Episkop Isihije: Manastir Pustinja je naš podsetnik i svetionik

Obeležavanje jubileja – 400. godišnjice živopisa manastira Pustinja otpočelo je svečanim otvaranjem izložbe fotografija fresaka ove drevne svetinje, duhovnog bisera Valjevske eparhije i pravoslavnih prostora uopšte. Svojim blagoslovom izložbu je u galeriji Narodnog muzeja Valjevo otvorio Preosvećeni Episkop valjevski G. Isihije, a među uvaženim gostima bili su njegov nekadašnji sabrat iz manastira Kovilj Episkop zvorničko – tuzlanski G. Fotije, diplomata i univerzitetski profesor dr Darko Tanasković, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i mnogi drugi.

Pesmom “Bogorodice Djevo” Dečji crkveni hor “Emanuil”, pod upravom Vanje Urošević, otvorio je sabranje u čast četiri veka trajanja najvrednijeg i najočuvanijeg živopisa u Severozapadnoj Srbiji. Simbolično, kao podsećanje na svetu dužnost da onima koji dolaze u nasleđe predajemo ono što smo stvorili i od predaka nasleđeno sačuvali. Proslava jedinstvenog jubileja prilika je da se prinese hvala svim molitvenicima Svete Gore, po uzoru na čije freske su slikane one u manastiru Pustinja, vrednim freskopiscima, koji su molitvom i darom ostavili prizore iz života Gospoda Hrista i svetih Božjih ljudi, ali i onim služiteljima svetosavskih oltara koji su bili naši savremenici. Među njima su: ugledni pustinjski iguman Antonije Đurđević, prvi arhijerej obnovljene Valjevske eparhije blažene uspomene Vladika Milutin, istaknuti pravoslavni teolog dr Atanasije Jevtić, koji je u monaški obraz postrižen upravo u ovoj svetinji, baš kao i pola veka nakon njega Episkop australijsko – novozelandski G. Siluan, koji Pustinji uvek rado dolazi. Naravno, i visokoprepodobnoj igumaniji mati Nini i njenim sestrama, koje iz dana u dan prinose molitve i avraamovski gostoljubivo dočekuju brojne bogotražitelje sa svih strana pristigle da se poklone Svetom Jovanu Krilatom i svim prelepim pustinjskim freskama.

U pozdravnoj reči okupljenima koji su došli da umnože svečarsku radost, Preosvećeni Episkop valjevski G. Isihije je istakao da je manastir Pustinja besceni duhovni biser, obgrljen padinama Orlovače i Bele Stene, posebno vredan za monahe, jer pruža mogućnost tihovanja daleko od galame sveta. Stoga, ukazao je on, velika je čast svima nama danas da ovaj jubilej proslavimo i ovu svetinju na čuvanje predamo potomcima.

“U godini jubileja živopisa manastira Pustinja, kao duhovni otac svih u bogomčuvanoj Eparhiji valjevskoj, iskreno se radujem i blagodarim Gospodu na daru proslavljanja, moleći Presvetu Bogorodicu i sve svete ugodnike čija lica osmišljavaju i ulepšavaju naš molitveni doživljaj, da nas iz godine u godinu svojim molitvama sabiraju na ovom svetom mestu, da ovo duhovno i kulturno blago čuvamo i unapređujemo i, nalik blagočestivim nam precima, predamo dolazećim generacijama. Da podsećamo na korene i osvetlimo put i sebi i od nas izniklima, imajući pred sobom našu Pustinju – podsetnik i svetionik”, rekao je Vladika Isihije.

Posebno blagodarje ovom prilikom je upućeno dr Svetlani Pejić, istoričarki umetnosti iz Beograda, koja je u sjajnu monografiju sabrala lepote pustinjskih fresaka. Iz te monografije proistekla je knjiga, priređivača protojereja Nenada Markovića, koju je Eparhija valjevska izdala u čast jubileja. Stručni osvrt na umetničku vrednost živopisa, pružila je izvrsnim izlaganjem njena koleginica Nataša Kristić, nastavnik Valjevske gimnazije. Manastir Pustinja je naš najstariji i najlepši manastir. Preko 370 kvadratnih metara u njemu je prekriveno freskama koje imaju samo jedan zadatak, a to je da nam potvrde da je reč Božja pisana u Svetom pismu-istinita, navela je Nataša Kristić.

“Crkva nije ništa drugo, do odraz onoga što volimo da zovemo “Nebeski Jerusalim”, prikaz kako treba živeti ovde da bi se osvojio život za večnost. Freske, koje su nastale u vremenu u kome je bilo jako važno braniti Srbiju, predstavljaju posebnu vrstu rariteta. Nastale su neposredno nakon obnavljanja Pećke Patrijaršije i tražile su svoje mesto u utemeljenju srpskog nacionalnog bića. Manastir je nakon gradnje i oslikavanja više puta stradao. U tim vremenima došlo je do oštećenja gornjih partija freskopisa, koje su delom zaštićene u procesima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Nažalost, veliki broj fresaka i danas zahteva našu veliku brigu i ljubav kako bi im se vratio sjaj u kom su nekad stajale”, istakla je Nataša Kristić, izrazivši nadu da će se večeras u svim srcima probuditi želja za očuvanjem ovog retkog kulturnog i duhovnog blaga i vraćanja mu starog sjaja.

Autori fotografija fresaka su: Milan Marković, protojerej Nenad Marković, Zoran Lukić i Srđan Vujović. Izložba u galeriji valjevskog Muzeja trajaće do 6. novembra 2022. godine.

J. J.