Jubilarni, 15. Festival zimnice u Koceljevi pokazao je proteklog petka i subote da je jedna od manifestacija koja iz godine u godinu raste i okuplja sve više posetilaca, kao i izlagača najraznovrsnijih proizvoda, od tradicionalnih džemova, mlevenog paradajza, kiselih krastavčića, ajvara do novih đakonija koje vredne domaćice osmišljavaju i na taj način proširuju ponudu zimnice. Ove godine festival je okupio preko 40 izlagača više nego prethodne godine, tako da se brojka zauzetih štandova na platou i u parku kod Centra za kuolturu popela na 260 čime je Koceljeva još jednom potvrdila titulu prestonice zimnice.
Prvog dana izlagače i posetioce pozdravio je Dušan Ilinčić, predsednik opštine Koceljeva, podsetivši da je manifestacija startovala 2009. godine, skromno, ali sa jakom verom da se može nešto učiniti za meštane ovog kraja.
“Ovde se priprema i širom Srbije prodaje najbolja zimnica. Ovde se trguje najboljim, odavde se isporuči na hiljade tegli zimnice. Zimnica je naš brend i naš adut. Zimnica je sinonim za našu Koceljevu, ovo je umeće i plod vrednih ruku naših cenjenih meštana”, poručio je Ilinčić.
Slavica Ranković, predsednica Organizacionog odbora Festivala zimnice, naglasila je da iako je ova godina bila malo čudna kada je reč o mogućnostima za pripremu zimnice, proizvođači iz svih delova Srbije su se odazvali.
“Ono što nas posebno raduje je činjenica da se mnogo mladih ljudi iz našeg kraja, koji imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, odlučilo da se bavi ovim poslom i da izlažu svoje proizvode. Svoj štand ima i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, mislim da im je zaista i mesto ovde. Potrudili smo se da učesnici imaju najniže moguće troškove štandova, da ceo skup nema vašarski karakter, da izložena roba bude obeležena etiketama proizvođača, da se više radi na marketingu. Napravljeni su dobri koraci ka osnivanju udruženja proizvođača zimnice iz koceljevačkog kraja koje bi omogućilo njihov zajednički nastup na tržištu. Nosioci cele priče trebalo bi da budu mladi ljudi koji su završili poljoprivredne fakultete i imaju svoja poljoprivredna gazdinstva”, navela je Slavica Ranković.
Med, rakija, slanina i drugi suvomesnati proizvodi, slatka, kompoti, sokovi, “energetske bombe” u teglama (razne kombinacije paprike, šargarepe, belog luka, peršun i drugih dodataka) samo su deo bogate ponude koja se tokom ova dva dana mogla naći u Koceljevi, a bogatu ponudu, pratile su i “bogate” cene. Proizvođači tvrde da su, uprkos lošijoj godini, zadržali prošlogodišnje cene, pa su se cene ajvara kretale od 800 do 1.500 dinara, mleveni paradajz oko 250 dinara po litru, džemovi od 300 do 500, kao i da svoje proizvode prodaju tokom cele godine, mahom kupcima iz Valjeva, Šapca, a možda i više iz Novog Sada i Beograda.
Jedna od izlagača, Milena Pavlović iz Koceljeve, kaže da svake godine dolazi na festival i da u proseku na godišnjem nivou proizvede oko hiljadu tegli slatkog i slanog programa, od sirupa, pekmeza, džemova, slatka, do ajvara, raznih salata, pečenih paprika, žive turšije, ljutenica, ekstra ajvar (ljubičasti luk, seckana paprika, balzamiko sirće, žuti šećer, korica cimeta, ruzmarin…), po nekim tradicionalnim, ali i receptima koje je sama godinama usavršavala.
“Godina je bila sušna, proizvodi su bili malo skuplji, ali ko je uporan i voli to da radi, spremio je. Iako je sirovina bila skuplja, mi se trudimo da zadržimo prošlogodišnje cene da bi prodaja bila dobra, ne mora svake godine da se zaradi maksimalno”, ispričala je Milena koja radi u Republičkom zavodu za katastar, a u popodenvnim satima, uz pomoć supruga, sprema zimnicu za prodaju.
Slavica Matejić iz sela Sokolovo kod Lazarevca kaže da su im na prvom mestu kvalitet i ukus, ali teško je ne primetiti njihovu tezgu zbog zanimljive, lepo dekorisane ambalaže u koju pakuju proizvode. Pored tradicionalnih proizvoda, na njenom štandu se mogu naći i šareni krastavčići sa šargarepom, kiseli miks (beli luk, šargarepa, krastavac), kako otkriva, ne samo što je zdravo, već je i zanimljivo i kreativno, i deca te proizvode radije jedu nego klasičnu zimnicu. Mnoge od njihovih proizvoda kupuju kao poklon koji se nosi kada se posećuju prijatelji i familija u inostranstvu, otkriva naša sagovornica.
“Od 2015. pravimo zimnicu. Ove godine smo morali da dignemo 10% , s obzirom da je sve poskupelo. Priprema zimnice kreće od aprila i traje do kraja novembra, a onda idemo u zimski san. Pomažu mi deca, muž, svekrva, ovo je prava porodična proizvodnja”, otkrila je Slavica Matejić iz Sokolova.
Drugog dana festivala održano je i tradicionalno nadmetanje ekipa u spremanju lovačkog gulaša, a izlagače i takmičare posetio je ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, najavivši tom prilikom da će Republika Srbija obezbediti dodatna sredstva za podršku ženama na selu.
B.M.
Be First to Comment