Jasminka Petrović: “Treba da budemo lovci na male sreće”

Najpopularniji i najnagrađivaniji roman Jasminke Petrović “Leto kada sam naučila da letim”, koji je ušao i u školsku lektiru, nakon istoimenog filma doživeo je još veći uspeh. Knjiga je doživela “novi krug” čitanja i dobila nove čitaoce. U Valjevu sigurno ne postoji dete koje nije odgledalo ili koje ne planira da odgleda ovaj predivan film, a u Matičnoj biblioteci “Ljubomir Nenadović” potvrđuju da je knjiga, objavljena 2015, od ekranizacije i bioskopskih projekcija još više tražena na Dečjem odeljenju. Kako je ceo april mesec u valjevskoj Biblioteci u znaku promicije čitanja i knjiga za decu, u okviru programa “April mesec knjige” priređeno je upoznavanje i druženje veoma aktuelnog iosvedočenog dečjeg pisca Jasminke Petrović sa ovdašnjim osnovcima. Zanimljivom i vrlo korisnom drženju sa ovom autorkom preko 30 knjiga za decu i mlade, upriličenom u Svečanoj sali MŠ “Živorad Grbić”, prisustvovalo je dve stonine učenika iz skoro svih valjevskih osnovnih škola. Druženje je krenulo aplauzom, kako je rekla uvažena gošća, da bi deca sama sebi odala počast. Razgovaralo se najpre o knjizi “O dugmetu i sreći”, gde su učenici davali veoma precizne i kreativne karakteristike i glavnog junaka Jovana i same knjige. Potom se govorilo o knjizi “Leto kada sam naučila da letim”, a onda je usledilo potpisivanje knjiga od strane gošće i fotografisanje.

Direktorka Biblioteke Violeta Milošević naglasila je da Valjevo ima dobre mlade čitaoce, da redovno dolaze u Biblioteku i da su zato nagrađeni upoznavanjem i druženjem sa trenuto vrlo popularnim i višestruko nagrađivanim piscem za decu, Jasminkom Petrović.

“Danas smo bili svedoci zaista lepe amosfere, dobre komunikacije između pisca za decu i onoga što deca očekuju kada dođu na ovakvo druženje. Činjenica. Bez obzira što mi želimo da im omogućimo da se svakog dana, ako ništa, bar češće, susreću sa piscem, mislimo da je ovaj susret poseban jer nije čest, a veoma važan u odrastanju svakog deteta. Čitanje je jako važno, kaže Jasminka Petrović, a kažemo i mi iz Biblioteke, jer od čitanja se od raste. Čitajte da biste bili srećni, da biste hranili maštu, da biste bili bezbedni u životu i da biste dobili odgovore na mnoga pitanja. Nemojte biti nestrpljivi, na prvoj strani postizanja sreće ne piše kako se ona dostiže. Čitajte redovno, dolazite u Biblioteku i jednog dana bićete svesni zašto ste srećni i zašto volite da čitate”, poručila je Violeta Milošević.

Gošća valjevske Biblioteke i naših mladih ljubitelja knjige, pisane reči i čitanja, Jasminka Petrović, istakla je koliko je za dečjeg pisca važan lični susret i kontakt sa mališanima. Prema njenim rečima, najvažnije je videti da su deca razdragana širom otvorenih očiju, koja vole knjige i koja vole da čitaju. Naglasila je da na druženjima uvek sreće divnu decu, divne bibliotekare, učitelje i nastavnike i da duboko veruje da knjiga opstaje.

“Nama dečjim piscima u veoma su važni ti živi susreti sa decom, jer kroz takve susrete vidimo njihove izraze lica. Ako se pisac zatvori u svoj svet, u svojoj radnoj sobi, ispred kompjutera, prosto ne može da proceni. Ovako tačno može da isprati gde deca gledaju, kad im pada pažnja i koliko dugo ta njihova pažnja traje. Duboko sam uvek zahvalna bibliotekama i bibliotekarima na ovim susretima, naravno i na podršci škola i roditelja. Ali, biblioteke kad naprave taj kontakt, to je veoma korisno i za decu i za nas pisce. Nedavno sam bila u jednoj školi i čula sam da je jedna devojčica bila toliko uzbuđena što dolazi pisac Jasminka Petrović i rekla je: “To je prvi živi pisac koga ću ja upoznati”. Zato su važni kontakti nas dečjih pisaca sa decom, da im ne bismo bili tamo neki apstraktni likovi. Sve moje kolege i koleginice koje pišu za decu, znam da redovno obilaze biblioteke i škole i mislim da je to naša misija”, rekla je Jasminka Petrović.

Ona je ukazala i na to da nije lako biti pisac za decu, jer to zahteva veliku odgovornost.

“Vi se obraćate nekome ko je maloletan. Mora da se bude veoma obazriv i da se meri svaka reč. Sa druge strane, to je velika radost i meni su nekako najdraži ovakvi susreti. Tada se vidi kako knjiga živi, da li su je deca prihvatila ili ne, šta im je smešno, a šta strašno. Uvek su mi zanimljiva dečja pitanja i njihovi spontani komantari kad mi priđu kad se sve završi da mi nešto kaži ili pitaju, jer nisu smelinaglas. E, to je nešto zbog čega ja dobijem krila i onda letim”, kazala je Jasminka Petrović.

Pisac Jasminka Petrović, koja inspiraciju za svoja dela upravo (pro)nalazi u druženju i osluškivanju dece, mališanima je poručila sledeće:

“Mnogo je važno da budu svoji, da čitaju, da maštaju i da se što više trude da traže radost u malim stvarima, u trenutku. Možda smo se svi malo razmazili, pa čekamo neki veliki događaj da se desi, pa da budemo srećni. Ne, ovaj sad trenutak nama svima čini veliku radost. Treba da budemo lovci na male sreće”.