Pravi ribar ne lovi ribu, već sreću!

Ovo nije klasična ribolovačka priča. Ne govori o rekordnim količinama ulova i jedino može početi izrekom “Pravi ribar ne lovi ribu, već sreću!”

U našu redakciju stigle su fotografije valjevskih ribolovaca koji uživaju u pecanju, druženju, punim čuvarkama, ali pre svega u zadivljujućoj prirodi specijalnog rezervata “Koviljsko-petrovaradinski rit” i njegove Krčedinske ade na Dunavu.

Iz najbolje pozicije, sa vode lepog plavog Dunava, direktno iz čamca, valjevski ribolovci love ribu, ali i fantastične prizore! U smiraj Sunca imaju priliku da posmatraju kako sa Krčedinske ade poleću baloni na topao vazduh. U svojim avanturama i potrazi za ribom susreću dabrove, labudove, posmatraju brojna stada konja, podolskih goveda, magaraca, ovaca, mangulica i krava, koji ovde borave na slobodnoj ispaši.

Malo je reći da im zavidimo… Na lepoti koju vide, susretnu, dožive! Na strpljenju, koje kao važnu vrlinu gaje uz omiljeni hobi! Mirnoći kojom vladaju na vodi! Neodustajanju kad riba “ne radi”! Na sreći kad “zagrize”!

Zahvaljujemo im što su poslali fotografije i sa nama podelili svoje utiske. Uspeli su da nam dočaraju delić ove oaze netaknute prirode i da nas upoznaju sa neverovatnim prizorima neotkrivenog bisera Srema i Vojvodine.

Možda se baš zbog ovih fotografija, neko od naših čitalaca i pratilaca, za vikend ili odmor uputi put Inđije, Beške i Krčedina, da lično doživi zadivljujuću prirodu i iskusi “Srpsku Kapadokiju”.

Nijedna priča o ribolovcima ne bi bila fer, ni kompletna, bez pomene ulova. Pa, čisto da spomenemo, kažu da “radi” štuka, jez, deverika, nosara, plotica, bucov…

Posle svih utisaka, može se slobodno reći da sada mnogo bolje razumemo čuvene ribilovačke izreke “najgori dan proveden na pecanju bolji je od najboljeg dana života bez pecanja” i “ni Bog dane provedene u ribolovu ne računa u životni vek”!

Ribolovci, neka vam je BISTRO!

M.P.M.