ili još uvek nismo otkrili, a što je vredno da bude prenešeno u neki svet budućnosti. A Naod je jedna vrsta nekakvog tihujućeg monaha, koji kao da uz neku brojanicu izgovara molitve za sve nas, i njegove slike upravo jesu ti nežni krugovi na toj brojanici koji sabiraju jedan svet koji je u postupku, a ono što je za nas dragoceno u ovom hramu modernosti je činjenica da se on predstavljaje kao jedan slikar koji u potpunosti stavlja u službu slike i ove teme sve elemente slikarskog postupka. Naodova slika stoji čvrsto, stoji stabilno i poziva na kontinuirani dijalog. Izazvani ste, odgovorte”, poručila je Nataša Kristić.
Naod Zorić, umetnik koji stvara autentične predstave ljudske egyoistencije, tumačeći njenu istorijsku uslovljenost i geografsku determinisanost, predstavio se ovdašnjoj publici delima koja je stvarao dugi niz godina, od 1998. do 2025. godine, delima koja su proizvod njegove posvećenosti, njegovog života koji je posvećen umetnosti.
“Motiv ili kako ja volim da kažem, polazište u mojoj umetnosti jeste čovek, biće koje jedino liči Bogu, tvorcu svega vidljivog i nevidljivog. Ja slikam tog čoveka, čiji sam ja deo, od čije sam kosti, krvi i mleka. Ja slikam crnogorskog čoveka, tog nekog dinarskog, kršnog Crnogorca, slobodarca, koji je viši od svih planina. I sam pripadam tom crnogorskom čoveku. Taj čovek me nekako pokreće, daje mi sve ono što je bitno u životu, promišljanju, taj čovek me nadahnjuje, od njega učim, njemu se divim, njegovom odnosu prema životu, njegovoj veri da je sloboda najveće ljudsko dostignuće, da je to svetinja istom tom čoveku koji je spreman na žrtvu, koji brani svoju slobodu, svoju majku, ognjište, svoj kućni prag, i u krajnjem, ono najsvetije, brani svoju veru, svoj identitet. To jeste nešto što ga je obeležilo kroz vreme, što je dokaz njegovog trajanja, istrajnosti, postojanja i kako se ne bi neko ko pokušava da promišlja nešto u životu, ne bi divio tom čoveku, takvom, posebnom. To je moja inspiracija, neko moje promišljanje i o samom mom životu”, otkrio je slikar Naod Zorić.
B. M.
Be First to Comment