“Svako od nas, poput država, uspostavlja suverenitet nad ličnom teritorijom u čijim granicama ima pravo da u sebi svojstvenom maniru deluje, misli, govori i raspolaže vremenom shodno sopstvenom izboru. Forma, izgled i smisao ove teritorije, a pre svega njena definicija, zavise od pojedinačnih životnih iskustava, očekivanja i verovanja”, ukazuju osnivači Udruženja “Salon”, valjevski akademski slikari Milan Hrnjazović i Željko Vitorović, autori i kustosi izložbe “Moja teritorija”, koja je otvorena u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo u subotu, 21. oktobra 2023. godine.
Pri prvom susretom sa radovima selektovanih umetnika za ovu izložbu – Tijane Marić, Nenada Gajića i Luke Klikovca, reakcije publike bile su sjajne, prožete pozitivnim nabojem i divljenjem.
Niko nije ostao ravnodušan pred neverovatnim, hiperrealnim skulpturama Nenada Gajića, koje brišu granicu umetnosti i realnosti, a ujedno ukazuju na značaj porodice, kompleksnim fotografskim kompozicijama velikog formata Luke Klikovca, koje nas još jednom opominju na sveprisutnu otuđenost, kao i nikad dovršenim procesom kretanja koji formira našu ličnost, a koji, po shvatanju Tijane Marić reflektuje pojam teritorije!
Njegov kolega Milan Hrnjazović upravo ističe da im je ambicija da se vremenom uspostavi jedna redovna manifestacija poput Oktobarskog salona u Beogradu, ili Jesenjeg salona u Šapcu, da i Valjevo dobije jedan prepoznatljiv događaj koji prezentuje vizuelnu umetnost!
“To je naša ambicija i ideja, a vreme će pokazati da li ćemo u tome uspeti. Mislimo da je to moguće realizovati jedino postepeno, da je dobro da ljudi počnu polako da se navikavaju na izložbe, zatim na dijaloge, razgovore o izložbama i da to prosto bude neki spontani proces. Kao i prethodne godine, i ovoga puta smo pred samo otvaranje pozvali sugrađane da razgovaraju sa umetnicima i imali smo sjajan odziv. Mi ovde imamo radove koji su vrlo upečatljivi vizuelno, koji ostavljaju utisak na više niova, i svojom pojavnošću i pričom koja ih je inicirala, i očekivano je da će publika imati pregršt pitanja i za samu produkciju radova, a i za njihove ideje koje se nalaze iza ovih radova”, otkrio je Hrnjazović, jedan od autora izložbe.
Ono u čemu su se složili troje umetnika izlagača, jeste da su organizatori uradili odličan posao i uklopili ih i konceptualno i vizuelno.
“Ne znam da li je čista genijalnost ljudi koji su sačinili ovu postavku, ili je slučajno, a mislim da su se zaista potrudili oko konceptualizacije i izbora umetnika. Kada gledate ovu postavku, ona je fizički podeljena u dva dela, veći deo je zastrašujuće srodan, blizak, potpuno je fascinantno kako su se naše priče, iako su u različitim vizuelnim prostorima, ja sam u prostoru fotografije, Nenad je u prostoru kreativne i netipične skulpture, ipak idejno i kroz neki likovni izraz smo jako bliski i on i ja smo to prepoznali, što mi je bilo jako drago. Sa druge strane, kontrateža u drugom delu galerije, predstavlja jedan svetliji ključ koji kao da daje pozitivnije svetlo, jednu predivnu dozu kontrateže našem mraku koji smo napravili. Sva tri rada kvalitetna sama za sebe, ali ova sjedinjena postavka im daje novu notu kao da smo zajedno radili za ovaj projekat!”, ocenio je mladi umetnik Luka Klikovac koji termin teritorije pronalazi upravo u svom radu.
“Moj rad mi je toliko bitan i to jedno mesto gde se osećam dobro i gde želim da provodim najviše vremena. Ako pogledate ove radove videćete da u njima možda ima jedna doza pesimizma, međutim to nije uvek tako kako izgleda na prvi pogled. Bez obzira što se na mojim radovima pronalaze neke apsurdne scene, pomalo i morbidne, iza svega toga ipak ne ostoji jedna čisto pesimistična priča, već se radi o jednom podstreku, pokušaju da posmatrača poteram na razmišljanje i da u njima izazovem neku dublju refleksiju”, pojasnio je Klikovac svoje viđenje pojma “Moja teritorija”.
Kako otkriva Tijana Marić, teritorija je sve što čini jednu ličnost, od sećanja iz detinjstva, nekih malih, mikro stvari koje su mogle da nam se dese, nekih susreta, čitava tkanina istkana nekom niti koju imamo od samog početka i koja se puni, proces koj je u kretanju, koji nije završen. Pozitivno je reagovala i na ideju organizatora po pitanju razgovora sa publikom.
“Mislim da je jako bitno nama umetnicima da izađemo iz svog ateljea, da uđemo u neki novi prostor i da komuniciramo sa drugim kolegama o nekim sličnim temama i sa različitim izrazima. Sama ta ideja razgovora sa umetnicima je jako bitna i treba to nastaviti, publika dobija neke nove odgovore, a možemo da zagrebemo i u neke nove teme o kojima možda ne bi imali prilike da razgovaramo”, poručila je Tijana Marić koja svojim radovima predstavlja studio i atelje u kome stvara i drži časove polaznicima u okviru škole “Karavan”, istražujući različite umetničke procese u spektru medijskih mogućnosti.
Nenad Gajić je prilikom razgovora sa organizatorima izložbe na pomen naziva “Moja teritorija” shvatio da su radovi koji su vezani za porodicu i neki intiman korpus, zapravo radovi koje želi da predstavi na ovoj izložbi jer, kako je otkrio, oni na neki način opisuju njegovu teritoriju i njegov ugao interesovanja.
“Fascinirao sam se koliko naši radovi dopunjuju, koliko su se uklopili i koncepcijski i konceptualno i vizuelno i kao da su rađeni namenski za iste potrebe, a potpuno su drugačiji pristupi, drugačije tehnike, ali su se nadovezali”, ocenio je Gajić čije su skulpture navele publiku da dobro protrlja oči i upitaju se da li su pred njima živi ljudi.
Uvodeći publiku u aktuelnu postavku, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja Valjevo Jelena Ivić, skrenula je pažnju da su pred nama radovi umetnika različitih senzibiliteta objedinjenih savremenim načinom izražavanja, posvećenom umetničkom radu i ideji večnosti umetnosti.
“Koristeći nove tehnike i medije vidimo istaknute univerzalne procese: pokret izražen kroz disanje, vremensko trajanje, društvene i psihološke teme ovog vremena, otuđenost predstavljenu u određenom mizanscenu; kao i svojstvo teritorije koja nema granice, već je određuje mogućnost slobode kretanja… Umetnost sebi ne postavlja problem lepote ni lepote provokacije. Umetnička dela svojim osobinama mogu da osujete bol, strah, smrt i sve ono što je uznemirujuće i nepoznato. Ako su lični procesi bitna karakteristika ovih radova, a krajnji cilj je emotivna i empatijska reakcija, sledeći potez je naš utisak”, poručila je prisutnima na otvaranju istoričarka umetnosti Narodnog muzeja Valjevo Jelena Ivić, pozvavši ih pogledaju ovu sjajnu izložbu koja će biti otvorena do 10. novembra tekuće godine!
Foto galerija: Valjevska posla
Be First to Comment