Početak funkcionisanja Medijskog skloništa u Valjevu

U Velikoj sali Skupštine grada održana je panel diskusija “Medijsko sklonište Valjevo” za predstavanike organizacija civilnog društva i medija, sa namerom da se valjevskoj javnosti ukaže na važnost zajedničkog delovanja u borbi za slobodu izražavanja i medija, na posledice propagandnog izveštavanja na građane i društvo, a predstavljeni su podaci istraživanja trošenja sredstava kroz javne konkurse u sektoru medija, civilnog društva, kulture i omladine, kao i kapaciteti organizacija civilnog društva za proces evropskih integracija u Srbiji. Konceptu “Medijskog skloništa”, kao novom modelu okupljanja zainteresivanih građana, neformalnih grupa i inicijativa, oko vrednosti koje predstavljaju zajednički interes, prodružilo se valjevsko Udruženje “Dijalog”, koje je bilo i koorinator ove panel diskusije. Panelisti su bili Aleksandar Milijašević iz Udruženja “Dijalog”, Tanja Maksić iz BIRN-a, Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Nebojša Andić, konsultant.

Uz podršku građanskih inicijativa “Madijska skloništa” već postoje u Vranju, Kragujevcu, Nišu, Čačku, Užicu, Novom Pazaru i u napem gradu, a u fazi nastajanja su u Zaječaru, Preševu, Bujanovcu, Šapcu, Pančevu i drugim gradovima širom Srbije.

“Današnji događaj je početak funkcionisanja “Medijskog skloništa” u Valjevu. Ideja je da građani, mediji i organizacije civilnog društva, budu zajedno u suštini ono što jesu – stub zaštite ljudskih prava i jedan od važnijih stubova slobodnog izražavanja u državi. Tu priliku ćemo od jeseni imati u Valjevu. Bazična ideja je da razmenjujemo informacije, zajednički delujemo u odbrani javnog interesa vezano za različite teme”, kazao je Aleksandar Milijašević iz Udruženja “Dijalog”, koordintora panel diskusije.

Predstavljajući rezulate istraživanja Koalicije “Otvoreno o konkursima” o tome kako se troši novac kroz javne konkurse u sektoru medija, civilnog društva, kulture i omladine, koordinator programa BIRN-a u Srbiji Tanja Maksić iznela je podatak da je gledajući republički nivou u ova četiri sektora za prethodne 3 godine potrošeno 15,5 milijardi dinara, od čega je tri četvrtine otišlo u sektor civilnog društva i medija, dok kultura i omladina ostaju nepotpuno i nedovoljno finansirane, na sva tri nivoa vlasti. Prema njenim rečima, istraživanje je pokazalo da postoji preko 13.000 projekata koji su finansirani sa manje od 100.000 dinara, a da nasuprot tome postoji jedan broj projekata koji su, kako je rekla, vrlo izdašno finansirani od strane države. Navela je da se među deset najbolje finansiranih projekata, koji vrede više stotina miliona dinara pojedinačno, nalazi pet regionalnih televizijskih stanica, između ostalog i Vatrogasni savez Srbije, Exit festival, nekoliko organizacija civilnog društva, kao i crkvene opštine koje su dobile značajna sredstva za izvođenje nekih građevinskih radova.

Tanja Maksić je sa novinarima podelila i podatke iz istraživanja kako se troši novac kroz javne konkurse u sektoru medija, civilnog društva, kulture i omladine na teriotriji Valjeva i Kolubarskog okruga.

“U periodu od 2019. do 2021. godine u Valjevu i Kolubarskom okrugu je samo u ova četiri sektora potrošeno oko 167 miliona dinara. Od toga je 111 miliona iz Grada, dakle najviše novca ide odavde. Pretpostavljam da je taj novac u skladu sa ekonomskom snagom samog grada, jer gradovi poput Beograda, Novog Sada dosta izdašnije finansiraju civilno društvo i medijski sektor. Mediji su pojedinačno najbolje finansirani, podržani su sa manjim brojem projekata nego civilno društvo, ali pojedinačna vrednost projekta je veća nego za sektor civilnog društva. Na medijskim konkursima, na teritoriji Kolubarskog okruga, podržano je 143 projekta ukupne vrednosti oko 68 miliona dinara, dok je za 230 projekata organizacija civilnog društva dodeljeno 76 miliona dinara. Bilo je dosta projekata iz oblasti kulture, što nije baš slučaj kada se pogledaju podaci ugrubo i nismo pronašli da je bio ijedan projekat za omladinske politike. Istraživanjem je utvrđeno da je na teritoriji Kolubarskog okruga podržano 145 projekata iz kulture ukupne vrednosti 23,5 miliona dinara. Takođe, valja istaći da smo našli puno rešenja gde nema naziva projekta”, kazala je Tanja Maksić.

Aleksandar Milijašević se nadovezao da se samim ovim rezultatima istraživanja o trošenju sredstava kroz javne konkurse u sektoru medija, civilnog društva, kulture i omladine u prethodne tri godine u Valjevu nameće nova aktivnost.

“Moraćemo sa ljudima koji vode ovaj grad da sednemo i malo ozbiljnije razgovaramo o tome kako se troše javni novci, da li projekti koji su podržani u prethodnom periodu podržavaju i rade na jačanju javnog interesa u našem gradu, ili su ti konkursi samo protočni bojleri za neke partikularne interese. Verujem da ćemo i sa medijima i sa organizacijama civilnog društva i aktivnim građanima pre svega, uspeti da napravimo jednu vrstu sinergije i da ljude iz Karađorđeve 64 ubedimo da je to javni novac, da on predstavlja javni interes i interes onih građana koji taj isti budžet pune i crpe ta sredstva”, istakao je Milijašević.

Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji govorila je o kapacitetima organizacija civilnog društva za proces evropskih intergacija u Srbiji. Navela je da Konvent danas broji preko 800 organizacija koje su podeljene u 24 radne grupe, čiji koordinatori na dnevnom nivou komuniciraju sa predstavnicima Vlade Republike Srbije zaduženim za evropske integracije. To je proces, kako je istakla, u koji svi treba da budu uključeni.

“Srbija se već 8 godina nalazi u procesu pregovora sa Evropskom unijom i taj proces vodi Vlada. Međutim, potrebno je da čitavo društvo u taj proces bude uključeno. Gradovi i opštine u Srbiji već dve decenije učestvuju u brojnim projektima koji su finansirani od strane Evropske unije. Svuda po Srbiji možete videti table na kojima piše da je to donacija građana Evropske unije građanima Srbije. S obzirom na to da su jedinice lokalne samouprave rekle da prepoznaju organizacije civilnog društva kao partnere, posebno u oblastima socijalne zaštite i životne sredine, opet je nedovoljan broj ljudi i organizacija koji učestvuju u kreiranju politika na lokalu. Mali je broj zainteresovanih i kada je u pitanju rasprava o lokalnim budžetima i mi želimo da ponudimo stalni mehanizam konsultacija između organa lokalne samouprave i građana koji su predstavljeni preko svojih udruženja, po ovom modelu po kome Konvent radi”, kazala je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, inače naša Valjevka.

Takoše naš Valjevac, Nebojša Andrić, kao konsultant i učesnik panel diskusije, govorio je na temu propagande u medijima i kakve posledice propagandno izveštavanja medija ima za građane i društvo. Andrić je ilustrovao propagandne metode i tehnike, kojima medijski svet, nažalost, ni danas ne odoleva, navodeći zanimljive primere iz Prvog i Dugog svetskog rata, ali i ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije tokom devedesetih.

“Kako bi se smanjile negativne posledice propagande na građane i društvo u Srbiji, neophodno je da se više pažnje posveti medijskoj pismenosti. Smatram da je neophodno i da se u obrazovni sistem kao obavezan školski predmet uvrsti medijska pismenost”, naglasio je Nebojša Andrić.

Naredni korak je povezivanje Medijskih skloništa u gradovima širom Srbije, međusobna razmena iskustava i zajedničke akcije.