Digitalna promocija turizma u Valjevu, naziv je konferencije koju su na Akademiji za strukovne studije zapadne Srbije u okviru trećeg dana 37. Tešnjarskih večeri priredili udruženje za ekonomsko osnaživanje žena Valjevo i Turistička organizacija Valjevo. U pitanju je projekat koji se realizuje četvrtu godinu zaredom, a ove godine je akcenat stavljen na to kako digitalni mediji utiču na imidž grada.
Govornici, među kojima su bile influenserke i tv voditeljke Valjevke Katarina Dragićević I Marija Ognjenović, Maja Lučič iz Turističke agencije “Aska” iz Valjeva, gošće iz TO Loznica, Ivana Marković sa Akademije i Ljiljana Stanojević iz Udruženja za ekonomsko osnaživanje žena, su izneli svoja iskustva, razmenili informacije i dali predloge za poboljšanje digitalne promocije grada kao i na koji način se preko društvenih mreža mogu zainteresovati ciljne grupe.
Okrugli sto u organizaciji Unije žena poljoprivrednica Srbije “Inicijative mladih menjaju zajednicu” održan je juče na Univerztetu Singidunum, projekat koji drugu godinu zaredom podržava Nemačka razvojna agencija GIZ. Kao i prethodne godine, predstavljeno je pet inicijativa mladih koje mogu doprinete poboljšanju života na selu, a koje se odnose na povezivanje i umrežavanje mladih na selu, upoznavanje sa fondovima koji im mogu pomoći u preduzetništvu, zatim podršku starijim poljoprivrednicima u korišćenju agro baze podataka, pomoć invalidnim licima u seoskim sredinama, a jedna od tema je „Mentalna higijena u školskim klupama”.
Lutkarska predstava “Avanture jednog mede” u kojoj su glumili vaspitači Kreativne radionice “Pinokio”, a nešto kasnije i dečja predstava “Ikarov let” ulepšali su treći dan 37. Tešnjarskih večeri najmlađim Valjevcima.
Izložbom arhivskih dokumenata pod nazivom “Zanatstvo i trgovina u Valjevu tokom 19. i početkom 20. veka” autora Vladimira Damnjanovića i promocijom 58. broja časopisa “Glasnik” Međopštinski istorijski arhiv Valjevo se predstavio publici na ovogodišnjim Tešnjarskim večerima.
Slojevita priča o razvoju zanatstva i trgovine, o odnosu tadašnjeg državnog aparata prema njima, zakonskim uredbama i ukazima koji su uređivali ove oblasti, a možda najpre priča o ljudima koji su bili predstavnici građanskog sloja u Valjevu, moralnim, obrazovanim ljudima, porodicama koje su imale ogroman uticaj na razvoj Valjeva, poput porodica Lazić, Korać, Obradinović, Gođevac, Tadić, koje su organizovale brojne humanitarne akcije, pomagale obrazovanje siromašne dece, pomagale ekonomski razvoj grada i koje bi, kako je naglasio autor izložbe, trebalo da nam služe za primer.
“Ova priča je jako slojevita, želeo sam da prikažem odnos državnog aparata prema pitanju zanata i trgovine u Srbiji. Jedna od osnovnih zakonskih odredbi koja je uticala na razvoj zanatstva i trgovine jeste uredba kneza Aleksandra Karađorđevića iz 1847. godine Uredba o esnafima kojom je definisan razvoj zanatstva za naredni period. Uvidom u ovu izložbu ćete videti različite podatke o udruženjima zanatlija i trgovaca, njihov razvojni put, borba za ekonomska prava, njihove međusobne ciljeve, ali i priču običnog čoveka, zanatlije, trgovca, neku molbu da se otvori njegova radnja, da se proširi delatnost… – otkrio je autor uz napomenu da se Valjevo tokom 19. i početkom 20. Veka smatralo zanatskim centrom u Kraljevini Srbiji.
– Spominje se 35 različitih vrsta zanata u Valjevu početkom 20. veka i preko 300 zanatlija koje su delovale. Bile su to uglavnom male radionice gde su radila jedan ili dva majstora i pomoćnika, bilo je par gde ih je bilo do deset. Odlučio sam da 1940. godina bude poslednja, granična, jer nakon toga počinje rat, druge okolnosti, a nakon Drugog svetskog rata zanatlije su počele da rade u velikim fabrikama i postrojenjima, u totalno drugačijem društvenom sistemu.
Zavičajni književni agape ugostio je ove večeri mladog valjevskog pesnika Marka Todorovića koji je priredio svojevrsni kabare, izvodio je pesme sa svog prvog albuma i govorio poeziju iz svoje knjige “Noći u pisanoj formi”
– To su pesme koje su godinama nastajale, noću, kada inspiracija navire, pa se naslov i nametnu. Tu ima kratkih misli, crtica, zapisa, kratkih priča, pomalo i proze u zbirci. Do sada sam objavljivao ove svoje zapise po internet portalima, mahom tviteru sadašnja X mreža, bilo je dosta reakcija, pa sam se osmelio da to stavim u knjigu. Ljudi jako lepo reaguju, oni te ne poznaju, ali te upoznaju kroz ono što pišeš, a u svom rodnom gradu su dobili priliku da upoznaju neku moju drugu stranu – rekao je mladi pesnik, po struci glumac Marko Todorović.
Mezimac, Ratne igre, Ratne igre, Bolje da sam druge ljubio, Još ovu noć mi daj… Popularni hitovi grupe “Kerber” odjekivali su sinoć Valjevom, a članovi ovog sastava proveli su publiku kroz četiri decenije dugu karijeru.
Goran Šepa poznat kao Gile Kerber, frontmen benda, prisetio se da su u Valjevu svirali osamdesetih godina prošlog veka u Domu kulture i da je trebalo da sviraju 2020. godine za Dan grada, što je otkazano zbog početka pandemije korona virusa, ali da od Valjeva nikad nisu odustali jer, kako reče, ovde imaju puno fanova.
– Trideset sedam godina trajanja festivala, to je bogata tradicija i raduje nas da smo posle toliko godina ponovo u Valjevu. To što smo još na bini znači da nas žele i da smo dobri. Četrdeset godina je prošlo kao treptaj, nešto neverovatno i što dalje idemo sve brže i brže prolazi vreme. Druga je distanca sa koje gledam sada i pre 20 godina jer kad počinješ, nisi ispunjen, dokazan, imaš druge ambicije, mlad si, godine ti opravdavaju sva ponašanja, sa godinama počinješ da budeš odgovorniji i čini mi se da smo došli u taj stupanj da se mi više ne dokazujemo, mi sada uživamo u muzici, a publika to oseća. A što se tiče sazrevanja publike, oni koji su sa nama od starta znaju o čemu pričamo, međutim u prvim redovima su deca koja su mlađa od naše najmlađe pesme, slušaoci od 10 do 15 godina koji jako dobro znaju opus i najveća priča jednog benda je u toj publici koja je u prvim redovima, a hvala bogu mi je imamo. To znači da naša muzika ima budućnost, samo da mi ostanemo zdravi da možemo i dalje da sviramo, da se radujemo muzici – rekao je uoči koncerta Gile Kerber.
Be First to Comment