Moramo da dišemo!

„Na početku beše informacija” naziv je projekta Lokalnog odgovora koji se odnosi na edukaciju učenika i nastavnika osnovnih škola o čistom vazduhu. Projekat je realizovan u saradnji sa Osnovnom školom „Nada Purić”, a učenici VI–2 i VI–3 odeljenjaa sa nastavnicom biologije Danijelom Nikolić u okviru Ekološke sekcije radili su obimno istraživanje na temu aerozagađewa i pripremili osmominutni film koji su prezentovali svojim drugarima kroz vršnjačku edukaciju.

„Na početku beše informacija, ali ne sme dugo biti informacija, hoćemo reakciju, hoćemo promenu”, poručili su učenici šestog razreda u filmu koji su nazvali „Moramo da dišemo”. Učenici su bili podeljeni u grupe koje su se bavile raznim oblastima, uzrocima zagađenosti, posledicama i merama zaštite i pokušali da daju odgovor šta učiniti kada je disanje „opasno”!

Ne samo da su se mladi upoznali sa ovom temom, ve}ć su i kroz timski i kreativan rad puno toga naučili. Nastavnica biologije Danijela Nikolić, od početka rada u prosveti pribegava upravo ovakvim metodama rada, jer kako kaže deca na taj način najbolje uče, lepo se druže i zabavljaju, a informacije koje saznaju ostaju u njihovom pamćenju dugo, dugo…

– U ovu priču su nas uveli predstavnici Lokalnog odgovora i Zavoda za javno zdravlje koji su održali predavanje za nastavnike. Kao nastavnik biologije odlučila sam da se ovom temom bavim sa decom na način na koji će njima biti interesantnije, da ne bude klasična edukacija, da sami istražuju. U dva odeljenja kojima predajem podelila sam istraživačke zadatke po grupama. Jedni su se bavili izvorima zagađenja vazduha, drugi su radili mere zaštite, treći uticaj aerozagađenja na zdravlje, dve grupe su preko aplikacije pratile koncentraciju PM čestica u našem gradu, a jedna grupa je te podatke prikupljala za Užice jer smo hteli da napravimo poređenje. Tokom decembra su istraživali, pripremali panoe, pa su rezultate svog rada prezentovali jedni drugima. Ideja nam je bila da uradimo vršnjačku edukaciju za petake kroz sažeto predavanje ili predstavu, da ne bude previše formalno jer je pomalo osetljivo reći detetu od 12 godina da udiše otrovan vazduh, i jedan od učenika je došao na ideju da napravimo film – ispričala je nastavnica Danijela.

U filmu koji nosi naziv „Moramo da dišemo” sumirali su sve što su uradili, rezultate istraživanja, glavne uzroke zagađenja, uticaj na zdravlje i najznačajnije mere zaštite koje deca mogu da primene. Film je prikazan petacima 20. februara i reakcije su bile odlične, a na Jutjub kanal je postavljen pet dana kasnije i za samo dva dana imao je više od 300 pregleda i veliki broj šerovanja (deljenja). Kako kaže njihova mentorka, ideja je bila da urade nešto kreativno i nešto što }e edukovati mnoge generacije.

– Kroz pravljenje filma bilo je toliko zabave, smeha i druženja, povezivanja, pokazalo se koliko su svi oni sjajni ljudi, koliko su zreli, koliko žele da nauče. U školama se stalno priča o nasilju, drže predavanja na tu temu. Ovaj vid rada sa decom je konkretna akcija protiv nasilja, kroz koji rade na njima zanimqiv način, sarađuju. To produbljuje drugarstvo i daje rezultat na koji će biti ponosni i osetiti zadovoljstvo i zajedništvo. Biologija je zahtevna i obimna, ali ujedno daje mogućnost za brojne projektne aktivnosti, razvijanje kreativnosti kod učetnika i učenje na zanimljiv način. Učenici zavole biologiju kada se izađe iz okvira tradicionalne nastave i primene metode koje su ovim generacijama bliskije. Moj cilj je stvaranje generacija koje će živeti u skladu s prirodom, razviti zdrave stilove života i da kroz učenje razviju stavove koji su dobri za zajednicu i budućnost – poručila je Danijela Nikolić, a njen primer trebalo bi da slede i drugi nastavnici.

Šestak Rastko Bukumirić pokazao je sjajnu veštinu pripreme klipova (kratkih video zapisa) i montaže, to je bila njegova uloga u pripremi ovog filma. Kako je otkrio, kroz rad na ovom projektu shvatio je da i on i svi oko njega, uključujući i životinje, udišu „prljav” vazduh koji ljudi proizvode. Kada sam ga upitila kako }e on uticati na smanjenje aerozagađenja, kaže da su u kući već nabavili električni kotao, a on će voziti električni auto.

Njegov školski drug Miloš Keleuva kaže da je ovakav način izučavanje neke teme izuzetno stimulativan za učenike i da ga nastavnica Danijela često praktikuje.

– Saznao sam da „Krušik” ima jednu kotlarnicu iz 1927. godine i jednu iz 1970. godine, ništa se nije preduzelo da se to zameni. Zadnja kotlarnica zamenjena je kada je moj stric bio direktor fabrike. Istraživanjem smo saznali da najviše štetnih čestica u vazduhu ima u večernjim satima, naročito od oktobra do decembra, a problem je i položaj Valjeva zbog čega skoro šest meseci nema strujanja vazduha. Kao posledica zagađenog vazduha ljudi mogu da obole od raka pluća i drugih plućnih bolesti poput astme. Stanovnici naselja Kolonija, Milivoja Bjelice, Zbratimljeni gradovi, Kolubara naročito su izloženi tom štetnom vazduhu – podelio je svoja saznanja Miloš.

Vuk Gavrilović kaže da je naučio puno i da mu je sve vreme bilo zabavno da radim sa drugarima u grupama.

– Pratili smo PM čestice desetak dana, najveća koncentracija bila je 231,7 a najmanja 6,91. U večernjim satima je najzagađenije i tada mala deca, trudnice i stariji ljudi ne bi trebalo da borave napolju. Te čestice su toliko male da lako preko pluća dospevaju u krvotok pa može dođi do srčanih oboljenja. Sve te informacije preneo sam roditeljima, baki i deki, drugarima – ispričao je Vuk i dodao da je poželjno da manje koristimo prevoz, a da više šetamo i vozimo biciklu, a odrasli da ne lože ugalj kao najštetniji energent.

Sava Marinković je otkrio da pre ovog rada u školi nije ni razmišljao o problemu aerozagađenja, kao ni većina njegovih drugara, ali da su sada svesni važnosti ovog problema, naučili su da prate aplikacije o zagađenosti vazduha i da preduzimaju adekvatne mere zaštite u skladu sa svojim mogućnostima.

Učenica Nikolina Pivić koja je narator u filmu kaže da joj je ovaj vid rada bio veoma zanimljiv i da je bila jako srećna kada ju je nastavnica biologije Danijela Nikolić pozvala da učestvujem u prezentaciji koja, kako kaže, i nije baš uobičajena.

– Bilo je lepo sara|đvati sa drugarima, svi smo skupljali informacije i učestvovali u projektu kao tim. Mnogo je lakše i nama približnije tako učiti kada uploviš u sve informacije i podatke koje smo dobijali od nastavnice, na internetu i televiziji. Smatram da smo na zanimljiv način približili temu koja je jako bitna u današnje vreme. Ekosistem je itekako naručen, a ako svako od nas bar malo povede računa možda i napravimo ponovni balans i sačuvamo prirodu koja nam je jako značajna. Drago mi je što smo našim vršnjacima i drugim ljudima na ovaj način probudili svest koliko nama treba priroda i mi njoj – poručila je Nikolina.

Deca su istraživala, uradila analizu, otkrila uzroke zagađenja, uočili potencijalna rešenja, naučila puno toga, edukovala vršnjake, izrazili bunt sa porukom da zdravlje nema cenu i da odrasli moraju da im obezbede zdravo odrastanje. Odrasli sve ovo znaju, sigurno žele da udišu zdrav vazduh i da im deca rastu zdrava, ali reklo bi se da ne preduzimaju mnogo, da ne kažemo ništa! Moramo se izgleda uzdrati u ove mlade ljude koji su uradili mnogo višw nego većina nas odraslih!

B. M.