Press "Enter" to skip to content

PONOVO RADI NOVAKOVIĆA MLIN – NASTAVLJENA TRADICIJA DUGA VEK I PO!

Dok šetaju jednim od omiljenih izletišta u gradu, uz reku Gradac, retko koji Valjevac se zapitao čije je to, a mnogi, kao ni potpisnik ovih redova, ne znaju da su zapravo svi ti placevi uz reku u vlasništvu porodica starih vodeničara, mlinara koji su svih ovih godina tu zemlju održavali i sačuvali ovaj kraj Valjeva kojim se neretko ponosimo! Svima su nam puna usta tradicije, istorije, prirodnih lepota našeg kraja, a na kraju, sve se svede na pojedince koji nam omogućavaju da imamo čime da se dičimo!

Na ovo nas podseća jedan od njih, Miloš Novaković, nastavljač mlinarske tradicije duge 150 godina, čukununuk čuvenog Novaka koji je došao iz sela Belića sa sinom Milošem i unucima Boškom i Nikolom i na reci Gradac od begove vodenice podigao čuveni Novakovića mlin u kojem se evo već sad vek i po, sa kraćim prekidima, mlelo žito.

„Ova vodenica je jedna od retkih vodenica koja je u vlasništvu jedne porodice. Većina je u vlasništvu više porodica. Na Gradcu imamo dve porodične vodenice Novakovića, prva je mojih stričeva, u blizini gradskog parkinga, a druga je naša koju smo nedavno moj bratanac Bora i ja „izvuli iz korova”. Valjevci vole da šetaju ovim krajem, a ni ne znaju zašto je to tako lepo, zašto je lep taj jaz, reka Gradac, da je sve to zemlja nekih vodeničara, mlinara, ljudi nevidljivih u paspalju, da su to oni sačuvali bez ičije pomoći, kao izletište, a to je zato što smo uvek živeli od naroda i narod je uvek bio dobrodošao, a tako smo i mi opstali”, podseća naš domaćin koji je obaveze prema precima, želje da se održi tradicija, da najstariji mlin u valjevskom kraju opstane, krenuo u poduhat njegovog sređivanja i ponovnog stavljanja u pogon, nakon pauze u radu od desetak godina. Zahvaljujući njegovoj rešenosti od pre par meseci u ovom mlinu se ponovo začuo veliki vodenični kamen koji uz huk vode melje žito!

IMG_20240315_133936

„Samo je jedan vlasnik bio između turskog bega i moje porodice. Kad su Turci otišli iz Valjeva došao je moj čukundeda Novak iz sela Belića, preuzeo posao i ja sam peta generacija koja se time bavi takoreći neprestano, pauze smo pravili nekad zbog rata, a poslednji put zbog poplava i to je bila najduža pauza. Voda daje sve i voda uzima sve! Tako je uvek bilo u ovom poslu. Poplave u maju 2014. godine nanele su veliku štetu i stavile mlin van pogona. Pre izvesnog vremena, sinovac Bora i ja smo počeli da obnavljamo krov, da čistimo unutrašnjost i malo po malo, mlin je stidljivo izašao iz korenja”, s ponosom priča Miloš i provodeći nas kroz prostorije stare, trošne zgrade koja odiše autentičnošću, uspomenama, prisećajući se početaka…

FB_IMG_1710496608929

„Moj čukundeda je kupio begovu vodenicu sa jednim kamenom i krenuo polako u mlinarski posao. Bilo je to jedno od centralnih mesta za naš kraj, valjevski, ali i užički, podgorski. Njegov sin, moj pradeda Miloš bio je prvi industrijalac, veliki radnik, vizionar tog vremena i od jednog kamena došao je do pet kamenova sa valjaricom, do industrije koja je obeležila Gradac i Valjevo. On i njegovi sinovi Vladeta i Dragan Novaković bili su prvi u Srbiji koji su posle Drugog svetskog rata, 1968. godine, napravili prvi privatni mlin sa valjnim stolicama, a ostali smo jedini koji imaju Peltonove turbine koje koriste snagu reke za prozivodnju energije za pokretanje uređaja i mašina. Te turbine su odlivene u Sloveniji, zamislite koji je poduhvat bio u to vreme doterati Peltonovu turbinu na konjskoj zaprezi iz Slovenije, ili valjnu stolicu iz Kragujevca!”

received_302751645891311

Valjne stolice švabske proizvodnje sa početka industrijalizacije, iz 1880. godine, i dalje su u mlinu, a kako naslednik otkriva plan mu je da očuva originalnu postavu mašina, da ih remontuje da budu u funkciji. Nije lako naći majstore da naprave rezervni deo, a pri tom zadržati mašinu u izvornom obliku, ali našem sugrađaninu je stalo da se to očuva, makar u vidu eksponata, da ljudi mogu da vide šta je nekada mlelo žito.

IMG_20240304_141749

U Novakovića mlinu veliki kamen težak oko 400 kilograma uz huk vode ponovo melje žito, kukuruzno, beli i žuto, i integralno pšenično, uz mali broj obrtaja može da samelje veliku količinu, oko 80 kilograma hladnog brašna na sat, brašna koje zadržava sva hranljiva svojstva žitarice, a svako ko je jednom kupio brašno iz ovog mlina, redovno se vraća!

„Neki profit ne očekujemo, važno nam je da bude održivo, a pre svega, da ne propada dalje, da se tradicija duga 150 godina nastavi”, otkriva Miloš koji je jedan od retkih majstora, i mlinar i vodeničar.

received_374431215395658

„Učio sam od najboljih majstora, od strica i od poslovođa i glavnih mlinara iz „15. septembra” – Miloša Milanovića, Mladena Milanovića, Dragiše Savića i najpoznatijeg mlinara u kraju i dalje, mog strica Vladete Novakovića. Kada je moj otac umro, oni su me učili, sa 22 godine sam sve znao sam da radim, zahvaljujući tim velikim majstorima, a nadam se da će posle mene to nastaviti moj sinovac.”

Kao veliki poznavalac ovog kraja, Miloš se vraća na početak naše priče i otkriva da je od ušća Gradca u Kolubaru pa uzvodno sve bila vodeničarska i mlinarska zemlja, od Umkovića ili Petkovića hidrocentrale, preko Tadića, Umkovića mlina, nadovezivali su se jedan na drugi, i sve te zelene površine u kojima danas mnogi uživaju zemlja su nekih vodeničara.

FB_IMG_1710496539548

„Sa nestankom sela prestala je potreba za mlinovima i zato su mnogi nestali, ali se obnavljaju vodenice. U gornjem delu Gradca očuvale su se samo Savatijevićeva, preko puta Konjičkog kluba, i Filipovićeva vodenica kod Ploča, tu si i Lelićke, Bogatinske, Ćelijske i mnoge druge, ne zna im se broj, sve u klisuri reke Gradac! Sve to čuvaju i održavaju u životu, koliko mogu, porodice. Mi smo bogat grad jer imamo jaz i reku jedno pored drugog, nekada je to izgledalo, da ne preteram, ali kao Venecija, sa svim tim jazovima, ali smo to uništili”, sa žaljenjem priča Miloš koji se žestoko borio da u blizini mlina bude urađena brana, da se obližnji most nazove po čuvenom Milovanu Glišiću, da Valjevci svih dobi uživaju na njegovoj dedovini, na jednom od najlepših, a sasvim sigurno, najuređenijih delova Gradca, čuvenom River baru, gde se mogu osvežiti od visokih temperatura leti, uživati u žuboru reke i divnom zelenilu, a ponekad i u nesvakidašnjim kulturnim dešavanjima koje Miloš Novaković uvek rado ugosti.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *