“NIJE ČOVEK KO NE UMRE”

POZORIŠNA PREDSTAVA

“NIJE ČOVEK KO NE UMRE” ZVEZDARA TEATAR

Reditelj

Gorčin Stojanović

24. april u 20.00 č

Velika scena Centra za kulturu Valjevo

Karte u prodaji na blagajni Centra za kulturu Valjevo od 17. aprila

Radno vreme blagajne radnim danima i subotom od 9-11.00 č i od 17-20.00 č

Cena: 1000 dinara

https://zvezdarateatar.rs/predstava/nije-covek-ko-ne-umre/27/

IGRAJU:

Vojin Ćetković, Ivan Bojan Žirović, Duško Pavle Pekić, dežurni lekar Aleksandar Đurica, Refik Selman Anđelika Simić, dežurna sestra. 

Gorčin Stojanović

O piscu, o delu – reč reditelja

Desetog augusta 1974, „na vest da je pronađen lek protiv dijabetesa“, lažnu vest, dakako, Pisac počinje pisati komad „Nije čovek ko ne umre“. Pisac ima trideset i četiri, i već četiri je – dijabetičar. Kucanje na pisaćoj mašini „olimpija“ odžvanja uzanom kaletom u Pučišću na Braču, dok se osmogodišnji budući reditelj i njegova majka, piščeva supruga, vraćaju s plaže.

Komad, kaže pisac, predstavlja „rondo-splet šećeraških igara“, a naročito je, bar reditelju, a on veruje – i glumcima, važna piščeva završna rečenica uvoda u delo: „i bezizlaz je vid ljudskog kosmosa koji sadrži nebrojene šanse“.

Pisac će tako živeti svoj život.

(A i reditelj će pokušavati.)

Praizvedbu, nekih četiri godine kasnije, u sarajevskom Kamernom teatru ’55, gledaće puna sala sledećih sedam godina, u stotinu i pedeset izvedbi. Kao svoj jedini televizijski rad van igranog programa, mladi reditelj E. Kusturica, režiraće tv prenos te predstave. Onda će komad biti izveden u Ljubljani, Skoplju, Rijeci, Mostaru, Nišu. I još ponegde. U poslednjih desetak godina – na Cetinju, u Banjaluci, Prijedoru, Kikindi.

Reditelj je čekao trideset i četiri profesionalne sezone da se steknu uslovi, ljudski, umetnički i produkcijski, na čemu je – ni ne slute koliko – zahvalan teatru, glumcima i saradnicima, pa da režira delo koje mu je obeležilo život. I doslovno: Pisac mu je izdahnuo na rukama, ima tome trideset i osam godina, a naslov i zaumna vedrina komada učinili su da taj i sve druge odlaske najdražih prihvati kao deo veličanstvene činjenice zvane – ljudski život.

Jer, uistinu – nije čovek ko ne umre.

Kao čovek.