Od lovca do modernog Evropljanina – Srbija kao prva stanica na tom putu!

“Kako su nastali moderni Evropljani?” naziv je stručne tribine koju je organizovao Centar za interdisciplinarna istraživanja Inter Logos, a na kome je o novim naučnim metodama i saznanjima vezanim za poreklo strosedelaca Balkanskog poluostrva govorio Valjevac, arheolog Andrej Starović, rukovodilac i viši kustos Zbirke za stariji neolit Narodnog muzeja u Beogradu. Kao jedan od retkih predstavnika iz Srbije, on je bio deo internacionalnog tima od 117 istraživača i 80 institucija koji je sproveo dvogodišnje istraživanje tokom koga su analiziranni ostaci 225 osoba koje su živele na prostorima Balkana u rasponu od oko 11.500 godina u periodima mlađeg paleolita i mezolita. Rezultat njihovog rada krunisan je naučnom studijom “Genomska istorija Jugoistočne Evrope” objavljena u renomiranom časopisu “Nature” poznatom po kontinuiranom rušenju naučnih tabua i pomeranju zadatih granica.

Kao najvredniji rezultat ovog istraživanja, bivši gimnazijalac, danas priznati arheolog Starović navodi da su prvi počeci načina života kakav mi danas živimo nastao na tlu današnje teritorije severozapadne Anadolije, prostora između Turske i Bugarske, a da je prva stanica na tom putu bila današnja Srbija.

“Na području Đerdapa, deo naše panonije Panonije, centralne Šumadije, pronađena je prva generacija “mešanaca” između onih lovaca, sakupljača, ribara koji su živeli takvim stilom života poslednjih 200 hiljada godina i sasvim novog stanovništva koje donosi potpuno nov stil života na jednom mestu, građenje sela, kuća, stoka, žito, proizoivdnja hrane, potpuno nov životni stil koji danas uzima dravo za gotovo kada je tako bilo uvek, a nije”, naveo je Andrej Starović koji je publici u sali Valjevske gimnazije slikovito dočarao životne navike tadašnjeg stanovništva, uz precizne opise biljnog i životinjskog sveta i ostalih detalja koji su otkriveni ovim i nekim ranijim istraživanjima.

“Neolit je vreme koje je stvarno ključno za početak svega što danas znamo. Vrlo često se događa da mi pomišljamo da mnoge stvari, način na koji živimo, domovi naši, ulice, komunikacija, trgovine, da su sve izmišljotine, to jest da nije mnogo toga bilo pre nas, međutim, to je pravi početak načina života koji mi živimo. U arheologiji se sigurno četrdesetak godina vodila debata da li smo mi, mislim generalno Evropljani, zapravo autohtoni ovde ili se radi o tome da je nekakva praistorijska migracija stanovništva ispraznila tadašnju Evropu i napunila je nekim drugim svetom. Arheolozi su tu najčešće oni koji donose nova otkrića, nova saznanja, međutim, ova vrsta studije je baš interdisciplinarna, inicirali su je u dobroj meri biolozi, odnosno specifični mikrobiolozi koji se bave israživanje DNK i genomom. To je sad hit u svetskoj nauci i zahvaljujući tome u potpunosti je moguće iz ostataka kostiju, skeleta, saznati mnogo toga o ljudima u prošlosti, ali do te mere da je to frapantno, znači, boja očiju, kose, da li je neko imao pegice i drugi detalji. Ono što je jako bitno da analizom tog genoma, celog lanca genetskog zapisa kao nekom vrstom softvera koji nosimo u sebi, koji su i ti ljudi u prošlosti nosili u sebi, moguće je saznati šta je poreklo nečije preko tih tzv. Haplogrupa”, pojasnio je Starović pristup u ovom istraživanju u kome je kako je istakao učestvovalo mnogo naučnika, a po prvi put su se genomičari, biolozi, antropolozi, patolozi družili u velikoj meri sa arheolozima.

“Nije bila ona priča da mi samo dajemo materijal, a onda će oni to da obrade, to je bila jedna živa diskusija koja je trajala je tri, četiri godine i kao rezultat nastao je rad koji je objavljen u jednom od najemenitnijih časopisa u svetu “Nature” 2018. godine. Pomama za tim je bila tolika kao kad biste objavili knjigu koja će biti Biblija za narednih dvesta godina, potpuno je utrla put novom stilu istraživanja, novom pristupu. Ovaj rad je do sad citiran više od deset hiljada puta, a to se stvarno retko događa, što znači da je velika armija naučnika dobila inspiraciju i novi način kako će ispitivati pojedinačne slučajeve, teme, ovo što smo mi uradili sada uzimaju kao osnovu. Kao arheolog i kao neko ko živi u ovoj zemlji sam najponosniji zapravo da smo ključne podatke za celu ovu priču, rekonstrukciju početka evropskog načina života, doživeli upravo na našem tlu”, objašnjava Andrej koji se u ovom timu svetskih naučnika našao kao stručnjak koji duže od dve decenije radi u Narodnom muzeju Srbije koji čuva najveći deo te zbirke, uz koleginicu iz Arhološkog instituta koji čuva deo materijala iz Đerdapa, i njegovog nekadašnjeg đaka iz IS Petnica, danas eminentnog profesora, etabliranog i uvaženog arheologa Dušana Borića, koji se bavio Lepenskim virom.

Ovdašnjoj javnosti Starović je dobro poznat i kao dugogodišnji rukovodilac Programa za arheologiju i Odeljenja za antropologiju Istraživačke stanice Petnice, a kako je uoči tribine otkrio i trenutno radi na nekom programu, u Gimnaziju je došao pravo sa terena, kako reče, “iz rupe”.

“Imao sam možda 14 godina kad sam prvi put došao tamo, kad su bile samo jabuke i trešnje, kad smo počinjali pod šatorima, dakle, to je bila neka osamdeseta godina. Cela ekipa Valjevaca, koji su mi dan-danas jako dobri drugari, nekako smo više izmaštali Petnicu, nego što smo je fizički gradili. Devedesetih godina sam aktivno radio tu kao arheolog, jako mnogo ljudi je prošlo kroz te programe, danas dobrih kolega, prijatelja, a možda je jako dobro svedočanstvo to da recimo kompletna katedra na arheologiji u Beogradu, na Filozofskom fakultetu, mislim oko 90% predavača, profesora su iz Petnice, moji bivši đaci. Na to čovek mora da bude ponosan, znači napravili smo dobar posao i uvek se rado vraćamo”, podelio je neke svoje uspomene arheolog Andrej Starović.

Ovo je bila druga u nizu tribina koje gradu daruje Centar za interdisciplinarna istraživanja Inter Logos, a po rečima direktora ove organizacije Vladimira Pecikoza naredna tribina će biti posvećena najmlađim sugrađanima, ne želeći da otkrije više detalja kako bi bilo pravo iznenađenje.

“Kada smo razmišljali o ovom ciklusu pošli smo od toga da u moru negativnih i loših informacija kojima nas svakodnevno bombarduju, čvrsto verujemo da postoji neka svetla tačka i da su ljudi željni da čuju neke zanimljive stvari iz domena nauke, kulture, života uopšte. To je bio glavni razlog što smo mi pokrenuli ovu našu aktivnost i pokazali smo da nismo inicijativa, trudimo se, bićemo uporni, nadam se da ćemo dobiti tih nekoliko minuta, sat vremena te svetlosti u ovo naše sumorno vreme”, pojasnio je Pecikoza i dodao da će Inter Logos uskoro izaći pred građane sa vrlo zanimljivim istraživačkim aktivnostima i upoznati ih sa planovima, uz poziv svima zainteresovanima da im se pridruže, bilo kao pomoć, bilo kao učesnici, jer kako je naglasio ideja njihovog rada uperena je ka zajednici, boljem životu, očuvanju životne sredine, očuvanju kulturnih vrednosti i interdisciplinarnom obrazovanju!

B. M.