Press "Enter" to skip to content

Na današnji dan ubijen je kralj Aleksandar Karađorđević

Vest o smrti kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju 9. oktobra 1934. godine, šokirala je Evropu. Čovek koji je toga dana pucao na vladara Jugoslavije i francuskog ministra Luja Bartua promenio je tok istorije svih država na Balkanu.

Aleksandar Karađorđević
Regent Aleksandar na Solunskom frontu 1916. godine.

Aleksandar I Karađorđević (Cetinje, 4/16. decembar 1888 — Marselj, 9. oktobar 1934) je bio regent prestolonaslednik Kraljevine Srbije (1914—1918), regent prestolonaslednik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1921), kralj Srba, Hrvata i Slovenaca (1921—1929) i kralj Jugoslavije (1929—1934).

Bio je mlađi sin Petra I Karađorđevića i kneginje Zorke i brat Đorđa P. Karađorđevića. Aleksandar je svoju mladost proveo van Srbije, kojom je tada vladala rivalska dinastija Obrenović. Školovao se u Ženevi i Sankt Peterburgu, a u Srbiju je došao kada je njegov otac izabran za kralja Srbije posle Majskog prevrata 1903. Nakon što se njegov stariji brat Đorđe Karađorđević odrekao prestola 1909, Aleksandar je postao prestolonaslednik. Postao je regent svom ocu 24. juna 1914. i kao takav bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Posle pobede u Prvom svetskom ratu, Aleksandar je postao regent nove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,a kralj 1921. posle očeve smrti. Vladao je autokratski zemljom u kojoj su bili izraženi socijalni i nacionalni kontrasti. Posle ubistava u Narodnoj skupštini, zaveo je Šestojanuarsku diktaturu 1929, a 1931. godine je doneo Oktroisani ustav.

Grupa zaverenika iz redova ustaša i bugarskog VMRO-a ga je ubila u Marselju, 1934. godine. Tog sudbonosnog 9. oktobra 1934. godine bio je utorak. Kralj Ujedinitelj, Aleksandar I Karađorđević, posle puta preko Cetinja i Dubrovnika, konačno je stigao u Marselj, u kome je trebalo da otpočne svoju zvaničnu posetu Francuskoj.

 Tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž, član visokog ratnog saveza.

Kralj Aleksandar je u pratnji ovih zvaničnika seo u otvoren automobil iako je bilo predviđeno da se vozi blindiranim vozilom. Zbog konjice koja je išla ispred, povorka se kretala veoma sporo, a kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu.

A onda, oko 16:20 časova začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski upisao se u anale kao čovek koji je u Marseju ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića i ranio francuskog ministra unutrašnjih poslova Žan Luj Bartu koji je kasnije preminuo od rana.

U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim su ga pogođenog sa više metaka u telo na smrt pretukli okupljeni građani. Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro, prema zvaničnim izveštajima, ne izgovorivši ni jednu reč.

Zbog gužve na ulici, automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde mu je pružena prva pomoć. Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine. Nekoliko minuta posle 17 časova kralj Aleksandar I Karađorđević od Jugoslavije izdahnuo je ne dolazeći svesti.

Černozemski je bio član Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO) koja je imala za cilj stvaranje nezavisne države Makedonije. Umesto toga, organizacija je kasnije postala instrument bugarske politike na Balkanu.

Spomenik kralju Aleksandru i Luju Bartu u Marseju.
Spomenik kralju Aleksandru i Luju Bartu u Marseju.

Zaverenici koji su stajali iza Černozemskog imali su za cilj rušenje Jugoslavije koju su smatrali tamnicom naroda koji žive pod srpskom dominacijom. Zbog ovoga je verovatno nastala i legenda po kojoj je kralj Aleksandar pre nego što je umro rekao čuveno: Čuvajte mi Jugoslaviju.

Danas se smatra da je kralj odmah umro i da je reč o mitu.

Budite prvi koji će ostaviti komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *