Press "Enter" to skip to content

JEDNA OD NAJTRAŽENIJIH DIREKTORA FOTOGRAFIJE U REGIONU, VALJEVKA BOJANA ANDRIĆ I REDITELJ KOSTA ĐORĐEVIĆ O RADU NA FILMU “SUNCE MAMINO” KOJI ĆE BITI PRIKAZAN U BIOSKOPU 85 OVOG VIKENDA

“Sunce mamino” novi igrani film srpskog reditelja i scenariste Koste Đorđevića, koji je svoju svetsku premijeru imao u novembru na filmskom festivalu „Crne noći“ u Talinu, a od 13. februara krenuo u svoj bioskopski i festivalski život širom regiona i Evrope, nakon Beograda, Novog Sada i Niša biće prikazan i u našem gradu, u Bioskopu 85 24. i 25. februara! Za valjevsku javnost od značaja je informacija da je direktor fotografije na ovom filmu koji je snimljen u srpsko-hrvatskoj koprodukciji – produkcijske kuće Kinematografska kuća (SRB), i Marinis Media (HR), uz podršku Filmskog centra Srbije i Hrvatskog audiovizulenog centra i Creative Europe MEDIA, naša sugrađanka Bojana Andrić!

archivetempC0225665
Foto: Emilija Stanišić

“Sunce mamino” je topla, melanholična, tinejdžerska i porodična crna komedija, koja govori o odrastanju, o emotivnim odnosima, složenim porodičnim vezama i ljubavi, čudesno putovanje koje u gledaocu gotovo neizbežno budi sećanja na odrastanje, ljubav i tugovanje u sasvim ličnom, intimnom univerzumu – reklo bi se priča za sve uzraste i ukuse!

“Kao autor nemam ambicuju da poručujem bilo šta, ali se bavim temama koje se tiču ljudi, nas običnih, prosečnih ljudi i tako u gledaocu pokrećem emocije, preispitivanja, pitanja, pa i odgovore, na kraju krajeva, koje svako od nas za sebe, pronađe ili ne. “Sunce mamino” je topla, i tinejdžerska i porodična priča o ljubavi, njenoj moći da nas pokreće, i razboli i izleči, kao i činjenici da su porodični odnosi nešto što nas kroji za život i svet u kojem živimo. Naravno, u filmu ima dosta humora, pomalo i crnog, ali sve to ga, verujem, čini dodatno “životnim””, otkriva reditelj filma Kosta Đorđević.

100038420023
Foto: Emilija Stanišić

Film prati romantičnog sedamnaestogodišnjaka Relju koji organizuje sahranu svoje bake u trenutku kada njegova majka odbija to da uradi, ali i kada shvati da je to način da osvoji devojku u koju je zaljubljen. Kako to obično biva u životu i na filmu, njegovi postupci dovešće do neočekivanog razvoja situacije, pa će na kraju filma umesto da osvoji devojku, konačno uspostaviti emotivan odnos sa svojom mamom.

“Tako naša tema nadilazi tinejdžersku priču i ulazi u duboke sukobe među generacijama, nedostatku ljubavi i potrazi za istom. U svemu tome ima mnogo humora, pomalo specifičnog I drugačijeg u odnosu na klasičan žanr komedije, ali mislim da dobro komunicira sa publikom, bez obzira na godine. Iskreno se nadam da će gledaoci, ipak, pre svega prepoznati plemenitost filma. Glumački ansambl je bio pefektan, svi su bili fantastični i čini mi se da su kliknuli od prvih proba”, otkriva reditelj ostvarenja “S/Kidanje” i “Reži”.

archivetempC0224386
Foto: Emilija Stanišić

Pored Pavla Čemerikića i Branke Katić u glavnim ulogama, važne uloge u filmu nosi i jedna nova generacija mladih, ali već vrlo uspešnih i nagrađivanih glumaca, među kojima su Denis Murić (poznat po ulogama u filmovima Ničije dete, Zlatni dečko, Indigo kristal, Munje Opet!), Alisa Radaković (Čuvari formule, Zlatni dečko), Pavle Mensur (Indigo kristal, Usekovanje, Vreme zla, Švindleri), kolege sa iste klase.

Bojana Andrić i Kosta Đorđević, partneri i u privatnom, ali i profesionalnom životu, godinama uspešno sarađuju, a plodovi njihovog rada dokaz su sjajne hemije, razumevanja i dopunjavanja…

archivetempC0225574
Foto: Emilija Stanišić

“Kosta i ja smo partneri dugi niz godina i nakon početnog perioda sopstvenog razvitka, kada nismo želeli da radimo zajedno, došli smo do toga da najviše uživamo kada radimo zajedno. Ne samo da se odlično razumemo i imamo vremena da detaljno razmotrimo sve aspekte i planove za određeni film, nego i provodimo dosta vremena zajedno, tokom kojeg upućujemo na one misli, ideje i inspiracije koje nam dolaze spontano, motivišući jedno drugo da još više razvijamo i nadograđujemo početnu ideju. To je ono čuveno “What if…” ili “Šta ako…” ili “šta misliš, šta ako uradimo to i to”….i tako to krene da se plete. Pre desetak godina, kada smo bili u Herceg Novom na filmskom festivalu, Kosta mi je pokazao jednu praznu površinu krova hotela na koji je gledao naš prozor i rekao – ovako bih voleo da izgleda naš buduci film. Onda smo to fotografisali i analizirali šta je to što nam se dopada i došli do toga da ćemo da pravimo “studiju” sličnih vizuelnih referenci i situacija. Vizuelno “Sunce mamino” je rezultat te studije i to je blagodet rada sa nekim sa kime se odlično razumeš i deliš vizije. Sam scenario ovog filma je za direktora fotografije veoma zahtevan narativno i vizuelno, tako da ne mogu da kažem da mi je bio lak zadatak koji je Kosta postavio, ali je, kao sto sam rekla, rezultat deo zajedničkog rada i odličnog razumevanja”, otkrila nam je Bojana, a sam rad na ovom filmu kaže da je jedno od najdražih, najzabavnijih i najtoplijih snimanja “i po temperaturi i po emocijama”, na kojem je bila.

“Mlada ekipa, dosta entuzijazma i zajedničkih stremljenja da napravimo što bolji film, a kako smo Kosta i ja, uz našeg prijatelja Miloša, i producenti filma, napravili smo sami sebi uslove bez presije iznad. Kreativno, na ovom filmu nije bilo kompromisa i na to sam posebno ponosna. Kosta je 2004. godine, još na akademiji, posle smrti bake, napisao početnu ideju za ovaj film. Od toga do “klinac organizuje babinu sahranu da bi smuvao devojku u koju je zaljubljen” je prošlo 20 godina! Mnogo ludila, truda i hrabrosti je potrebno da se snimi jedan film, da se sa svojim odlukama izađe pred publiku i nadam se da to publika ume da ceni”, kaže Bojana.

Film otkriva Beograd i neke njegove skrivene delove na potpuno nov i originalan način, koji će svojom kreativnošću i svežinom iznenaditi čak i one koji su sigurni da svaki deo ovog grada dobro poznaju.

100038420027
Foto: Emilija Stanišić

“Za mene je Beograd divno inspirativno mesto u kojem volim da živim i u ovom filmu ima veliku ulogu, a ja sam, kao Valjevka, možda imala neki drugačiji pogled na njega i mogućnost da ga portretišem kroz malo drugačije uglove posmatranja. Lokacije smo tražili jako dugo i finalnim izborom sam jako srećna. Zabavlja me kada mi “okoreli” Beograđani priđu da čestitaju kako je snimljen njihov grad ili da pitaju gde se nalaze lokacije koje ne mogu da prepoznaju. Ipak ove lokacije su bile izuzetno teške da se snime i ja sam ih danima posmatrala i analizirala kako bih mogla da to uradim na pravi način. U jednom trenutku sam iznajmila hotelsku sobu sa prozorom koji je gledao na glavnu lokaciju i posmatrala putanju sunca kako bih tačno znala šta u kom delu dana mogu da očekujem”, otkriva direktorka fotografije filma “Sunce mamino” koja se kao profesionalc dokazala u brojnim ostvarenjima domaće kinematografije.

Kao neko ko je rođen i odrastao u Valjevu, jedna od najtraženijih direktorki fotografije u regionu kaže da posebnu emociju ima kada svoj rad prikazuje u rodnom gradu! Upravo zahvaljujući aktivizmu grupe mladih ljudi okupljenih u grupi VAKUM, među čijim osnivačima je i Bojana, danas u gradu imamo adekvatan bioskop, po meri i potrebama Valjevaca!

“Kada sam počela da se bavim kulturnim aktivizmom u našem gradu, kao jedan od osnivača Valjevske kulturne mreže VAKUM 2013. godine, a i još ranije tokom gimnazijskog obrazovanja, jedan od ciljeva mi je bio i povratak redovnog bioskopa u Valjevo i to je jedna mala životna pobeda. Na taj način je kulturni aktivizam stavljen u funkciju razvijanja kritičkog mišljenja, borbe protiv primitivizma, razvijanjem publike i smanjenjem onih koji ni na koji način ne upražnjavaju kulturu i umetnost. Uvek je lepota prikazati svoj rad u rodnom gradu koji toliko volim!”, poručuje Bojana Andrić i poziva svoje sugrađane da film pogledaju!

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *