O pozitivnim aspektima primene Veštačke inteligencije, ali i opasnostima koje potencijalno donosi

Mogućnosti primene Veštačke inteligencije su neograničene i ma šta mi mislili, neke od programa, naročito popularni ChatGPT koristi veliki broj ljudi čak i u manjim sredima poput Valjeva, što su potvrdili i prisutni u sali Valjevske gimnazije gde je u utorak održano predavanje na izuzetno zanimljivu i aktuelnu temu „Veštačka inteligencija” koju su priredili Valjevska gimnazija i Udruženje „Valjevski gimnazijalci”.

“Veštačka inteligencija je prisutna već dugo vremena, ali u poslednjih dve, tri godine je napravljen veliki pomak. U novembru 2022. godine kada je napravljen ChatGPT mnogo ljudi, preko 10 miliona, koristi to za različite potrebe. U startu je imao informacije koje je pokupio sa interneta pre 5, 6 godina, a u poslednje vreme se to unapređuje, dodaju se i tekuće stvari sa interneta, tako da može da odgovori i na novije zahteve”, pojasnio je uoči tribine profesor Valjevske gimnazije Jugoslav Kandić koji svojim učenicima preporučuje upotrebu ChatGPT–a kao svojevrsnog konasultanta koji je besplatan, ali koji nije nepogrešiv.

“Prednost toga je što je u vreme kad sam ja učio programiranje, pre interneta, pre svega, nemaš koga da pitaš, moraš sam sve da tražiš po bibliotekama, da eksperimentišeš, a sada imate konsultatnta koji je besplatan, ima strpljenja koliko god hoćete, odgovara na pitanja i potpitanja, sve će to da uradi i to je plus, ali nije nepogrešiv i moramo to što dobijemo da uzmemo sa rezervom. Ako to koristimo da bi učili, da bi saznavali nešto novo, dok god možemo da proverimo te informacije na nekom drugom mestu, na Google, biblioteci ili ko zna gde, to je prednost. Kad budemo došli do toga da nam ChatGPT zameni Google i druge pretraživače ili izvore informacija, da ima najažurnije podatke, da od njega dobijamo sve što tražimo i da uzimamo to zdravo za gotovo, da ništa ne proveravamo, onda ćemo potencijalno biti u problemu”, smatra profesor Kandić.

Primere praktične primene Veštačke inteligencije u svakodnevnom životu i poslovanju, uključujući finansije, automobilsku industriju, marketing, farmakologiju, osiguravajuća društva, dizajn, potencijalne mogućnosti upotrebe popularnog ChatGPT, kako Generativna veštačka inteligencija može da olakša svakodnevni život i poslovanje bez bespotrebnog ponavljanja u radu, kako čovek može da iskoristi svoj potencijal na drugi način, a da neke aktivnosti ostavi mašinima da rade i još dosta toga, u pola sata ispričala je dr Nataša Mašanović, Data science director (naučnik za podatke) sa velikim iskustvom u korišćenju podataka za generisanje vrednih uvida u različitim industrijama.

“Zanimljivo je da Veštačka inteligencija nije nikakva teška nauka, neke neuralne mreže su jako jednostavne, ali ono što ih čini zadivljujućim u smislu njihovih rezultata jeste što su trenirane na ogromnoj količini podataka, a tu količinu podataka su omogućile 3 stvari: pojava interneta, pojava pametnih telefona i svih aplikacija koje idu uz to, Fejsbuk, Instagram, socijalne mreže koje generišu puno fotografija, videa, teksta i onda trenirajući sve to dobijaju se zadivljujući rezultati, ali na kraju to je samo verovatnoća koja je sledeća reč u nizu”, pojasnila je dr Mašanović čija je ekspertiza je usmerena na upravljanje rizikom, posebno u oblastima finansija, osiguranja i proizvodnje i koja je tokom svoje karijere doprinela razvoju modela za kreditni rizik, modela za cene osiguranja, modela za otkrivanje anomalija, optimizacionih modela i formulaciju efektivnih poslovnih strategija.

Kao primer upotrebe Veštačke inteligencije, navela je program Khanmigo za edukaciju, vrlo popularnog za učenike, i objasnila kako mogu da imaju ličnog učitelja, ali koji neće dati samo rešenje, već će mu određenim smernicama i savetima pomoći da zadatak zajedno reše, ili mu objasniti neki pojam u skladu sa uzrastom, omogućiti da razgovara sa omiljenim likom iz romana, filma, nauke i raznih oblasti, da obogati rečnik…

Od pojave Veštačke inteligencije, kao najveću pretnju ljudi vide ukidanje mnogih radnih mesta, ali po rečima dr Mašanović, današnje generacije se već puno godina treniraju za 30 odsto poslova koji još ne postoje. Potpuno neočekivano je bilo čuti da je zapravo posao programera jedan od najugroženijih.

“Čovek je stvoren kao misaono i fizičko biće i mi moramo da razmišljamo. Sa te strane možda jeste opasnost da se ne prepustimo samo tome, a da prestanemo da razmišljamo, to je pogubno, to nije dobro, ali u svemu se može naći neki sklad i izvući najbolje. Kao što se priča puno o tome da li je internet dobar ili loš, tako i oko Veštačke intelignecije i tih generativnih modela kao što je ChatGPT, postoje brojne nedoumice, ali ako to koristimo sa dozom umerenosti i pametno, može biti veoma korisno. Tu treba voditi računa o sigurnost podataka i ličnih i poslovnih, treba biti mudar i to iskoristiti na najbolji način, u svemu tome treba imati i malo znanja o tome kako može lepo i lako da se iskoristi”, poručila je dr Nataša Mašanović koja ima diplomu iz računarstva sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i doktorat iz upravljanja informacionim sistemima sa Sari univerziteta u Londonu gde je radila kao predavač, kao i na Kingston univerzitetu gde je predavala predmete kao što su baze podataka, elektronska trgovina i istraživačke metode.

B. M.