Interaktivni zbornik „Vodeničarski zanat u Srbiji” rezultat je terenskih istraživanja i saradnje nekoliko kulturnih ustanova iz naše zemlje, među kojima je i Narodni muzej Valjevo. Zbornik nudi obilje foto i video materijala, kao i brojne interesantne informacije o vodenicama u našoj zemlji, o samom zanatu, ali i aktivnostima koje doprinose njihovom očuvanju. Kako podseća etnolog Narodnog muzeja Valjevo Gordana Pajić, u 2023. godini Odeljenje za nematerijalno nasleđe Narodnog muzeja Valjevo dobilo je sredstva od Ministarstva kulture za realizaciju ovog projekta.
“Smatrali smo da je to zanimljiv zanat koji je poslednjih desetak pa i više godina vrlo aktuelan u mnogim krajima Srbije i da služba zaštite, muzeji, svi mi koji se bavimo istraživanjem, treba da damo neki svoj doprinos kako u zaštiti, tako i u prezentaciji o čuvanju ovog zanata. Projekat je bio vođen tom mišlju. Učestvalo je nekoliko saradnika sa strane, koleginice iz muzeja Staro selo u Sirogojnu, Narodnog muzeja Čačak, Centra za kulturu Loznica, odnosno Muzeja jezika i pisma u Tršiću, Narodnog muzeja Zaječar, Narodnog muzeja Kragujevac, koleginica iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo i ja. Svako je iz svog nekog domena, iz svog kraja imao zadatak da uradi terensko istraživanje, da građu sistematizuje, da potkrepi to sa foto i video materijalom. Tako da je rezultat tog istraživanja jedan interaktivni zbornik „Vodeničarski zanat u Srbiji”, koji je potkrepljen sa dosta materijala koji se može pregledati preko QR koda”, pojasnila je Gordana Pajić kao rukovodilac projekta u našem kraju.
Kada je reč o našem kraju, Pajićeva se osvrnula na to koliko je ovo nasleđe vidljivo i koji su to sve aktivnosti koje rade lokalna zajednica da bi se očuvalo.
“Lokalna zajednica je ta koja nasleđe prepoznaje, koja ga čuva i dalje ga prenosi. Tako da je meni bilo zanimljivo da vidimo koje su to sve aktivnosti koje lokalna zajednica radi da bi se to nasleđe sačuvalo. Navela sam nekoliko primera vodenica koje imamo u našem kraju. To je vodenica koju imamo na Gracu, zatim dve vodenice u Markovoj crkvi kod Lajkovca i vodenica koja je nedavno obnovljena u našem kraju, u Zlatariću. To su aktivnosti kojima pre svega vodeničari, zanatlije, koji imaju svoje udruženja, a jedno od tih vodeničarskih udruženja Srbije ima sedište u Markovoj crkvi, doprinose da se nasleđe vidi i dalje prenosi. U tome učestvuje čak i šira zajednica pa smo imali i primer manifestacija kao što su Miholjdanski dani koje se odigravaju već par godina pod pokroviteljstvom Ministarstva za zaštitu sela i na taj način je obnovljena jedna vodenica u okolini Ljubovije. To su sve aktivnosti koje mogu da doprinesu da se to nasleđe vidi, da ono dalje traje odnosno da postane održivo, jer to je suština bavljenja nematerijalnim nasleđem”, ukazala je Gordana Pajić uz napomenu da su se druge kolege bavile i nekim istorijskim aspektima, te će korisnici zbornika biti u prilici da vide kako vodenice u tim krajevima, kako u čačanskom, tako i u kragujevačkom, danas funkcionišu, da čuju zanimljive priče vodeničara.
Istraživanja su pokazala da je veliki broj očuvanih vodenica danas u službi turističke ponude određenog kraja, da se nalaze u turističkim prospektima kao znamenitosti koje treba posetiti.
“To je slučaj i u našem kraju! Naša vodenica na Gradcu, čuvena Ilovačića vodenica, dobar je primer kako se vodenica u te svrhe još pre nekih 20, 30 godina prenela, pre svega, potomobnovila i stavila u turističku ponudu grada. Na tome je radilo jedno udruženje koje je zainteresovano da se ta vodenica i dalje čuva i obnavlja. Dobar primer je i vodenica u Markovoj crkvi gde se kroz priču o zdravoj ishrani integralnim žitaricama, uzgoju tih starih sorti žita, posetiocima nudi nešto zanimljivo i drugačije. To su neki primeri dobre prakse kako se vodenice, zahvaljujući samim vodeničarima, lokalnoj zajednici ili široj društvenoj zajednici mogu čuvati – konstatovala je Gordana Pajić.
Be First to Comment