Na veličanstvenom liturgijskom sabranju u Hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije svečano je uveo u tron Eparhije valjevske Episkopa valjevskog G. Isihija, kome je Sveti Arhijerejski Sabor na majskom zasedanju poverio duhovno staranje o narodu Božjem u zavičaju novoprosijavših svetila Crkve Hristove Svetog Vladike Nikolaja i Prepodobnog Ave Justina.
Poslovično velika radost dovela je brojni verni narod valjevskog kraja u eparhijski katedralni hram da poželi dobrodošlicu svom novom arhipastiru, Episkopu Isihiju, koji će svoju službu u ovom, za Crkvu tradicionalno vezanom kraju, otpočeti petnaeste godine od obnavljanja Eparhije valjevske. Da poželi dobrodošlicu i prinese molitve za njega, zajedno sa prvojerarhom SPC i brojnim arhijerejima…
Svetom Arhijerejskom Liturgijom je načalstvovao Vladika Isihije, uz sasluživanje Njegovog Blaženstva Mitropolita skopskog G. Jovana, Preosvećene Gospode Episkopa: šabačkog G. Lavrentija, banatskog G. Nikanora, britansko – skandinavskog G. Dositeja, vranjskog G. Pahomija, zvorničko – tuzlanskog G. Fotija, diseldorfskog i nemačkog G. Grigorija, gornjokarlovačkog G. Gerasima, pakračko – slavonskog G. Jovana, timočkog G. Ilariona, niškog G. Arsenija, australijsko – novozelandskog G. Siluana, dalmatinskog G. Nikodima, osečkopoljskog i baranjskog G. Heruvima, zahumsko – hercegovačkog i primorskog G. Dimitrija, dioklijskog G. Metodija, remezijanskog G. Stefana, bregalničkog G. Marka i umirovljenog Episkopa Georgija, kao i molitveno učešće Episkopa novosadskog i bačkog G. dr Irineja, čiji je pomoćnik do izbora za Episkopa valjevskog bio Vladika Isihije. Sasluživali su i izabrani vikarni Episkopi: arhimandrit Damaskin (mohački), arhimandrit Sava (marčanski) i arhimandrit Jerotej (toplički) i brojni sveštenoslužitelji iz više eparhija. Svečanosti bogosluženja doprineli su i Hor sveštenika i teologa, pod upravom protonamesnika Branka Čolića, Crkveni hor „Hadži Ruvim“ i Kamerni hor „Emanuil“ sa dirigentima Vanjom Urošević i Milicom Stepanović – Babamilkić, kao i Hor koviljskih monaha, čiji je sabrat donedavno bio Vladika Isihije. Među brojnim uvaženim gostima svečanosti bili su šef srpske diplomatije Nikola Selaković, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, predstavnici lokalnih samouprava Kolubarskog okruga, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i javnih ustanova.
Episkop Isihije danas je postao Episkop Eparhije valjevske, koja je u jedinstvu sa pomesnom Srpskom Pravoslavnom Crkvom, a to znači – ne predstavnik jedne ljudske organizacije, koja je u komunikaciji sa drugim organizacijama ovog sveta, jer Crkva nije naprosto ljudska organizacija, ni najvažnija organizacija u jednom narodu i državi. Crkva je telo Hristovo, čija je glava sam Gospod Hristos, a svi oni koji su krštenjem sjedinjeni čine jedan organizam. Stoga, Episkop je na mestu i obličju Hristovom i on je predstavnik Hristov, poučio je u besedi o uzvišenosti episkopske službe Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije prilikom uvođenja Episkopa Isihija u tron Eparhije valjevske. Eparhije, koja je 2006. godine obnovljena na čelu sa blaženopočivšim Episkopom Milutinom, koji je bio Episkop Crkve Hristove onako kako su apostoli propovedali, Sveti oci svedočili i kako mi pravoslavni hrišćani verujemo. Eparhiji, koja je u drugoj polovini 20. veka bila izvor i stecište istinske i autentične vere i bogoslovlja, ali i stecište ljudi sa svih strana koji su bili željni živog Boga, istakao je Patrijarh Porfirije.
Odavde su ponikli pre svega Sveti Vladika Nikolaj, novi Zlatousti, zatim onaj koji se naslanjao na Vladiku Nikolaja i u istom duhu u kom je on, a pre njega Sveti oci Crkve, svedočio reč Hristovu, Prepodobni Otac Justin Popović. Malo je danas pravoslavnih Srba koje nije dotakla reč Vladike Nikolaja ili Oca Justina, a najčešće reč obojice, i koji nisu njihovom rečju obogaćeni. Reč episkopa treba da se temelji na veri u živog Boga. Ništa bolje i ništa lakše, jer eparhija u koju dolazite jeste eparhija vere, eparhija molitve i eparhija ljubavi. Narod ove eparhije jeste čestit i pobožan – lepe su reči Patrijarha Porfirija o zavičajcima novoprosijavših svetitelja, koje zavređuju blagodarje svih koji ovde žive, ali i na nova pregnuća u slavu Božju obavezuju.
Čestiti i pobožni narode ovog kraja, dobijate, siguran sam, dostojnog naslednika Vladike Milutina, velikih starih episkopa ove eparhije, ali i čoveka koji je izrastao u istom duhu kojim vi živite. To je duh Svetoga Save, Svetog Vladike Nikolaja i Oca Justina. Kažem „duh“, a to znači način života – odnos prema Bogu i bližnjem, jer to dvoje ne može da bude razdvojeno – poručio je Patrijarh Porfirije, blagosiljajući Vladiku Isihija i njegove eparhiote – narod koji je, prema njegovim rečima, „ukras Crkve Hristove“.
Po blagoslovu Patrijarha Porfirija, odluku Svetog Arhijerejskog Sabora o izboru Vladike Isihija za Episkopa valjevskog pročitao je Episkop zvorničko – tuzlanski G. Fotije. U tekstu odluke se obnaroduje njegov izbor i poziva verni narod da mu svojim molitvama pomogne u ovoj uzvišenoj službi.
Podražavajući svetitelje, da se zajedno upodobljavamo Gospodu.
U pristupnoj besedi Episkop valjevski G. Isihije uzmolio je molitveno zastupništvo Svetog Vladike Nikolaja i Prepodobnog Oca Justina, kao i sveštenstvo, sveštenomonaštvo i verni narod Valjevske eparhije da mu molitvama i dobrim delima budu satrudnici u vršenju episkopske službe. Današnji praznik u kome zajedničarimo sa svima svetima, uči nas da smo svi prizvani na svetost. Želja mi je da se, podražavajući svetitelje, svi zajedno upodobljavamo Gospodu, naveo je Vladika Isihije.
U svojoj službi trudiću se da propovedam istinitu veru, zasnovanu na Svetom pismu i Svetim ocima, „premudrost Božju u tajni sakrivenu, koju predodredi Bog pre vekova za slavu našu“ (1. Kor. 2, 7) Da sprovodim i razvijam dela milosrđa, uz staranje o ništima i svima koji su na rubovima društva, zanemareni i odbačeni…Staraću se o vaspitanju dece i omladine i, svestan ogromnog značaja službe veronauke, pružaću pomoć i podršku. Održavaću najbolje odnose i saradnju sa svim važnim institucijama i ličnostima na nivou grada i opština, sa vojskom, policijom, školama, bolnicama… bez obzira na politička ili druga opredeljenja – najavio je Vladika Isihije.
Promisao Božja dovela ga je u eparhiju u kojoj živi junački, odvažan i bogobojažljiv narod. Narod ravnoapostolnih prosvetitelja i ispovednika Vladike Nikolaja i Oca Justina, najznačajnih teologa naše epohe. Ovde su i najnežnije pero srpske lirike Desanka Maksimović, neustrašivi ratnici i likovni stvaraoci Hadži Ruvim i bratanac mu Petar Nikolajević Moler,u svim oblastima (od borbe za slobodu, preko stvaranja države, do književnosti) briljantni Nenadovići, podsetio je Vladika Isihije na velikane valjevskog kraja, istakavši da će nastojati da sledi put svojih prethodnika najpre Vladike Milutina, potom Vladike Lavrentija, Episkopa Jovana Velimirovića, dr Simeona Stankovića sve do Pajsija, potonjeg srpskog patrijarha i slavnog Hadži Melentija Stefanovića. Pristupnu besedu Vladika Isihije krunisao je blagodarjem duhovnom ocu Patrijarhu Porfiriju, čijim se delatnim primerom duhovno vodio i izgrađivao, Vladiki bačkom G. dr Irineju, koji mu je darovao da upija blagodatno rasuđivanje i pronicljivost u stvarima koje se tiču života Crkve Hristove, svojoj koviljskoj braći sa kojima je u zajednici uzrastao u veri, nadi i ljubavi, svojim blažene uspomene roditeljima Milutinu i Jeleni, koji su ga s dobrotom i ljubavlju vaspitavali i, naposletku, rodbini, prijateljima i svim znanim i neznanim dobrotvorima.
Nikola Selaković: Vladika Isihije je prvo diplomatsko dete koje je postalo episkop SPC
Za svečanom trpezom u Eparhijskom domu Eparhije valjevske gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković čestitao je Vladiki Isihiju i poželeo mu da dugo i uspešno duhovno predvodi ovdašnji verni narod. U ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sabrane je pozdravio ministar spoljnih poslova Nikola Selaković. Eparhija valjevska je velika po svom značaju za mnogostradalni srpski narod kao postojbina Svetog Vladike Nikolaja i Prepodobnog Oca Justina. U pravoslavnom svetu pročula se naročito krajem 20. i početkom 21. veka. Gotovo da nema u Rusiji hrama u kome nisam video ikonu ove dvojice Srba, rekao je Nikola Selaković.
Veliko je zadovoljstvo biti danas u jednoj takvoj eparhiji i prisustvovati ustoličenju njenog predstojatelja. Veliko je zadovoljstvo biti danas u Valjevu, gradu čestitog i čvrstog srpskog i ne samo srpskog naroda. Gradu, u kome se govori najčistiji srpski jezik. Gradu čestitih, hrabrih i mudrih Nenadovića. Gradu velikog Vojvode Mišića iz susedne Mionice, Desanke Maksimović, Matije Bećkovića… Gradu koji je iznedrio mnogo znamenitih imena našeg naroda. Drago mi je da je danas ovaj kraj dobio novog episkopa. Kao ministar inostranih poslova, ne mogu a da ne kažem da mi je drago što je Vladika Isihije prvo diplomatsko dete koje je postalo episkop SPC – rekao je Nikola Selaković, prenevši pozdrave državnog rukovodstva. On je izrazio podršku Vladiki Isihiju i nadu da će njegovim molitvama valjevski kraj nastavi da se razvija.
Učesnike sabranja u ovom, za istoriju valjevskog kraja, veoma važnom danu, u ime sveštenstva i monaštva, pozdravio je arhijerejski zamenik Episkopa valjevskog protonamesnik Filip Jakovljević.
Verni narod u sabornom hramu danas je govorio da skoro u gradu nije bilo ovako svečanog događaja. Kada su saznali da je Vladika Isihije taj koji dolazi, pitali su se ko nam to dolazi, jer su navikli da im episkop bude čovek iz ovih krajeva. Videvši lik Vladike Isihija i upoznavši ga, shvatili su da on nije po geografskom poreklu Valjevac, ali po duhovnom i te kako jeste, istakao je otac Filip Jakovljević.
Kada sam jednom prilikom bio delegiran da se obratim na skupu u Bačkoj eparhiji, rekao sam da pozdrave protu Vladana Simića, našeg Valjevca. Onda je Vladika Irinej bački rekao:“I ja sam Valjevac“. Bio sam zbunjen, a onda je on dodao:“Ja sam duhovno rođen i odrastao uz Avu Justina i ja sam Valjevac.“ Sledujući tome, Vladika Isihije je ponikao pod omoforom Vladike Irineja i s pravom možemo reći da je i on Valjevac. Takođe, kao student u manastiru Ćelije na poslušanja je dolazio i Patrijarh srpski G. Porfirije, njegov duhovni rukovoditelj. Dakle, s pravom možemo reći da je Vladika Isihije došao među svoje – podelio je sa prisutnima neke zanimljive anegdote protonamesnik Filip Jakovljević, zablagodarivši Patrijarhu Porfiriju i svim arhijerejima koji su danas prineli molitve za Vladiku Isihija i verni narod Valjevske eparhije. U znak molitvenog sećanja, on je darivao Vladiku Isihija ikonom Svetog Save. Da je dobro došao i da našu eparhiju vodi još mnogo godina.
Nadovezavši se na reči blagodarja, Vladika Isihije ih je uputio braći arhijerejima , koji su ga izabrali za Episkopa valjevskog, i najavio da će dati najbolje od sebe kako bi ovu eparhiju vodio bogougodnim putem. Posebna blagodarja Vladika Isihije je uputio Patrijarhu Porfiriju i Vladiki Irineju, uz prigodne darove – ikone Svetog Vladike Nikolaja i Prepodobnog Oca Justina Ćelijskog.
Poželevši Vladiki Isihiju da sve što je od Boga dobio i dalje uzrasta u njemu uz Božju pomoć, a na korist blagočestivog vernog naroda ove eparhije, Patrijarh Porfirije je ponovo ukazao na značaj ovog kraja.
Biti Valjevac je dato i zadato. To može da zvuči lokalno i ograničeno. Ali, ne! Valjevac znači Vladika Nikolaj, Otac Justin i svi veliki ljudi čija su imena ovde pomenuta. Ljudi, koji su utemeljeni na Hristu. Dakle, Valjevac znači Hristov čovek – svečovek, univerzalni čovek. U tom smislu da budemo svi Valjevci, jer to je u isto vreme i lokalno i univerzalno, Hristovo, bogočovečansko… Neka Bog da svima nama to „valjevsko“, na prvi pogled suženo, ali ono što zaista jesmo. Dar koji smo dobili da bismo postali bogočovečanski sa Hristo – poručio je patrijarh Porfirije, blagosiljajući novog Vladiku valjevskog G. Isihija, sa željom za čestim susretanjima u različitim prilikama.
J. J.
Izvor: https://www.eparhijavaljevska.rs/
Foto: https://www.eparhijavaljevska.rs/
Be First to Comment