Press "Enter" to skip to content

Pazolini, laganje i slaganje – Počela 37. sezona kultne manifestacije “BOOKs u Dvorištu”

Veliki umetnik Pjer Paolo Pazolini i knjiga „Dragi Pjer Paolo” autorke Dače Maraini, okupili su u dvorištu Biblioteke književnicu Ljubicu Arsić, glavnog urednika Izdavačke kuće CLIO i brojnu publiku na prvom programu u okviru kultne manifestacije „BOOKa u Dvorištu” koju po 37. put organizuje Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović”. Zvucima sjajnih muzičara, Peše i Vite, otvoreno je ovo sjajno književno veče koje je valjevskoj publici otkrilo detalje iz burnog, ali prerano okončanog života kultnog reditelja Pazolinija, još uvek snažnog i uticajnog, sposobnog da nadahne.

IMG-0596f776af855bbb45897f9a2c3b1ceb-V

“Pjer Paolo Pazolini – veliki stvaralac, veliki umetnik, neko ko jo je svoje vreme obeležio ne samo umetnički, nego i kao javna ličnost, neko ko izlazi izvan antropoloških okvira na koje smo navikli i koje smatramo uobičajenim. On je probio granice na svoj, ponekad i spektakularan način, mada toga verovatno nije bio svestan, ali smo svesni mi kao poštovaoci njegovog dela”, poručio je glavni urednik Izdavačke kuće CLIO Zoran Hamović.

Nešto više od veka od njegovog rođenja, a uskoro i pola veka od njegove nasilne i mračne smrti, podsećamo se da moramo voditi računa o umetničkim veličinama i stvarocima koji su obeležili ne samo jedan vek, nego su obeležili brojne oblasti, poput Pazolinija.

IMG-759f199457ba5b63b6b5ff4475033221-V

“On je na izvestan način provocirao tadašnju javnost. U političkom smislu je bio antifašista i ne treba zaboraviti činjenicu da je njegovo delovanje ipak bilo vezano za šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka, kada je postizao najviše, sve do same smrti. To su godine u kojima je Evropa i dalje sa poštovanjem gledala na levicu i nije se sasvim slagala i uklapala u kapitalistički napredak. Tada je on bio vrlo i privlačan i popularan svojim istupima, incidentima koje je pravio u svojoj zemlji. Ali isuviše bismo ga, da tako kažem, stavili u jednu kutiju ako bi smo samo dali tu vrstu predznaka. On je bio mnogo više. On je jednostavno bio neko ko je izuzetan stvaralac, superioran intelektualac, pre svega. Čega god se latio, davao je takvu vrstu rezultata koji su za to vreme, bili izuzetni, pa samim tim, provokativni. Možda ga mi danas čitamo drugačije, ali njegovo opstajanje, ne samo u kulturi, nego u našoj svesti, je mitsko. Njegova karijera je presečena i mi osećamo tu nepravdu da je otišao pre vremena, da nije došao do one tačke koja je prirodna, nego je neprirodnom smrću odstranjen iz stvaralačkog procesa i zbog toga je zakoračio u mit”, smatra Zoran Hamović.

Neposredni povod za razgovor o kultnom reditelju bila je knjiga „Dragi Pjer Paolo” autorke Dače Maraini kojom je ona podiže literarni spomenik velikom umetniku i svom dragom prijatelju, a kako je pojasnila književnica Ljubica Arsić, ovo je zapravo knjiga o borbi jedne žene koja pokušava da artikuliše sopstveni glas.

IMG_20240626_200423

“Ovo je knjiga o jednom vremenu, o prijateljstvu, o mladim umetnicima koji su se u to vreme okupljali, a kako sam je ja razumela, to je knjiga o stasavanju jedne mlade žene koja u vreme prijateljstva sa Pazolinijem ima 26 godina, ima supruga od 60 godina, čuvenog pisca Alberta Moraviju, i pokušava da se između ta dva genija, autoriteta, izbori za sopstveni glas. Bez obzira što su joj davali neku vrstu slobode, oni su ipak svojim uspesima i svojim jakim ličnostima uticali na nju i u pozitivnom i u jednom negativnom smislu. Ona sa Pazolinijem razgovara u snovima, gde se on pojavljuje u jednoj simbolici, u formi odgovora koji su ključni odgovori na sva njena pitanja”, otkrila je Ljubica Arsić, a na pitanje da li okolnosti u kojima je Pazolini živeo i stvarao oblikuju takve umetnike, da li određeno vreme svojim vibracijama stvara genijalce ili se oni naprosto rađaju, odgovara:

“Da, to je bilo vreme velikih umetnika, tu se pojavljuje i Marija Kalas, pojavljuje se i Felini, ali ja sam negde sklonija da razmišljam o tome da pojava jednog genija koji je neka vrsta zvezde koja prejako sija, zapravo povuče ono što je u drugim ljudima izuzetno i da se onda oko te zvezde napravi jedna konstelacija različitih zvezda – da je uticaj pojedinca, uticaj jake ličnosti toliko moćan i toliko presudan da on artikuliše i druge koji se nalaze oko njega, u najboljem svetlu”.

Večeras se program u dvorištu nastavlja razovorom na tamu „Tajne evropske i srpske književnosti” u kojem učestvuju prof. dr Aleksandar Jerkov i Mladen Vesković, knjiž. kritičar i esejista, dok je za sutra najavljena priča o spomeničkom nasleđu Srbije 19. i prve polovine 20. vek. Učesnici ovog programa prof. dr Igor Borozan i dr Jovana Milovanović sa Filozofskog fakulteta Beograd (odsek za Istoriju umetnosti), otkriće nam brojne zanimljivosti vezane za umetnički vrlo važan period razvoja naše zemlje.

Za koga je važan rodno senzitivan jezik? Da li rodno senzitivan jezik utiče i na rodnu ravnopravnost? Da li rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti? Ovo su samo neka od pitanja na koje će sledeće srede odgovore dati prof. dr Sreto Tanasić i prof. dr Aleksandar Milanović.

IMG_20240626_200432

Naredne večeri, u četvrtak, 4. jula, u Dvorištu će se povesti razgovor o pozorištu kao alternativi koja se suprotstavlja industiji zabave, kao prostoru za razmišljanje, za preispitivanje, za napor volje i osećaj lepote jedinstvenog doživljaja. O ovoj temi govoriće Miloš Latinović, književnik i direktor Bitef teatra, Aleksandar Jugović, književnik i Mladen Vesković, knjiž. kritičar i esejista.

Poslednje veče ovogodišnje sezone „ BOOKa u Dvorištu” u petak, 5. jula, biće posvećeno profesoru emeritusu Draganu Stojanoviću, dobitniku „Andrićeve nagrade”, Nagrade „Beskrajni plavi krug”, Nagrade „Branko Ćopić” i „Nikola Milošević” i drugih. Gost Matične biblioteke i valjevske publike decenijama privlači pažnju kako čitalačke, tako i naučne publike, a svoj život je posvetio literaturi i njenom proučavanju. O njegovom književnom opusu i naučnom radu govoriće književni kritičari Tamara Mitrović i Mladen Vesković.

Programi za najmlađe – Vesela sreda i kreativni četvrtak

I ovog letnjeg raspusta, Biblioteka je pripremila kreativna, zabavna i poučna druženja za svoje najmlađe sugrađane u dvorištu i Muzeju zavičajnih pisaca svake srede i četvrtka tokom jula, sa početkom u 12 sati, a zbog ograničenog broja mesta zainteresovani se mogu prijaviti na telefon 014/291–120.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *