Osim stalne postavke, svega onoga što zaposleni u Narodnom muzeju kroz istraživački rad saznaju I kroz tematske izložbe prezentuju javnosti, ova ustanova svoja vrata otvara i za kreativne ideje ljudi koji dolaze iz nekih drugih oblasti, u prvom redu svojim sugrađanima. Primer za to je i nova izložba otvorena u ovoj kulturnoj ustanovi “Moja priča o kraljici Mariji”, autora Aleksandra Petarića, našeg sugrađanina koji se 18 godina bavio istraživanjem njenog lika i dela.
“Zanimljivo je da je neko tako mlad, po obrazovanju lingvista, istorijskom nasleđu prilazio na jedan poseban način, a ovog puta jednoj veoma važnoj ličnosti, kraljici Mariji Karađorđević. Svoje interesovanje za njen život, za njeno delo, on je pričao kroz neke vrlo zanimljive priče i sve to upleo u ovu postavku. Pored toga što se bavio istorijskim činjenicama, istraživanjem njenog života, humanitarnog rada, ono što je meni kao etnologu zanimljivo je to što se on interesuje za stare zanate, kao što je krajački zanat, interesuje se za proizvodnju nakita, kujundžijski zanat. Sve ono što je nekad bilo nasleđe, što je i u ovoj sredini bilo vrlo značajno, našlo je mesto i u njegovim aktivnostima i sve te aktivnosti, njegov kreativan rad koji se odnosi i na modu, i na dizajn, na crtež, jednostavno se ispleo ili upleo, prepleo u jednu priču koju je on na svoj način hteo da nam ispriča”, ukazala je etnolog Narodnog muzeja Gordana Pajić uvodeći brojnu publiku u ovu interesantnju priču koja je nakon predstavljanja na Oplencu, predstavljena i valjevskoj publici.
Autor je poseban akcenat stavio na humanitarni rad kraljice Marije, ali i na mnoge druge detalje iz njenog neverovatno sadržajnog života, a svi koji posete ovu izložbu biće u prilici da vide repliku njene venčane haljine, kao I nekih kostima iz tog perioda, ali i brojne fotografije koje svedoče o njenom životu. Ova neverovatna ličnost, veliki humanitarac privukla je Aleksandra od prvog trenutka kada se susreo sa Marijinim likom, u novinskom članku iz 2005. godine u kom je bilo reči o njenom nakitu.
“U mojoj porodici sam saznao da je moj pradeda o njoj dosta pričao i onda su krenula istraživanja a nešto konkretnije kada sam na Oplencu kupio knjigu o njoj “Marija Krađorđević, kraljica majka”. Tada sam saznao prve informacije i tu je počela celo priča zato što sam videlo o kakvoj ličnosti se zapravo radi. Kada sam počeo time da se bavim, 2005. godine, internet nije bio u ekspanziji tako da sam ja pričao dosta sa istoričarima i našim porodičim prijateljima koji su imali nekih dodirnih tačaka ili pamtili priče svojih baka i deka, a znate da je posle bilo zabranjeno pričati o porodici Karadjordjević. Kako je internet uznapredovao tako sam dolazio do podataka, prilično preko rumunskih sajtova, a imam i dosta prijatelja u Rumuniji koji su mi pomogli da dođem do razne literature koja se u međuvremenu pojavil, stari časopisi iz tog perioda, razne fotografije koje svedoče o tim brojnim dobrim delima, praznik Materice koji se na dvoru uvek obeležavao, gde je na stotine dece iz kraljevine prisustovalo i bogato bilo darivano od strane kraljice Marije”, otkriva naš sugrađanin čije interesovanje za modu, uz izuzetan krojački talenat, obogatilo ovu postavku primerima odeće iz tog vremena.
“Pored replike venčanice, imamo i jedan kostim ili da kažem polu-kostim koji oslikava modu tog perioda 20-ih i 30-ih godina prošlog veka, to je nešto što me je privuklo jer najviše volim modu iz tog vrmena.Tu je i replika venčane haljine koja je bila prilično složena i dug vremenski period sam je radio. Na njoj ćete moći da vidite šlep dug pet metara na kom su izveženi grbovi Kraljevskog doma Rumunije i Srbije i videćete još jedan kostim koji je nosila rumunska kraljica Marija, majka naše kraljice Marije, žena izuzetnog stila što je prenela i na ćerku, iako je naša kraljica Marija bila izuzetno skromna, ali kada je u pitanju njena venčana haljina ja u šali kažem da to pored njene majke nije moglo da prođe da to izgleda onako svedeno”, navodi Petarić koji je prisutne na otvaranju podsetio na reči Vladike Nikolaja Velimirovića: “U kraljici Mariji narod je našao ono za čim je žudeo, idealnu vladarku, dobru suprugu, požrtvovanu majku, dostojanstvenu kraljicu, vrednu domaćicu”.
“Nemoguće bi bilo nabrojati sva njena dobročinstva. Mnoge bolnice, crkve, škole i domovi koji i sada postoje širom naše zemlje materijalni su dokaz nesebičnosti Marije Karadjordjevići. Posebnom pažnju je ukazivala dobrotvornim društvima kao što su Kolo srpskih sestara, Crveni krst i mnoga druga. Nakon ubijstva kralja Aleksandra, po predbračnom ugovoru dobijala je 6 miliona dinara godišnje, što je u to vrijeme bila pozamašna suma, od čega je samo četvrtinu koristila za sebe i svoju porodicu, a ostatak je davala humanitarne svrhe. Zbrinula je na hiljade dece siromašnih porodic iz Beograda i ostalih naših krajeva. Pomogla je izgradnju umetničkog paviljona Cvijeta Zuzorić, zatim Dečje klinike u Tiršovoj, Ginekološko-akušarska klinika Medicinskog fakulteta u Beogradu, takođe izgrađena zahvaljujući kraljici Mariji. Bila je u Londonu na lečenju kada je počeo Drugi svetski rat, iako je kasnije bio zabranjen povratak u svoju zemlju, konfiskovana imovina, kraljica je neumorno do kraja svog života slala pomoć našem narodu širom svijeta u čemu se zapravo i vidi njena najveća veličina”, podsetio je autor izložbe “Moja priča o kraljici Mariji” uz napomenu da je ovo isključivo istorijska, nikako politička priča.
Be First to Comment