IZLOŽBA “VEČITO” POSVEĆENA VELIKOM ARHITEKTI BOGDANU BOGDANOVIĆU U MUZEJU ZAVIČAJNIH PISACA – Neimar memorijalne arhitekture

“Hoteći da pobegnem od jednog, meni stranog, otuđenog sveta moderne arhitekture, zašao sam igrom slučaja u jednu posebnu oblast arhitekture u kojoj nema ni modernog ni nemodernog, u kojoj postoji samo VEČITO”, naveo je 1972. godine u svom saopštenju SANU o dosadašnjem radu, čuveni arhitekta, dekan, gradonačelnik Beograda, urbanolog, pisac, književnik, filozof arhitekture Bogdan Bogdanović (1922-2010), a što je dalo inspiraciju mr Mare Janakovoj Grujić za naziv izložbe “Večito” koja je priređena 2022. godine u Biblioteci grada Beograda povodom stogodišnjice rođenja čuvenog arhitekte, a početkom ove nedelje predstavljena i u Muzeju zavičajnih pisaca Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović”.

Poklonici umetnosti i ljubitelji nacionalnog graditeljskog nasleđa u našem gradu će u narednom period biti u prilici da uživaju u svetski vrednoj baštini i kulturno-istorijskom nasleđu, sadržaju koji se tiče naše ne tako daleke istorije Jugoslovenstva, naše memorije, naših korena, nas samih u najdubljoj biti, poručila je autorka izložbe.

“Ova izložba predstavlja gostovanje retrospektivne izložbe priređene 2022. godine u Biblioteci grada Beograda, ali ona istovremeno nosi jednu novinu. U Muzeju zavičajnih pisaca Matične biblioteki “Ljubomir Nenadović” izloženo je po prvi put celokritno Bogdanovo književno stvaralaštvo. Poseban knjižni fond izložbe predstavljaju publikacije iz Bogdanovog pera ili pera međunarodnih autora izdate u inostranstvu. U vezi sa prezentovanim graditeljskim fondom i on je u svojoj celosnoj verziji. Crteži koji imate prilike da vidite potiču iz arhitektonskog centra u Beču kome je Bogdan zaveštao čitavu svoju crtežnu dokumentaciju a s obzirom na to da su spomenici rasuti po gotovo celoj teritoriji Jugoslavije. Napravili smo i autorski dugometražni film kako biste bili deo virtualne posete svakog od ovih muzeja na otvorenom”, otkrila je mr Mare Janakova Grujić izrazivši posebnu radost da se izložba priređuje u Biblioteci, budući da je, kako je podsetila, Bogdan govorio da piše da bi gradio i da gradi da bi pisao. Autorka je izrazila i zadovoljstvo što je ovaj događaj u Valjevu koncipiran kao manifestacija koju će moći da konzumiraju i deca preko edukativnih radionica i kreativnih sesija i koja će se nakon završetka ove izložbe nastaviti izložbom dečijih radova inspirisanih Bogdanom i njegovim svetom umetnosti i simbola.

Neumorni graditelj memorijala, protomajstor, dugogodišnji profesor na arhitektonskom fakultetu, pedagog i učitelj generacija potonjih neimara Srbije od kojih su mnogi upravo u našem gradu, Bogdan Bogdanović široj javnosti poznat je po svojim čuvenim delima, počev od Spomenika jevrejskim žrtvama fašizma u Beogradu, kao “početku svega”, preko monumentalnog spomenika najvećem koncentracionom logoru, čuveni Kameni cvet u Jasenovcu, spomenicima u Sremskoj Mitrovici, Prilepu, Partizanskom groblju u Mostaru i mnogim drugim.

“Teško da postoji neko u Srbiji koji nije čuo legendu o Bogdanu Bogdanoviću i teško da se možemo odupreti priči da je on postavio temelj i ideal u mnogo čemu, pre svega u svojoj primarnoj profesiji, arhitekturi, spomeničkoj kulturi, ali i u drugim oblastima, knježevnosti, pozorištu…Povod za ovo okupljanje je nešto što je zaista posvećenje liku i delu, a mi inače volimo posvećenje nečemu što je važno, što je dobro. O Bogdanu Bogdanoviću čini mi se da se više zna u nekim drugim sredinama i drugim gradovinama. U Valjevu se samo o tome priča. Odupirujući se površnosti, mi smo želeli da tu informaciju zamenimo činjenicama, da legendu zamenimo slikom i tekstom i da pokušamo da kod Valjevaca produbimo interesovanje za sve to što je Bogdan Bogdanović činio. A činjenica je da je zaista činio puno”, otkrila je direktorka Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” Violeta Milošević uz napomenu da je ovo putovanje likom i delom velikog umetnika u Valjevu započeto radionicama koje su gosti držali valjevskim mališanima, grupama predškolaca, a da će biti nastavljeno ciklusom predavanja pod nazivom Gradologija, s obzirom da Bogdanović bavio filozofijom gradova, o tome puno pisao, čemu svedoče brojne knjige u Valjevskoj biblioteci.

Predsednik Udruženja arhitekata Valjeva Branko Ristić, iz vizure struke, naglasio je da je Bogdan bio izuzetan arhitekta koji je ostavio pečat i trag u vremenu, a to se, kako je rekao, najočitije sagledava na izloženim panoima u Muzeju zavičajnih pisaca iz kojih je lako zaključiti što ga zovu “Neimar memorijalne arhitekture”.

“Meni je imperativ bio da snagom i fantastičnom dimenzijom pečata koji ovaj čovek daje toj našoj struci pozovem sve da se prisete one suštine ovog njegovog delanja, a to je u tim nekim simbolima koje treba umeti razviti, artikulisati, kreirati. Kao kada za nekoga kažu da je svetac ili priviđenje, za mene su to bili pojedini kreativci tolike snage, neke harizme kojom zrače. Bogdan je za mene bio jedan od takvih ljudi. Mi smo imali nekoliko karakterističnih profesora koji su znali da plene nekakvim stavovima ili navođenjima u razmišljanjima ili odnosima prema realnosti u kreativnom smislu. Bogdan je polazio od dimenzije onog unutrašnjeg snažnog simbola, maltene nekih mitoloških postavki na čemu je radio u svojoj umetničkoj radionici sa studentima. To je bio neki čudan miks i arhitekture i pozorišta i igrokaza i Bauhausa i svega zajedno. To je nešto što je i dovelo do toga da postane trn u oku tadašnjoj, pa i stručnoj javnosti, izopšten i od struke i sa fakulteta, da bi kasnije napustio Srbiju posle događanja 90-ih… Bio je čovek koji pleni, ali takvom jednostavnošću, tom ubedljivošću kroz toliko malo, ali snažno i impulsivno kazano. Na nama je da se svako pojedinačno kroz neki kontekst ovih njegovih prikazanih radova, od Vukovara pa preko čuvenog cveta u Jasenovcu do Prilepa, Leskovca, Kruševca, naravno Beograda, dođemo do zaključka da se prosto uvek može boriti i ići svojim nekim stazama izraza, kreiranja i stvaranja i ne biti uopšte u kontekstu nekog trenda ili neke varijante pomadarstva”, konstatovao je Ristić.

On je ovom prilikom ukazao na jednu, kako je ocenio, vrlo čudnu atmosferu u Valjevu u vezi sa novim urbanističkim projektom za deo grada preko puta Centra za kulturu u zoni Jugopetrolove pumpe koja se izmešta. Neverovatna je koncidencija, smatra Ristić, da izložba posvećena Bogdanu dođe u Valjevo u trenutku kada je struka isključena iz ovog značajnog projekta, pri čemu je najpre bilo predviđeno da to bude realizovano kroz urbanistički konkurs, kroz najkvalitetnije rešenje koje bi iznedrio neko od stvaralaca!

“Na neki volšeban način trenutno se radi na tome da se kroz urbanistički projekat uradi postavka, kako sam razumeo, “kapije Tešnjara”. Struka je potpuno iskuljučena, a po pravilma plana bilo je predviđeno da to bude realizovano kroz urbanistički konkurs. Kao i u svakom poslu, rešenje često zavisi i od inspiracije i od nekih drugih okolnosti, ali zato postoji konkurs i mislim da nam se Bogdan dogodio kao neko čudo da u ovim njegovim senima možda nađemo neki impuls, da prosto apelujemo da ako se to već događa u Valjevu, da se na najlepši i najmoćniji način dođe do pravog rešenja”, apelovao je Ristić.