Zahvaljujući preduzimljivosti Aleksandra Njegovana, direktora Omni Centra, u Valjevu će narednih sedam dana raditi Košarkaški kamp Milan Gurović. Proslavljeni srpski košarkaš, koji je tokom svoje karijere igrao za Vojvodinu, Peristeri, Barselonu, AEK, Trst, Unikahu iz Malage, Partizan, Huventud iz Badalone, Crvenu zvezdu, poljski Prokom i turski Galatasaraj i koji je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Istambulu i Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu, održaće svoj kamp u Valjevu. Oko 120 dece uzrasta od 10 godina i starijih, iz zemlje i inostranstva sticaće košarkaška znanja pod budnim okom Gurovićevog tima trenera u Omni Centru.
“Jako nam je drago što smo ovde, želeo bih da vas sve pozdravim. Zahvaljujući Aci Njegovanu i Omni Hotelu primljeni smo kao da smo rod najrođeniji. Ova nam je druga godina, kamp je počeo sa radom prošle godine na Vlasinskom jezeru, evo nas sada u Valjevu, uslovi su izvanredni i nadam se da je ovo početak jedne divne saradnje u budućnosti.” – izjavio je Milan Gurović na pitanje otkud u Valjevu i kakvi su prve impresije a zatim je dodao:
“Imamo pet trenera, radimo pre i posle podne. Akcenat je na individualnoj tehnici i unapređenju kao i na svemu onome što je neophodno na sticanju košarkaških znanja mališana. Deca su zadovoljna, što je najvažnije i sve funkcioniše odlično. Za mlade igrače individualni rad je jako važan. Mi nismo komercijalni klub koji, hajde da kažemo, otvara kamp radi kampa ali ono što je najbitnije je da se deca usavršavaju i mentalno i fizički i to nam je primarni cilj.”
Nekadašnji as se slaže da u unutrašnjosti Srbije, uz časne izuzetke, rad sa mlađim selekcijama danas nije kao što je bio nekada i da deca rano odlaze u Beograd gde je sve uglavnom skoncentrisano u Megi, Crvenoj zvezdi i Partizanu i zaključuje:
“To je jedna tužna istina i apsolutno se slažem da je potrebno nešto uraditi na tom planu. Da ne shvatite pogrešno i ja živim u Beogradu ali mislim da je neophodno da treneri mlađih kategorija u manjim sredinama, kao prvo, moraju da budu dobro plaćeni i da imaju motiv za rad da se ta deca zadrže do određenog uzrasta što bi naravno pomoglo razvoju košarke u tim sredinama. Naša deca su talentovana, još ako zavole košarku onda je to jedan sjajan temelj za dalje napredovanje.”
Govoreći o sastavu dece na kampu Milan Gurović kaže: “Imamo dece iz zemlje i inostranstva, kao na primer iz Južnog Sudana, Alžira i tako dalje. Deca su uzrasta od 10 godina i stariji, roditelju nam veruju, lepo sarađujemo sa njima i sve je zaista na visokom nivou.”
Neizbežna tema bile su nedavne Olimpijske igre i bronzana medalja reprezentacije Srbije kao i činjenica da su u Parizu bili prisutni nekadašnji igrači koje je Gurović trenirao, Gudurić, Davidovac i Dobrić:
“Prvo bih želeo da čestitam momcima na bronzi, ali bronzi koja sija kao zlato. Nedostajalo je malo sreće da pobedimo Amerikance po drugi put. Šta reći? Ostaje žal ali sam mišljenja da mi ne treba da žalimo jer smo jedna mala i ponosna zemlja. Američki “drim tim” je izvanredan ali kapa dole pred našim momcima koji su ceo turnir izdržali, onako muški. Sve čestitke i treneru Pešiću. Drago mi je zbog njega, u zadnje dve godine je sa reprezentacijom uzeo srebro i bronzu i tako zaokružio svoju izuzetnu kolekciju medalja.”
Osvrnuvši se sjajne momente u reprezentaciji Jugoslavije i dva uzastopna zlata pre nešto više od 20 godina, takođe pod komandom Pešića, Gurović kaže:
“Naravno da se sećam svega. Mi smo 2001. osvojili dva turnira u Nemačkoj i Turskoj bez poraza i krunisali odličnu igru takođe osvajanjem prvog mesta bez poraza na Evropskom prvenstvu u Istambulu. Sa ove vremenske distance, mogu da kažem da je to bila jedna zaista divna priča.”
Na kraju, upitan o uticaju menadžera na formiranje igrača i njihov preran odlazak u inostranstvo, Milan Gurović je više nego jasan:
“Pogubno je zaista decu, koja su talentovana ali nedovoljno zrela, slati u inostrane klubove suviše rano. Odvajanje od porodice i roditelja može da ostavi puno posledica po njihovo mentalno zdravlje. Mišljenja sam da do 17te godine o tome ne treba razmišljati jer, ponavljam, može da bude zaista nezgodno. Roditelji često dobijaju ponude od menadžera, u najvećem broju slučajeva pokušavaju da reše svoju egzistenciju preko dece, što je takođe problem danas često prisutan u srpskoj košarci.”
Sreten Pantelić
Be First to Comment