Kad su pokojni Borislav Džaković i trener juniora Metalca, Dragan Simeunović pre devet godina doveli iz Ljubovije darovitog Bratunčanina i četrnaestogodišnjaka Marka Šarenca, činilo se da će to biti pun pogodak. Šarenac je posedovao talenat i vrlo brzo je postao najbolji igrač juniorskog sastava Metalca da bi u proleće 2016. godine debitovao za prvi tim na utakmici Superlige protiv Crvene zvezde u Beogradu. Kasnije je plavokosi dečak i odličan đak valjevske Gimnazije, stigao i do reprezentacije Srbije do 18 godine sa kojom je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu u Slovačkoj ali nikako nije dobijao pristojnu minutažu. Pre četiri godine je digao sidro i otišao na studije u Sjedinjene Američke Države postavši igrač univerziteta Maršal iz Zapadne Virdžinije.
Trenutno završava odmor u Srbiji i uskoro kreće put Amerike na početak priprema Maršala za početak nove sezone u prvoj diviziji NCAA lige. Na pitanje da li bi sled događaja u njegovoj karijeri bio drugačiji da je dobijao više šanse da igra u Metalcu, Šarenac kaže: ” Ne znam, ali mislim da bih ostao u Valjevu da sam imao prilike da više igram. Sa druge strane, moj odlazak preko okeana na studije i igranje za košarkaški tim univerziteta Maršal iz Hantigtona u Zapadnoj Virdžiniji, takođe je bio pravi potez. Posle solidne prve sezone, nešto slabije druge i opet jako dobre treće, ja sam zadovoljan. U rotaciji kod trenera Dena D’Antonija, imam ulogu “šestog čoveka”, pozicija koja nosi izazove i pritisak ali sve ide u dobrom pravcu. Na kraju, iako sam se upisao na matematiku i imao odlične ocene, učinilo mi se da je materija suvoparna pa sam prešao na studije mašinstva i nisam pogrešio.”
Iako je Marko tokom leta 2018. godine trenirao sa Partizanom, video je da od toga nema ništa objašnjavajući da se obreo na Maršalu zahvaljujući tadašnjem pomoćniku prvog trenera D’Antonija koji je zbog njega dolazio u Bratunac i brzo se dogovorio se roditeljima. Kao odličan đak Gimnazije iz Valjeva i talentovan košarkaš, Šarenac je dobio najbolje uslove i plaćenu punu školarinu jer u suprotnom teško da bi njegova porodica mogla sve to finansijski da podnese.
Radi boljeg prilagođavanja američkoj košarci i usavršavanja jezika, Šarenac je sezonu 2018-19 proveo u pripremnoj školi Husak što je običaj, kako kaže, za sve koji dolaze van Sjedinjenih Država da igraju i studiraju. Krilni igrač Maršala dodaje da je trener Den D’Antoni, koji je u svojoj karijeri radio kao pomoćnik u Finiksu, Njujorku i Lejkersima, stariji brat poznatijeg Majka D’Antonija, nekadašnjeg uspešnog igrača Milana a potom renomiranog trenera u mnogima NBA klubovima.
Tokom prilagođavanja na novu sredinu, Marko kaže da mu je puno pomogao njegov cimer i saigrač, 213 centimetara visoki centar Goran Miladinović koji je rodom iz Tivta.
Komentarišući svoje igre u prošloj sezoni, Marko dodaje: “Najbolju utakmicu sam odigrao protiv našeg najvećeg protivnika Zapadnog Kentakija na strani. Taj rivalitet bi mogao da se poredi, recimo, kao ovdašnji u Srbiji između Zvezde i Partizana. Prosečno igram 15 minuta a na toj utakmici me “krenulo”, pogodio sam 6 trojki iz 10 pokušaja i proveo 37 minuta na parketu. Inače, pošto su razdaljine velike, skoro uvek putujemo svojim avionom a u našoj dvorani, koja je kapaciteta oko 9.000 gledalaca, prosek nam je oko 6-7.000. Cene karata za košarku su od 40 dolara za najjeftinije ulaznice pa do 500-600 za mesta pored samog terena.”
Šarenac koji je je visok 201 cm i ima 23 godine, dodaje da će Maršal od sledeće godine promeniti Konferenciju, što je moguće. Do sada je igrao u Konferenciji Ju-Es-Ej a u novoj sezoni bi trebao da bude u Sanbelt Konferenciji gde je mnogo povoljniji medijski status i bolji su ugovori između univerziteta i televizijskih kuća koji prenose utakmice.
“Ono što je, po mom mišljenju, najveća razlika između košarke koja se igra u NCAA i one u Srbiji je igra u tranziciji koja je mnogo snažnija, brža i dinamičnija u Americi. Drugo, igrači tamo imaju veću slobodu u igri. Posle sezone, koja se završava u martu ili aprilu, trenira se od početka maja do sredine juna a odmor je od 15. juna do 15. jula.” – objašnjava Šarenac važne detalje poimanja košarke u NCAA.
Marko tvrdi da je izuzetno zahvalan trenerima Džakoviću i Simeunoviću na intenzivnom i raznovrsnom individualnom radu u juniorskim danima u Metalcu jer da nije bilo njega ne bi bilo ni igranja u Americi. Nikad nije bio fasciniran velikim zvezdama basketa ali priznaje da mu se sviđa kako igra Bogdan Bogdanović a posebno je cenio Redžija Milera, sjajnog šutera koji je skoro ceo svoj NBA igrački vek proveo u Indijani.
Što se tiče davanja ispita i bavljenja sportom, Šeranac kaže: “Samo oni koji imaju dobre ocene mogu da igraju, pravila su jasna i tu nema izuzetaka. Moram da kažem da mi je znanje stečeno u valjevskoj Gimnaziji i te kako pomoglo da se brzo priviknem na studiranje u Americi. Naše srednje škole su teže i nude obimnije gradivo.”
Na kraju, Marko kaže da Zapadna Virdžinija ima veoma lepu i živopisnu prirodu, sličnu ovoj u našima krajevima. Poznata je kao oaza koja nudi sjajne uslove za lov i ribolov a njemu lično se, kao opuštanje od košarke, dopada igranje golfa. Mnoštvo terena za ovaj sport i predivna okolina pružaju velike mogućnosti amaterskog bavljenja ovim sportom.
Upitan šta namerava po dobijanje diplome mašinskog inženjera, Šarenac kaže: “Pokušaću negde u Evropi da igram profesionalno ako budem mogao a to neće biti po svaku cenu već će biti tamo gde ću biti zadovoljan uslovima.”
Nije isključeno da mu se uskoro u Americi pridruži mlađi brat Miloš (18 godina, 192 cm), koji brani boje Bratunca, njihovog zajedničkog matičnog kluba. Miloš je prošle sezone proglašen najboljim mladim igračem u Bosni i Hercegovini.
Na fotografijama je Marko Šarenac u dresu Metalca na utakmicama protiv OKK Beograda i Beovuka kao i sa mečeva univerziteta Maršal koje su iz njegovog privatnog albuma.
Sreten Pantelić
Be First to Comment