Press "Enter" to skip to content

Klimatski pametna lokalizacija

Kroz zajedničku saradnju gradova-partnera Mreže Evropskog pokreta u Srbiji, među kojima je i valjevski ogranak ove organizacije, u prethodnom periodu smo zahvaljujući projektu “U susret klimatskoj pravdi” imali priliku da se podrobnije upoznamo sa klimatskim promenama, njihovom uticaju i posledicama, a što je još važnije ponuđene su smernice i modeli koji treba da doprinesu uspostavljanju održivih i efektivnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena na nivou lokalne zajednice. Projekat “U susret klimatskoj pravdi” sprovodi Evropskog pokreta u Srbiji – Valjevo, u partnerstvu sa članicama Mreže Evropskog pokreta iz Leskovca, Beograda, Kraljeva, Kruševca i Sremske Mitrovice. Projekat je deo EKO-SISTEM programa, koji realizuju Mladi istraživači Srbije, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju. Tokom projekta realizovane su brojne aktivnosti koje imaju za cilj da doprinesu aktivnijem uključivanju organizacija civilnog društva u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije u oblasti klimatskih promena, klimatske pravde i sveobuhvatno zaštite životne sredine. Mreža Evropskog pokreta u Srbiji predstavila se i prikazala kao mogući kredibilan partner lokalnim zajednicama za implementaciju javnih politika u oblasti klimatskih promena, kroz definisanje okvira lokalne klimatske pravde. Kako su klimatske promene ključni deo ekološke problematike, nameće se zaključak da je potrebno što pre uključiti taj aspekt kao lokalno rešenje. Stoga je važno govoriti i upoznati javnost sa konceptom klimatski pametne lokalizacije, jer se lokalne zajednice smatraju ključnim učesnicima u borbi protiv klimatskih promena.

20221227_124442_0000
Izvor: Valjevska posla

Koncept klimatski pametne lokalizacije podrazumeva složen proces prilagođavanja globalnog, EU i nacionalnog okvira klimatske politike, primera dobre klimatske prakse, produktivnih klimatskih inicijativa, metoda, tehnika i alata lokalnim klimatskim uslovima i specifičnostima, uz odgovarajuće upravljanje znanjem i intenzivno korišćenje savremenih tehnologija. Cilj tog procesa je efikasan odgovor na izazov ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene u lokalnim zajednicama kroz ostvarivanje aktivne uloge građanstva i delotvorno upravljanje lokalnim klimatskim politikama. Razvijanje tog koncepta klimatski pametne lokalizacije po meri lokalnih zajednica u Srbiji upravo je ideja stručnjaka okupljenih oko Mreže Evropskog pokreta u Srbiji. Nastala je sa namerom da se doprinese otklanjanju postojeće neujednačenosti u stepenu izgrađenosti klimatskih politika na relevantnim nivoima odlučivanja, jer lokalne klimatske politike u Srbiji, prema svim važnijim karakteristikama suštinski zaostaju za svojim globalnim, EU i nacionalnim pandanima.

Prema prognozama, Srbiju kao i ceo region jugoistočne Evrope, očekuju značajne promene klime u skorijoj budućnosti. Ono što je od suštinske važnosti, posebno kada je reč borbi protiv klimatskih promena na lokalnom nivou, to je procena da će klimatskim promenama biti posebno pogođeno stanovništvo u udaljenim, nedovoljno razvijenim ruralnim krajevima. Pri tome, radi se o stanovništvu koje se oslanja uglavnom na poljoprivredu, a njegov adaptivni kapacitet je na izrazito niskom nivou zbog depopulacije i nedovoljne ekonomske razvijenosti pojedinih područja. Projekcije prema regionalnim klimatskim modelima predviđaju da će porast prosečne temperature na godišnjem nivou do kraja ovog veka iznositi od 2,4°C do 2,8°C prema optimističnom scenariju , odnosno od 3,4°C do 3,8°C prema pesimističnom scenariju. Prema svim scenarijima očekuje se rast prosečne temperature, uz određene regionalne razlike, u svim delovima Srbije. Sa padavinama je situacija nešto složenija. Prema optimističnom scenariju, očekuje se smanjene količine padavina na celoj teritoriji Srbije, uz nešto slabije izraženo smanjene u Vojvodini i nekim delovima istočne Srbije. Prema pesimističnom scenariju, u Vojvodini će se povećati količina padavina, a u ostalim delovima Srbije će ostati ista, ili će se smanjiti. Vrlo je verovatno da će se Srbija u skorijoj budućnosti suočiti i sa povećanim brojem elementarnih nepogoda i to pre svega poplava, suša i požara.

Kroz Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU i planove rada Vlade Republike Srbije predviđeno je da svi ključni propisi EU iz oblasti klimatskih promena budu transponovani kroz Zakon o klimatskim promenama, koji je usvojen 2021. godine. Međutim, još uvek nije usvojena Strategija niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, koja predstavlja osnovni instrument za ispunjenje obaveza prema Sporazumu iz Pariza i drugih međunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela i koja treba da uspostavi pravac razvoja Republike Srbije ka niskougljeničnoj i resursno efikasnoj ekonomiji. Treba istaći da je Srbija potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan u novembru 2020, čime je zemlja preuzela političku obavezu da do 2050. godine postigne dekarbonizaciju ekonomije, u skladu s klimatskimzakonom u EU. U takvoj situaciji, kada klimatske promene prete, a preuzete obaveze nedonose smanjenje aktuelne “klimatske žrtve”, čini se nikad značajnijom potreba za integrisanjem relevantnih pitanja klimatskih promena u proces izrade planova razvoja jedinica lokalne samouprave i uspostavljanjem mehanizama za praćenje njihovog razvoja i rada na pitanjima ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene.

20221227_132235_0000
Izvor: Valjevska posla

Lokalne samouprave u Srbiji imaju kapacitete da se pravovremeno uključe u proces formulisanja lokalnih klimatskih politika. Istraživanja su pokazala da je oko dve trećine lokalnih samouprava upoznato sa evropskim zahtevima i obavezom izrade Nacionalne strategije za borbu protiv klimatskih promena – Klimatske strategije, najvažnijeg strateškog dokumenta iz oblasti klimatske politike. Ovde je jedno od ključnih poitanja na koji način lokalna samouprava može da doprinese izradi Klimatske strategije? Lokalne samouprave očekuju da, po vertikalnoj organizaciji, budu aktivno uključene, u smislu davanja predloga, identifikacije alternativa i donošenja odluka o istim. Primeri gradova Beograda i Kraljeva, pokazuju da određen broj lokalnih samouprava ima ekspertizu (energetski menadžment, energetska efikasnost, upotreba obnovljivih izvora energije, sistem prikupljanja podataka, način komunikacije i razvijanje decentralizovanih rešenja), koja je relevantna za Klimatsku strategiju. Jasno je da nacionalni i lokalni nivo moraju da budu zajednički usklađeni, kako bi se omogućilo kvalitetno i održivo formulisanje, donošenje i upravljanje klimatskom politikom. Takav pristup podrazumeva široko uključivanje svih zainteresovanih strana za pripremanje strateškog dokumenta, kao i generisanje ideja i razmatranje alternativa koje će se naći i u lokalnim klimatskim strategijama. To je jedini način da se postigne koncenzus u pronalaženju održivih klimatskih i energetskih rešenja za sve nivoe upravljanja.

Republika Srbija od 2016. godini radi na pripremi Klimatske strategije, čiji značaj proističe iz njenog višedimenzionalnog i širokog obuhvata, koji će se posredno i neposredno horizontalno prožeti kroz veliki broj već postojećih javnih politika i programa, a u skladu sa ciljevima i instrumentima povezanih politika (energetska, ekonomska, poreska, industrijska, poljoprivredna, politika zaštite životne sredine, socijalna, politika zapošljavanja, politika održivog razvoja i mnoge druge). Izrada Klimatske strategije je jedinstvena prilika za definisanje inovativnog okvira za razvoj Srbije. To znači da će doći do suštinske promene na nivou ciljeva i instrumenata u velikom broju postojećih politika, kako bi se izbegle protivurečnosti i nekonzistentnosti. To je ključan preduslov koji će omogućiti njihovo ispunjenje.

U Klimatsku strategiju potrebno je utkati i željeni nivo ambicije i definisati promenu koju kao društvo želimo da ostvarimo u svim povezanim oblastima javnih politka i na svim nivoima. Ukoliko pretpostavimo da će se izrada Klimatske strategije iskoristiti za definisanje novog razvojnog okvira i generisanje potrebne promene neophodno je usmeriti se na procesne aspekte formulisanja i usvajanja ove javne politike. U ovoj fazi od ključnog je značaja pridržavati se osnovnih postulata za kvalitetnu izradu strateškog dokumenta koji će biti moguće sprovesti u praksi i koji će omogućiti tranziciju našeg društva ka nisko-ugljeničnom razvoju. Ovde govorimo o inovativnom procesu formulisanja strateškog dokumenta u kome se participativno formulišu ciljevi i donose odluke, a koji predstavlja idealnu šansu da se od samog početka udare temelji za dokazano uspešnu primenu modela za nastanak i razvoj klimatske politike.

Pre svega, ključno je obezbediti transparentan proces njenog formulisanja i usvajanja, koji će istovremeno biti participativan i legitiman. Od presudne važnosti je suštinska i široka paricipativna debata svih zainteresovanih strana na svi nivoima. Načelo učešća javnosti, kao jedno je od osnovnih načela domaćeg ekološkog prava, omogućava da potrebe i stavovi građana i njihovih udruženja budu uzeti u obzir kada nadležni organi donose odluke, čije bi sprovođenje moglo da utiče na životnu sredinu. Za donošenje delotvornih odluka u ovoj oblasti, ključna su naučna, stručna i tehnička znanja. Sa druge strane, ako samo ona budu uzeta u obzir, a ne i potrebe i stavovi javnosti, verovatno je da će odluka imati nedostatke, ili da će se pojaviti poteškoće i otpor prilikom njenog sprovođenja.

20221227_131723_0000-1086x1536-1
Izvor: Valjevska posla

Nema boljeg ambijenta za klimatsku akciju od pojedinca motivisanog suočavanjem sa uticajem i posledicama klimatskih promena. Od suštinske je važnosti da se uticaji i opasnosti povezane sa klimatskim promenama sagledavaju kroz pitanja koja su lokalna po prirodi i direktno utiču na zajednicu, ljude i poslovnu zajednicu, ali i čije rešavanje dobija “vetar u leđa” delovanjem relevantnih nacionalnih, evropskih i globalnih struktura. Perspektiva i stanovište lokalne zajednice uključuju snažan osećaj uzajamne pripadnosti međusobno bliskih ljudi, što je nepresušni izvor energije za klimatsku akciju.

Ukoliko želite podrobnije da se informišete o lokalnim klimatskim politikama, njihovom unapređenju i monitoringu, Mreža Evropskog pokreta u Srbiji uradila je u okviru projekta “U susret klimatskoj pravdi” niz dokumenata koji su dostupni u elektornskoj formi: “Analiza klimatskog okvira”, “Monitoring klimatskih politika” i “Unapređenje lokalnih klimatskih politika kroz izbor i vrednovanje kriterijuma za ocenu ranjivosti na klimatske promene”.

M.P.M.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *